ZAKON
O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O PRANjU, TRAŽENjU, ZAPLENI I KONFISKACIJI PRIHODA STEČENIH KRIMINALOM
(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/2002; 18/2005)
Član 1.
Potvrđuje se Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, sačinjena u Strazburu 8. novembra 1990. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA O PRANjU, TRAŽENjU, ZAPLENI I KONFISKACIJI PRIHODA STEČENIH KRIMINALOM
PREAMBULA
Države članice Saveta Evrope i druge države potpisnice ove konvencije,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da ostvari veće jedinstvo među svojim članicama;
Uverene u potrebu da prema kriminalu treba primenjivati zajedničku politiku s ciljem zaštite društva;
Smatrajući da borba protiv teških krivičnih dela, koja sve više postaje međunarodni problem, zahteva upotrebu modernih i efikasnih metoda na međunarodnom planu;
Verujući da se jedna od ovih metoda sastoji u tome da se kriminalcima oduzmu prihodi stečeni kriminalom;
Smatrajući da se radi ostvarivanja ovog cilja mora ustanoviti sistem međunarodne saradnje koji će dobro funkcionisati,
Dogovorile su se o sledećem:
POGLAVLjEI
KORIŠĆENjE TERMINA
Član 1.
Korišćenje termina
Za svrhu ove Konvencije:
a. "prihod" označava svaku ekonomsku korist od krivičnih dela. On može da se sastoji od bilo koje imovine definisane u tački b ovog člana;
b. "imovina" označava imovinu bilo kakvog opisa, bilo materijalnu ili nematerijalnu, pokretnu ili nepokretnu, kao i pravna dokumenta ili instrumente kojima se dokazuje vlasništvo ili interes u odnosu na takvu imovinu;
c. "sredstva" označava svaku imovinu koja se koristi ili postoji namera da se koristi, na bilo koji način, u celini ili delimično, za činjenje krivičnog dela ili krivičnih dela;
d. "konfiskacija" označava kaznu ili meru, koju naredi sud posle postupka u vezi sa krivičnim delom ili krivičnim delima, koja ima za posledicu konačno oduzimanje imovine;
e. "predikatno krivično delo" označava svako krivično delo koje je imalo za posledicu sticanje prihoda koji mogu postati predmet krivičnog dela definisanog u članu 6. ove konvencije.
POGLAVLjEII
MERE KOJE ĆE SE PREDUZIMATI NA NACIONALNOM PLANU
Član 2.
Mere konfiskovanja
1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da joj se omogući da konfiskuje sredstva i prihode ili imovinu čija vrednost odgovara takvim prihodima.
2. Svaka strana može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja ovog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, da izjavi da se stav 1. ovog člana primenjuje samo na krivična dela ili kategorije krivičnih dela navedene u takvoj izjavi.
Član 3.
Istražne i privremene mere
Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da joj omoguće da utvrdi i uđe u trag imovini koja podleže konfiskovanju shodno članu 2. stav 1. i da spreči bilo kakve radnje, transfer ili raspolaganje takvom imovinom.
Član 4.
Specijalna istražna ovlašćenja i tehnike
1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da bi njeni sudovi ili drugi nadležni organi bili ovlašćeni da narede da se bankarske, finansijske ili komercijalne dokumentacije stave na raspolaganje ili da se zaplene s ciljem sprovođenja postupka pomenutih u članovima 2. i 3. Strana neće odbiti da postupi prema odredbama ovog člana pozivajući se na bankarsku tajnu.
2. Svaka strana će razmotriti usvajanje takvih zakonodavnih i drugih mera koje mogu biti neophodne da bi joj omogućile da koristi specijalne istražne tehnike kojima se olakšava identifikacija i ulaženje u trag prihodima i prikupljanje dokaza s tim u vezi. Takve tehnike mogu obuhvatiti naloge za praćenje, osmatranje, prisluškivanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima i naloge za izradu određenih dokumenata.
Član 5.
Pravni lekovi
Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da se obezbedi da zainteresovane strane oštećene merama iz članova 2. i 3. raspolažu efikasnijim pravnim lekovima za očuvanje svojih prava.
Član 6.
