ZAKON

O POTVRĐIVANjU MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SUZBIJANjU FINANSIRANjA TERORIZMA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/2002)

Član 1.

Potvrđuje se Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, usvojena 9. decembra 1999. godine u Njujorku, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANjU FINANSIRANjA TERORIZMA

PREAMBULA

Države potpisnice ove konvencije,
Imajući u vidu svrhe i principe Povelje Ujedinjenih nacija o održavanju međunarodnog mira i bezbednosti i unapređivanju dobrosusedstva i prijateljskih odnosa i saradnje među državama,
Duboko zabrinute zbog eskalacije terorističkih akata širom sveta u svim njihovim vidovima i manifestacijama,
Pozivajući se na Deklaraciju povodom pedesetogodišnjice Ujedinjenih nacija, sadržanu u rezoluciji 50/6 Generalne skupštine, od 24. oktobra 1995. godine,
Pozivajući se takođe na sve relevantne rezolucije Generalne skupštine o tom pitanju, uključujući rezoluciju 49/60 od 9. decembra 1994. godine i njene anekse o Deklaraciji o merama za eliminisanje međunarodnog terorizma, u kojoj su države članice Ujedinjenih nacija svečano potvrdile svoju nedvosmislenu osudu svih akata, metoda i praksi terorizma kao kriminalnih i neopravdanih, bez obzira na to kada i ko ih čini, uključujući i one koje ugrožavaju prijateljske odnose među državama i narodima i ugrožavaju teritorijalni integritet i bezbednost država,
Konstatujući da Deklaracija o merama za eliminisanje međunarodnog terorizma takođe podstiče države da hitno preispitaju obim postojećih međunarodnih zakonskih odredbama o sprečavanju, suzbijanju i eliminisanju terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama, kako bi se obezbedilo postojanje sveobuhvatnog zakonskog okvira koji će obuhvatiti sve aspekte ovog pitanja,
Pozivajući se na rezoluciju 51/210 Generalne skupštine od 17. decembra 1996. godine, stav 3. podstav (f), kojom je Generalna skupština pozvala sve države da preduzmu korake da spreče i suzbiju, kroz odgovarajće domaće mere, finansiranje terorista i terorističkih organizacija, bez obzira da li se takvo finansiranje vrši neposredno ili posredno kroz organizacije koje imaju ili tvrde da imaju i dobrotvorne, socijalne ili kulturne ciljeve ili koje se takođe bave nezakonitim aktivnostima kao što su nezakonito trgovanje oružjem, trgovina drogom i uzimanje reketa, uključujući eksploataciju ljudi za svrhe finansiranja terorističkih aktivnosti, i posebno da razmotre, gde je to pogodno, usvajanje nadzornih mera za sprečavanje i suzbijanje kretanja sredstava za koje se sumnja da su namenjena za terorističke svrhe, bez bilo kakvog narušavanja slobode legitimnih kretanja kapitala, i da intenziviraju razmenu informacija o međunarodnim kretanjima takvih sredstava,
Pozivajući se takođe na rezoluciju 52/165 Generalne skupštine od 15. decembra 1997. godine, u kojoj je Generalna skupština pozvala sve države da posebno razmotre sprovođenje mera utvrđenih u stavovima 3 (a) do (f) rezolucije 51/210 od 17. decembra 1996,
Pozivajući se takođe na rezoluciju 52/108 Generalne skupštine od 8. decembra 1998. godine, u kojoj je Generalna skupština odlučila daad hocKomitet osnovan rezolucijom 51/210 od 17. decembra 1996. godine treba da sačini nacrt međunarodne konvencije za suzbijanje finansiranja terorista da bi se dopunili prateći postojeći međunarodni instrumenti,
Imajući u vidu da je finansiranje terorizma pitanje koje izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice u celini,
Konstatujući da zastupljenost i ozbiljnost međunarodnog terorizma zavisi od finansijskih sredstava koje teroristi mogu da pribave,
Konstatujući takođe da se postojeći multilateralni pravni instrumenti ne bave izričito takvim finansiranjem,
Ubeđene da postoji hitna potreba da se ojača međunarodna saradnja među državama u kreiranju i usvajanju efikasnih mera za sprečavanje finansiranja terorizma, kao i za njegovo suzbijanje putem gonjenja i kažnjavanja njegovih počinilaca,
Postigle su saglasnost o sledećem:

Član 1.

Za svrhe ove konvencije:

1. "Sredstva" znači sredstva svake vrste, bilo materijalna ili nematerijalna, pokretna ili nepokretna, ma kako stečena, i pravne dokumente ili instrumente u bilo kom obliku, uključujući elektronske ili digitalne, kojima se dokazuje svojina ili interes u odnosu na takva sredstva, uključujući, ali ne ograničavajući se na bankarske kredite, čekove za putovanja, novčane uputnice, akcije, hartije od vrednosti, obveznice, menice i akreditive.

2. "Državni ili vladin objekat" znači svaki stalni ili privremeni objekat ili vozilo koje koriste ili se u njemu nalaze predstavnici države, članovi vlade, zakonodavnih ili sudskih organa ili zvaničnici ili zaposleni u državnim organima, odnosno u bilo kom drugom javnom organu ili subjektu ili zaposleni ili zvaničnici neke međuvladine organizacije u vezi sa svojim zvaničnim dužnostima.

3. "Prihod" znači sva sredstva koja potiču od ili su pribavljena, neposredno ili posredno, činjenjem krivičnog dela navedenog u članu 2.

Član 2.

1. Svako lice čini delo u okviru značenja Konvencije ukoliko to lice na bilo koji način, neposredno ili posredno, nezakonito i namerno, obezbedi ili prikupi sredstva sa namerom da se ona upotrebe ili znajući da će ona biti upotrebljena, u celini ili delimično, radi činjenja:
(a) nekog dela koje predstavlja krivično delo u okviru i kao što je utvrđeno u jednom od sporazuma navedenih u aneksu; ili
(b) bilo kog drugog dela čiji je cilj da izazove smrt ili težu telesnu povredu civila ili bilo kog drugog lica koje ne učestvuje aktivno u neprijateljstvima u situaciji oružanog sukoba, kada je svrha takvog dela, po njegovoj prirodi ili kontekstu, da zastraši stanovništvo, ili da primora neku vladu ili neku međunarodnu organizaciju da počini ili da se uzdrži od činjenja nekog dela.
2. (a) Po deponovanju svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, država potpisnica koja nije strana potpisnica nekog od sporazuma navedenih u aneksu može izjaviti da će se, u primeni ove konvencije na tu državu potpisnicu, smatrati da sporazum nije uključen u aneks pomenut u stavu 1, podstav (a). Izjava će prestati da važi čim sporazum stupi na snagu za tu državu potpisnicu, koja će o toj činjenici obavestiti depozitara pismenim putem;
(b) kada neka država potpisnica prestane da bude strana potpisnica sporazuma navedenog u aneksu, ona može dati izjavu predviđenu u ovom članu, u vezi sa tim sporazumom.
3. Da bi neko delo bilo krivično delo utvrđeno u stavu 1, neće biti neophodno da se sredstva stvarno upotrebe za izvršenje krivičnog dela pomenutog u stavu 1, podstavovi (a) ili (b).
4. Svako lice takođe čini krivično delo ukoliko pokuša da učini krivično delo utvrđeno u stavu 1. ovog člana.
5. Svako lice takođe čini krivično delo ukoliko:
(a) učestvuje kao saučesnik u nekom krivičnom delu utvrđenom u stavu 1. ili 4. ovog člana;
(b) organizuje ili direktno naredi činjenje krivičnog dela utvrđenog u stavu 1. ili 4. ovog člana;
(c) doprinosi činjenju jednog ili više krivičnih dela kao što je utvrđeno u stavu 1. ili 4. ovog člana od strane grupe lica koja deluju sa zajedničkom namerom. Takav doprinos će biti nameran i biće:
(i) učinjen u cilju unapređivanja kriminalne aktivnosti ili kriminalne namere grupe, gde takva aktivnost ili namera uključuje činjenje krivičnog dela utvrđenog u stavu 1. ovog člana, ili
(ii) učinjen sa znanjem za nameru grupe da učini krivično delo utvrđeno u stavu 1. ovog člana.

Član 3.

Ova konvencija neće se primenjivati kada je krivično delo učinjeno unutar jedne države, a navodni počinilac je državljanin te države i nalazi se na teritoriji te države i nijedna druga država nema osnov po članu 7. stav 1. ili članu 7. stav 2. da vrši jurisdikciju, izuzev što se odredbe članova 12. do 18, prema pogodnosti, primenjuju u tim slučajevima.

Član 4.

Svaka država