ZAKON

O POTVRĐIVANjU OPCIONOG PROTOKOLA UZ KONVENCIJU O ELIMINISANjU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 13 od 20. decembra 2002)

Član 1.

Potvrđuje se Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, koja je zaključena 6. oktobra 1999. godine u Njujorku, u originalu na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom francuskom i španskom jeziku.

Član 2.

Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

OPCIONI PROTOKOL UZ KONVENCIJU O ELIMINISANjU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA

Države članice ovog protokola,
Konstatujući da Povelja Ujedinjenih nacija ponovo proglašava veru u osnovna prava čoveka, dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i u ravnopravnost muškaraca i žena,
Takođe konstatujući da Opšta deklaracija o pravima čoveka proglašava da su svi ljudi rođeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima i da svakom pripadaju sva prava i slobode koje su tamo navedene, bez ikakvih razlika, uključujući i razlike u pogledu pola,
Podsećajući da međunarodni paktovi o ljudskim pravima i drugi međunarodni instrumenti koji se tiču ljudskih prava zabranjuju diskriminaciju u pogledu pola,
Takođe podsećajući na Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (u daljem tekstu: Konvencija), u kojoj države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim oblicima i saglasne su da primenjuju, svim odgovarajućim merama i bez odlaganja, politiku eliminisanja diskriminacije žena,
Ponovo naglašavajući svoju odlučnost da se ženama obezbedi potpuno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda i da se preduzme efikasna akcija u sprečavanju kršenja ovih prava i sloboda,
Saglasile su se o sledećem:

Član 1.

Države članice ovog protokola (u daljem tekstu: Države članice) prihvataju nadležnost Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena (u daljem tekstu: Komitet) da prima i razmatra predstavke podnete u skladu sa članom 2.

Član 2.

Predstavke mogu biti podnete od strane ili u ime pojedinca ili grupe pojedinaca koji se nalaze u nadležnosti Države članice, a tvrde da su žrtve kršenja, od strane Države članice, nekog od prava navedenih u Konvenciji. Ukoliko se predstavka podnosi u ime pojedinaca ili grupe pojedinaca, to mora biti učinjeno uz njihov pristanak, osim ako podnosilac opravdava postupanje u njihovo ime bez takvog pristanka.

Član 3.

Predstavke moraju biti pismene i ne mogu biti anonimne. Komitet neće prihvatiti nijednu predstavku koja se odnosi na Državu članicu Konvencije, a koja nije članica ovog protokola.

Član 4.

1. Komitet neće razmatrati predstavku ukoliko prethodno ne utvrdi da su iscrpljena sva dostupna unutrašnja pravna sredstva, osim ako se primena tih sredstava neopravdano prolongira ili nije verovatno da će pomoć biti efikasna.
2. Komitet će proglasiti predstavku neprihvatljivom u sledećim slučajevima:
(a) ukoliko je Komitet isto pitanje već razmatrao, ili je ono bilo razmatrano ili se razmatra u postupku pred nekim drugim međunarodnim organom za ispitivanje ili rešavanje;
(b) ako nije u skladu sa odredbama Konvencije;
(c) ukoliko je očigledno neosnovana ili nije dovoljno potkrepljena dokazima;
(d) ukoliko je u pitanju zloupotrebe prava na podnošenje predstavke:
(e) ako su činjenice koje su predmet predstavka nastupile pre stupanja na snagu ovog protokola u odnosu na Državu članica koje se tiče predstavka, osim ukoliko se postojanje ovih činjenica nastavilo i posle tog datuma.

Član 5.

1. U svakom trenutku nakon prijema predstavke, a pre nego što je doneta odluka o njenom predmetu, Komitet može podneti Državi članici na koju se predstavka odnosi, na hitno razmatranje, zahtev da Država članica preduzme neophodne unutrašnje mere kako bi se izbeglo nastupanje eventualne nenadoknadive štete po žrtvu ili žrtve navodnog kršenja.
2. Ukoliko Komitet koristi svoje pravo u skladu sa stavom 1. ovog člana, to ne prejudicira odluku o prihvatljivosti ili o predmetu predstavke.

Član 6.

1. Izuzev ukoliko Komitet odluči da je predstavka neprihvatljiva bez upućivanja iste Državi članici na koju se odnosi, i ukoliko pojedinac ili pojedinci prihvate da se njihov identitet saopšti odnosnoj Državi članici, Komitet će, u poverenju, upoznati tu Državu članicu sa svakom predstavkom podnetom u skladu sa ovim protokolom.
2. U roku od šest meseci, Država članica koja je primila predstavku, podneće Komitetu pismeno objašnjenje ili izjavu u kojoj razjašnjava predmet predstavke ili navodi pravno sredstvo, ukoliko takvo postoji, koje je moglo biti iskorišćeno u toj Državi članici.

Član 7.

1. Komitet će razmatrati predstavke primljene u skladu sa ovim protokolom, imajući u vidu sve dostupne informacije pružene od strane ili u ime pojedinaca ili grupe pojedinaca i od strane odnosne Države članice, uz obavezu da ove informacije prosledi zainteresovanim stranama.
2. Komitet će predstavke, primljene u skladu sa ovim protokolom, razmatrati na zatvorenim sastancima.
3. Nakon razmatranja predstavke, Komitet će svoje mišljenje o predstavci, uključujući i preporuke, ukoliko ih ima, proslediti zainteresovanim stranama.
4. Države članice dužne su da uzmu u razmatranje mišljenje Komiteta, uključujući i preporuke, ukoliko ih ima, i da, u roku od šest meseci, podnesu Komitetu pismeni odgovor, uključujući i informaciju o bilo kojoj radnji preduzetoj u skladu sa mišljenjem i preporukama Komiteta.
5. Komitet može pozvati Državu članicu da, u narednom izveštaju u skladu sa članom 18. Konvencije, pruži dodatnu informaciju o bilo kojim merama koje je preduzela kao odgovor na mišljenje i preporuke Komiteta, ukoliko su takve mere preduzimane, uključujući i one koje je Komitet ocenio kao odgovarajuće.

Član 8.

1. Ukoliko Komitet primi pouzdanu informaciju koja ukazuje na teško