Krivična dela pranja novca
1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da se po njenom domaćem pravu, kada se učine sa namerom, kao krivična dela ustanove:
a. konverzija ili transfer imovine, uz znanje da takva imovina predstavlja prihod od kriminala, s ciljem prikrivanja ili netačnog prikazivanja nezakonitog porekla imovine ili pomaganja nekom licu koje je uključeno u činjenje predikatnog krivičnog dela da izbegne zakonske posledice svojih dela;
b. prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, izvora, mesta, upotrebe, kretanja, prava, ili svojine u odnosu na imovinu, znajući da ta imovina predstavlja prihod stečen činjenjem krivičnog dela;
i, u zavisnosti od njenih ustavnih principa i osnovnih načela njenog pravnog sistema:
c. sticanje, posedovanje ili korišćenje imovine, sa znanjem, u vreme prijema, da takva imovina predstavlja prihod od krivičnog dela;
d. učestvovanje, udruživanje ili zavera radi činjenja, pokušaj činjenja i pomaganja, podsticanje, olakšavanje i savetovanje u cilju činjenja bilo kog od krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovim članom.
2. Za svrhe sprovođenja ili primene stava 1. ovog člana:
a. neće biti važno da li je predikatno krivično delo predmet krivične jurisdikcije te strane;
b. može se obezbediti da se krivična dela utvrđena u tom stavu ne primenjuju na lica koja su počinila predikatno krivično delo;
c. znanje, namera ili svrha potrebna kao element krivičnog dela utvrđenog u tom stavu mogu se pretpostaviti iz objektivnih faktičkih okolnosti.
3. Svaka strana može usvojiti takve mere koje smatra neophodnim da ustanovi takođe kao krivična dela prema svom domaćem zakonodavstvu ili kao neka od dela pomenutih u stavu 1. ovog člana, u bilo kom ili svim sledećim slučajevima kada je učinilac:
a. trebalo da pretpostavi da određena imovina predstavlja prihode od krivičnih dela;
b. delovao s ciljem sticanja profita;
c. delovao radi podsticanja izvođenja dalje krivične aktivnosti.
4. Svaka strana može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope da izjavi da se stav 1. ovog člana primenjuje samo na predikatna krivična dela ili kategorije takvih krivičnih dela utvrđenih u takvoj izjavi.
POGLAVLjEIII
MEĐUNARODNA SARADNjA
Odeljak 1.
PRINCIP MEĐUNARODNE SARADNjE
Član 7.
Opšti principi i mere za međunarodnu saradnju
1. Strane će međusobno sarađivati u najvećoj mogućoj meri u cilju istraga i postupaka čiji cilj je konfiskacija sredstava i prihoda.
2. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne ili druge mere koje bi mogle biti neophodne da joj se omogući da ispuni, pod uslovima predviđenim u ovom poglavlju, molbe:
a. za konfiskovanje određenih predmeta imovine koji predstavljaju prihod od krivičnih dela ili sredstava, kao i za konfiskovanje prihoda koji se sastoje u zahtevu da se plati novčana suma koja odgovara vrednosti prihoda;
b. za istražnu pomoć i privremene mere s ciljem bilo kog oblika konfiskacije pomenutih pod a. u gornjem tekstu.
Odeljak 2.
ISTRAŽNA POMOĆ
Član 8.
Obaveza pružanja pomoći
Strane će jedna drugoj, na zahtev, pružiti u najvećoj mogućoj meri pomoć u utvrđivanju i pronalaženju sredstava, prihoda i druge imovine koja podleže konfiskaciji. Takva pomoć će uključiti svaku meru kojom se obezbeđuje i osigurava dokaz o postojanju, lokaciji ili kretanju, prirodi, pravnom statusu ili vrednosti gore pomenute imovine.
Član 9.
Izvršenje pomoći
Pomoć shodno članu 8. pružaće se kako to dozvoljava i u skladu sa domaćim zakonodavstvom zamoljene strane i, u meri u kojoj nije u suprotnosti sa tim zakonodavstvom, u skladu sa postupkom određenim u zahtevu.
Član 10.
Obaveštavanje bez prethodnog zahteva
Bez štete po sopstvenu istragu ili postupke, strana može bez prethodnog zahteva dostaviti drugoj strani obaveštenja o sredstvima i prihodima, kada smatra da bi dostavljanje takvih obaveštenja moglo da pomogne strani primaocu u pokretanju ili sprovođenju istraga ili postupaka ili da bi moglo da dovede do podnošenja zahteva te strane po ovom poglavlju.
Odeljak 3.
PRIVREMENE MERE
Član 11.
Obaveza preduzimanja privremenih mera
1. Na zahtev druge strane koja je pokrenula krivični postupak ili postupak radi konfiskacije, strana će preduzeti neophodne privremene mere, kao što su zamrzavanje ili zaplena, da bi sprečila bilo kakav posao, prenos ili raspolaganje imovinom koja bi, u nekoj kasnijoj fazi, mogla da postane predmet zahteva za konfiskaciju ili koja bi mogla da bude takva da zadovolji zahtev.
2. Strana koja je dobila zahtev za konfiskaciju shodno članu 13. ako