ZAKON
O POTVRĐIVANjU DRUGOG PROTOKOLA UZ HAŠKU KONVENCIJU OD 1954. GODINE O ZAŠTITI KULTURNIH DOBARA U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA
(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/2002)
Član 1.
Potvrđuje se Drugi protokol uz Hašku konvenciju od 1954. godine o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, usvojen 26. marta 1999. u Hagu, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom, španskom, arapskom i kineskom jeziku.
Član 2.
Tekst Drugog protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
DRUGI PROTOKOL UZ HAŠKU KONVENCIJU OD 1954. GODINE O ZAŠTITI KULTURNIH DOBARA U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA
Strane,
Svesne potrebe da se usavrši zaštita kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba i da se ustanovi sistem zaštite za posebno određena kulturna dobra;
Reafirmišući važnost odredaba Konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba od 14. maja 1954. godine i podvlačeći potrebu za dopunu ovih odredaba kroz mere kojima će se pojačati njihova primena;
Želeći da Visokim stranama ugovornicama Konvencije obezbede sredstva da se mnogo više uključe u zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, obezbeđivanjem za to odgovarajuće procedure;
Smatrajući da pravila kojima se uređuje zaštita kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba treba da uvažavaju razvoj međunarodnog prava;
Afirmišući da će pravila običajnog međunarodnog prava nastaviti da uređuju pitanja koja nisu uređena odredbama ovog protokola;
Saglasile su se o sledećem:
GLAVAI
UVOD
Član 1.
Definicije
Za svrhe svog protokola:
a) "Strana" podrazumeva državnu članicu ovog protokola;
b) "kulturna dobra" podrazumevaju kulturna dobra definisana u članu 1. Konvencije;
c) "Konvencija" podrazumeva Konvenciju o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, usvojene u Hagu 14. maja 1954;
d) "Visoka strana ugovornica" podrazumeva državu, članicu Konvencije;
e) "poboljšana zaštita" podrazumeva zaštitu ustanovljenu čl. 10. i 11;
f) "vojni cilj" podrazumeva objekt koji po svojoj prirodi, lokaciji, cilju ili upotrebi efektivno doprinosi vojnoj akciji i čije potpuno ili delimično uništenje, osvajanje ili neutralizacija, u uslovima koji vladaju u to vreme, predstavlja određenu vojnu prednost;
g) "nedopušteno" podrazumeva prinudnu primenu ili primenu povredom na drugi način primenljivih pravila domaćeg prava na okupiranoj teritoriji ili međunarodnog prava;
h) "Lista" podrazumeva Međunarodnu listu kulturnih dobara pod specijalnom zaštitom ustanovljenu saglasno članu 27, podtačka 1 (b);
i) "Generalni direktor" podrazumeva generalnog direktora UNESKO-a;
j) "UNESKO" podrazumeva Organizaciju Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu;
k) "Prvi protokol" podrazumeva Protokol o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, usvojenu u Hagu 14. maja 1954.
Član 2.
Odnos prema Konvenciji
Ovaj protokol dopunjava Konvenciju u odnosima između strana.
Član 3.
Polje primene
1. Uz odredbe koje se primenjuju u doba mira, ovaj protokol se primenjuje u situacijama navedenim u članu 18. st. 1. i 2. Konvencije i u članu 22. stav 1.
2. Kad jedna od strana u sukobu nije obavezana ovim protokolom, članice ovog protokola ostaju obavezane njime u svojim međusobnim odnosima. One će biti takođe obavezane ovim protokolom u odnosu na državu učesnicu u sukobu koja nije obavezana njime, ako ona prihvati odredbe ovog protokola i toliko dugo dok ih ona primenjuje.
Član 4.
Odnos između GlaveIIIi drugih odredaba Konvencije i ovog protokola
Odredbe GlaveIIIovog protokola primenjuju se bez štetnih posledica na:
a) primenu odredaba GlaveIKonvencije i GlaveIIovog protokola;
b) primenom odredaba GlaveIIKonvencije obezbeđuje se da se između članica ovog protokola i između članica i države koja prihvati i primenjuje ovaj protokol saglasno članu 3. stav 2, primenjuju samo odredbe o poboljšanoj zaštiti, ako je kulturnim dobrima obezbeđena i specijalna i poboljšana zaštita.
GLAVAII
OPŠTE ODREDBE O ZAŠTITI
Član 5.
Čuvanje kulturnog dobra
Pripremne mere preduzete u vreme mira za čuvanje kulturnih dobara protiv predvidivih posledica oružanog sukoba shodno članu 3. Konvencije uključuju, kao odgovarajuće, pripreme inventara, planiranje mera za vanredna stanja za zaštitu kulturnih dobara od strukturnog rušenja, pripremu za premeštanje pokretnih kulturnih dobara, obezbeđenje za adekvatnu zaštitu na mestu takvih dobara i određivanje kompetentnih vlasti odgovornih za čuvanje kulturnih dobara.
Član 6.
Poštovanje kulturnog dobra
U cilju osiguranja poštovanja za kulturno dobro u saglasnosti sa članom 4. Konvencije:
a) pozivanje na imperativnu vojnu potrebu, shodno članu 4. stav 2. Konvencije može biti osnov da se akt neprijateljstva usmeri protiv kulturnog dobra samo kada i toliko dugo koliko:
- je to kulturno dobro, po svojoj funkciji, učinjeno vojnim ciljem, i
- ne postoji druga ostvarljiva alternativa da se obezbedi slična vojna korist koju obezbeđuje usmeravanje akta neprijateljstva protiv tog cilja;
b) pozivanje na imperativnu vojnu potrebu shodno članu 4. stav 2. Konvencije, može biti osnov da se kulturno dobro upotrebi za svrhe koje će ga verovatno izložiti uništenju ili oštećenju kada i toliko dugo koliko nema mogućeg izbora između takve upotrebe kulturnog dobra i drugog ostvarljivog metoda kojim se obezbeđuje slična vojna korist;
c) odluku o pozivanju na imperativnu vojnu potrebu može doneti samo oficir koji komanduje jedinicom ranga bataljona ili višeg ranga, a manjeg ranga ako okolnosti ne dozvoljavaju drukčije;
d) u slučaju napada zasnovanog na odluci donetoj shodno tački (a), unapred će se uputiti efikasno upozorenje kad god to okolnosti dopuštaju.
Član 7.
Mere predostrožnosti u napadu
Bez uticaja na druge mere predostrožnosti koje se zahtevaju pravilima međunarodnog humanitarnog prava u vođenju vojnih operacija, svaka strana u sukobu će:
a) učiniti sve što je moguće da utvrdi da ciljevi koji će biti napadnuti nisu kulturna dobra prema članu 4. Konvencije;
b) preduzeti sve raspoložive mere predostrožnosti u izboru sredstava i metoda napada sa namerom da se izbegnu, i u svakom slučaju minimiziraju slučajna oštećenja kulturnog dobra zaštićenog članom 4. Konvencije;
c) uzdržati se od donošenja odluke da se preduzme bilo kakav napad za koji se može očekivati da će izazvati uzgredno oštećenje kulturnog dobra zaštićenog članom 4. Konvencije koje bi bilo nesrazmerno u odnosu na konkretnu i direktnu predviđenu vojnu korist, i
d) dokazati ili suspendovati napad ako postane jasno:
- da je cilj kulturno dobro zaštićeno po članu 4. Konvencije;
- da se može očekivati da napad izazove oštećenje kulturnog dobra zaštićenog po članu 4. Konvencije koje bi bilo nesrazmerno u odnosu na konkretnu i direktnu predviđenu vojnu korist.
Član 8.
Mere predostrožnosti protiv efekata neprijateljstava
Strane u sukobu će, u maksimalno mogućem obimu:
a) ukloniti pokretna kulturna dobra iz blizine vojnih ciljeva ili obezbediti odgovarajuću zaštitu na licu mesta;
b) izbegavati smeštaj vojnih ciljeva blizu kulturnog dobra.
Član 9.
Zaštita kulturnog dobra na okupiranoj teritoriji
1. Bez uticaja na odredbe čl. 4. i 5. Konvencije, strana koja okupira celu ili deo teritorije druge strane, zabraniće i sprečiti u odnosu na okupiranu teritoriju:
a) bilo kakav nedopušteni izvoz, drugo premeštanje ili promenu vlasništva kulturnog dobra,
b) bilo koje arheološko iskopavanje, sprečavanje gde god je to striktno predviđeno da se spreči, snimanja ili zaštitu kulturnog dobra,
c) bilo koje izmene ili promene upotrebe kulturnog dobra koje su usmerene da sakriju ili unište kulturne, istorijske ili naučne dokaze.
2. Bilo koje arheološko istraživanje, izmene, promene upotrebe kulturnog dobra na okupiranoj teritoriji, osim ako to ne dopuštaju okolnosti, biće izvršeno u bliskoj saradnji sa kompetentnim nacionalnim vlastima na okupiranoj teritoriji.
GLAVAIII
POBOLjŠANA ZAŠTITA
Član 10.
Poboljšana zaštita
Kulturno dobro se može staviti pod poboljšanu zaštitu pod uslovom da zadovoljava sledeća tri uslova:
a) da je kulturno dobro od najveće važnosti za čovečanstvo;
b) da je zaštićeno odgovarajućim domaćim pravnim i administrativnim merama koje priznaju njegovu izuzetnu kulturnu i