ZAKON

O POTVRĐIVANjU FAKULTATIVNOG PROTOKOLA O PRODAJI DECE, DEČIJOJ PROSTITUCIJI I DEČIJOJ PORNOGRAFIJI, UZ KONVENCIJU O PRAVIMA DETETA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/2002)

Član 1.

Potvrđuje se Fakulativni protokol o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji, uz Konvenciju o pravima deteta, usvojen rezolucijom Generalne skupštine UN, 25. maja 2000. godine, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

Član 2.

Tekst Fakultativnog protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

FAKULTATIVNI PROTOKOL O PRODAJI DECE, DEČJOJ PROSTITUCIJI I DEČJOJ PORNOGRAFIJI, UZ KONVENCIJU O PRAVIMA DETETA

Države ugovornice ovog Protokola
Imajući u vidu da bi, radi daljeg postizanja ciljeva Konvencije o pravima deteta i sprovođenja njenih odredaba, a posebno članova 1, 11, 21, 32, 33, 34, 35. i 36. bilo prikladno da se prošire mere koje države ugovornice treba da preduzmu kako bi garantovale zaštitu deteta od prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije,
Imajući takođe u vidu da Konvencija o pravima deteta priznaje pravo deteta da bude zaštićeno od ekonomskog iskorišćavanja i od obavljanja bilo kog rada koji bi mogao da bude opasan ili bi ometao školovanje deteta ili bi bio štetan po zdravlje deteta ili fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj deteta,
Teško zabrinute ozbiljnom i rastućom međunarodnom trgovinom dece u svrhu prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije,
Duboko zabrinute raširenom i kontinuiranom praksom seksualnog turizma, koji decu čini posebno ranjivom, budući da ta praksa neposredno podstiče prodaju dece, dečju prostituciju i dečju pornografiju,
Prihvatajući da je jedan broj posebno ranjivih grupa, uključujući žensku decu, izložen većem riziku seksualnog iskorišćavanja i da su ženska deca neproporcijalno zastupljena među seksualno iskorišćavanim,
Zabrinute zbog sve veće dostupnosti dečje pornografije na Internetu i u drugim tehnologijama i razvoju podsećajući na Konferenciju o borbi protiv dečje pornografije na Internetu, održanoj u Beču 1999. godine, a posebno na njen zaključak, kojim poziva na univerzalnu inkriminaciju proizvodnje, distribucije, izvoza, prenosa, uvoza, namernog posedovanja i reklamiranje dečje pornografije, i naglašavajući značaj tešnje saradnje i partnerstva između vlada i Internet industrije,
Verujući da će ukidanje prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije biti lakše ako se usvoji holistički pristup, uz naglašavanje faktora koji tome doprinose, uključujući nedovoljnu razvijenost, siromaštvo, privredne disparitete, nejednaku društveno-ekonomsku strukturu, nefunkcionalne porodice, nedostatak obrazovanja, migraciju iz sela u grad, diskriminaciju među polovima, neodgovorno seksualno ponašanje odraslih, štetne tradicionalne običaje, oružane sukobe i trgovinu dece,
Verujući isto tako da su potrebni napori za jačanje svesti javnosti kako bi se smanjila potražnja za prodajom dece, dečjom prostitucijom i dečjom pornografijom i verujući dalje u značaj globalnog partnerstva među svojim činiocima kao i boljeg sprovođenja zakona na nacionalnom nivou,
Imajući u vidu odredbe međunarodnih pravnih dokumenata relevantnih za zaštitu dece, uključujući Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u vezi sa međunarodnim usvojenjem, Hašku konvenciju o građanskim aspektima međunarodne otmice deteta, Hašku konvenciju o jurisdikciji, primenjivom pravu, priznavanju, sprovođenju i saradnji u pogledu roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece i Konvenciju Međunarodne organizacije rada br. 182. o zabrani i hitnoj akciji za suzbijanje najtežih oblika dečjeg rada,
Ohrabrene ogromnom podrškom Konvenciji o pravima deteta, što pokazuje široko opredeljenje koje postoji za unapređenje i zaštitu prava deteta,
Prihvatajući značaj sprovođenja odredaba Programa akcije za sprečavanje prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije i Deklaracije i Agende za akciju usvojenih na Svetskom kongresu protiv komercijalnog seksualnog iskorišćavanja dece, u Stokholmu od 27-31. avgusta 1996. godine, i drugih relevantnih odluka i preporuka odgovarajućih međunarodnih tela,
Posvećujući dužnu pažnju značaju tradicija i kulturnih vrednosti svakog naroda za zaštitu i skladan razvoj deteta,
Saglasile su se o sledećem:

Član 1.

Države ugovornice će zabraniti prodaju dece, dečju prostituciju i dečju pornografiju, kao što je predviđeno ovim Protokolom.

Član 2.

U smislu ovog Protokola:
a) prodaja dece podrazumeva bilo koju radnju ili transakciju kojim bilo koje lice ili grupa lica prebacuje neko dete nekom drugom za novčanu ili bilo koju drugu naknadu;
b) dečja prostitucija podrazumeva korišćenje dece u seksualnim aktivnostima za novčanu ili bilo koju drugu naknadu;
c) dečja pornografija podrazumeva bilo kakvo predstavljanje, bilo kojim sredstvom, deteta u stvarnim ili simuliranim eksplicitnim seksualnim aktivnostima ili bilo kakvo predstavljanje seksualnih delova tela (primarnih i seksualnih organa deteta), prvenstveno u seksualne svrhe.

Član 3.

1. Svaka država ugovornica će obezbediti, kao minimum, da sledeće radnje i delatnosti budu u punoj meri obuhvaćeni njenim krivičnim ili kaznenim zakonom, bez obzira da li su takva dela izvršena u zemlji ili transnacionalno, odnosno na individualnoj ili organizovanoj osnovi:
a) U kontekstu prodaje dece kao što je definisano u članu 2:
(i) Nuđenje, isporuka ili prihvatanje, bilo kojim sredstvima, nekog deteta u svrhu:
a. seksualnog iskorišćavanja deteta;
b. prebacivanja organa deteta radi ostvarivanja profita;
c. korišćenje deteta za prinudni rad;
(ii) Neodgovarajuće navođenje, od strane posrednika na pristanak da se usvoji neko dete kršenjem važećih međunarodno-pravnih instrumenata o usvajanju;
b) Nuđenje, dobijanje, nabavljanje ili obezbeđivanje deteta za potrebe dečje prostitucije kao što je definisano u članu 2;
c) Proizvodnja, distribucija, širenje, uvoz, izvoz, nuđenje, prodaja ili posredovanje, u gornje svrhe, dečje pornografije kao što je definisana u članu 2.
2. Zavisno od odredaba nacionalnog zakona države ugovornice, isto će važiti i za pokušaj da se izvrši bilo koje od navedenih dela, kao i za saučestvovanje ili učešće u bilo kom od navedenih dela.
3. Svaka država ugovornica će na takva dela primenjivati odgovarajuće kazne koje uzimaju u obzir njihovu tešku prirodu.
4. Zavisno od odredaba svog nacionalnog zakona, svaka država ugovornica preduzeće mere, tamo gde je to odgovarajuće, da utvrdi odgovornost pravnih lica za dela utvrđena u stavu 1. ovog člana. Zavisno od pravnih principa države ugovornice, takva odgovornost pravnih lica može biti krivična, građanska ili upravna.
5. Države ugovornice preduzeće sve odgovarajuće pravne i upravne mere kako bi obezbedile da sva lica uključena u usvajanje deteta postupe u skladu sa važećim međunarodnim pravnim dokumentima.

Član 4.

1. Svaka država ugovornica preduzeće potrebne mere kako bi se utvrdila njena nadležnost nad delima pomenutim u članu 3. stav 1, kada se ta dela čine na njenoj teritoriji, brodu ili u avionu registrovanim u toj državi.
2. Svaka država ugovornica će preduzimati potrebne mere kako bi se utvrdila njena nadležnost nad delima pomenutim u članu 3. stav 1, u sledećim slučajevima:
a) Kada je navedeni izvršilac državljanin te države ili lice koje ima prebivalište na njenoj teritoriji;
b) Kada je žrtva državljanin te države.
3. Svaka država ugovornica će takođe preduzimati potrebne mere kako bi se utvrdila nadležnost nad gore pomenutim delima kada je navodni izvršilac prisutan na njenoj teritoriji i ona ga ne izruči nekoj drugoj državi ugovornici na osnovu toga što je delo izvršio jedan od njenih državljana.
4. Ovaj protokol ne isključuje bilo koju krivičnu nadležnost u skladu sa domaćim zakonom.
: