ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA BROJ 167 O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU U GRAĐEVINARSTVU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 42 od 2. juna 2009)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, usvojena 20. juna 1988. godine u Ženevi, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA 167

KONVENCIJA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU U GRAĐEVINARSTVU

Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada, sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, gde se sastala 1. juna 1988. na svom sedamdeset i petom zasedanju;
Imajući u vidu odgovarajuće međunarodne konvencije i preporuke, posebno; Konvenciju i Preporuku o propisima o bezbednosti (visokogradnja), 1937; Preporuku o saradnji na sprečavanju nesreća (visokogradnja), 1937; Konvenciju i Preporuku o zaštiti od radijacija, 1960; Konvenciju i Preporuku o zaštiti mašina, 1963; Konvenciju i Preporuku o maksimalnoj težini, 1967; Konvenciju i Preporuku o raku koji nastaje kao posledica uslova rada u nekim zanimanjima, 1974; Konvenciju i Preporuku o radnoj sredini (zagađenje vazduha, buka i vibracije), 1977; Konvenciju i Preporuku o bezbednosti i zdravlju radnika, 1981; Konvenciju i Preporuku o službama medicine rada, 1985; Konvenciju i Preporuku o azbestu, 1986 i spisak profesionalnih oboljenja onakav kakav je revidiran 1980. i priložen Konvenciji o davanjima u slučajevima nesreća na radu i profesionalnih oboljenja, 1964.
Nakon odluke da se usvoje razni predlozi vezani za bezbednost i zdravlje u građevinarstvu, pitanje koje čini četvrtu tačku dnevnog reda zasedanja;
Nakon odluke da će ovi predlozi poprimiti oblik međunarodne Konvencije, kojom se revidira Konvencija o propisima o bezbednosti (visokogradnja), 1937, usvaja na dan 20. juna 1988. godine Konvenciju koja će se zvati Konvencija o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, 1988. (u daljem tekstu: Konvencija).

I. POLjE PRIMENE I DEFINICIJE

Član 1.

1. Konvencija se primenjuje na sve aktivnosti u građevinarstvu, to jest na visokogradnju, niskogradnju, montažu i demontažu, uključujući i svaki postupak, radnju ili transport na građevinskom gradilištu, od pripreme terena do okončanja projekta.
2. Članica koja ratifikuje Konvenciju može, nakon konsultacije sa najreprezentativnijim zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, tamo gde one postoje, da isključi iz primene Konvencije ili iz nekih njenih odredbi određene grane privredne delatnosti ili određene poslove u pogledu kojih se javljaju posebni problemi od izvesnog značaja, pod uslovom da u njima bude osigurana bezbedna i zdrava radna sredina.
3. Konvencija se primenjuje i na samostalne radnike koje bi kao takve moglo da odredi nacionalno zakonodavstvo.

Član 2.

U cilju Konvencije:
a) izraz "građevinarstvo" pokriva:
i) visokogradnju, uključujući i iskopavanja i gradnju, promenu struktura, renoviranje, popravku i održavanje (uključujući i rad na čišćenju i bojenju), kao i rušenje svih vrsta zgrada ili objekata;
ii) niskogradnju, uključujući i iskopavanja i gradnju, promenu struktura, popravku, održavanje i rušenje objekata kao što su aerodromi, kejovi, lučka postrojenja, unutrašnji vodeni putevi, brane, objekti za pregrađivanje vodenih tokova i priobalnog dela ili za zaštitu od bujica, putevi i autoputevi, železnice, mostovi, tuneli, vijadukti i ostali javni objekti koji služe za saobraćaj, drenažu, sakupljanje otpadnih voda i distribuciju vode i energije;
iii) montažu i demontažu zgrada i montažnih objekata, kao i izradu montažnih elemenata na građevinskom gradilištu;
b) izraz "građevinsko gradilište" označava svako gradilište na kome se odvija bilo koji od radova ili poslova opisanih u gore navedenom stavu a);
v) izraz "radna sredina" označava sva mesta na kojima radnici treba da se okupe ili na koja treba da odu zbog svog posla i koja su stavljena pod kontrolu poslodavca u smislu dole navedenog stava e);
g) izraz "radnik" označava svako lice zaposleno u građevinarstvu;
d) izraz "poslodavac" označava:
i) svako fizičko ili pravno lice koje zapošljava jednog ili više radnika na građevinskom gradilištu i
ii) zavisno od konteksta, bilo glavnog preduzimača, preduzimača ili podizvođača;
đ) izraz "nadležno lice" označava lice koje poseduje dovoljne kvalifikacije kao što su odgovarajuće stručno obrazovanje i znanje, iskustvo i sposobnost da bezbedno izvršava utvrđene zadatke. Nadležni organi mogu da utvrde odgovarajuće kriterijume za određivanje ovih lica i tačno utvrđivanje njihovih zadataka;
e) izraz "skela" označava svaku privremenu građevinsku konstrukciju, nepokretnu, viseću ili pokretnu, kao i armaturu koja je drži i služi kao postolje radnicima i materijalima ili omogućava da se priđe takvoj građevinskoj konstrukciji, osim dizalica u smislu dole navedenog stava ž);
ž) izraz "dizalica" označava svaki nepokretan ili pokretan uređaj koji služi da podiže ili spušta ljude ili terete;
z) izraz "pomoćna oprema za dizanje" označava svaki uređaj pomoću kojeg se teret može učvrstiti za dizalicu, ali koji ne čini sastavni deo dizalice ili tereta.

II. OPŠTE ODREDBE

Član 3.

Najreprezentativnije zainteresovane organizacije poslodavaca i radnika treba da budu konsultovane po pitanju mera koje treba da se preduzmu kako bi stupile na snagu odredbe ove Konvencije.

Član 4.

Svaka članica koja ratifikuje Konvenciju mora da se obaveže da će, na bazi procene opasnosti koje postoje u pogledu bezbednosti i zdravlja, usvojiti i zadržati na snazi zakonodavstvo koje obezbeđuje primenu odredbi sadržanih u Konvenciji.

Član 5.

1. Zakonodavstvo usvojeno u skladu s gore navedenim članom 4. može da predvidi da će se ono primenjivati u praksi preko tehničkih standarda ili zbirke praktičnih uputstava ili putem drugih odgovarajućih načina koji su u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom.
2. Stupanjem na snagu člana 4. i gore navedenog stava 1. svaka članica treba po svim propisima da vodi računa o standardima koje su u ovoj oblasti usvojile međunarodne organizacije priznate u oblasti standardizacije.

Član 6.

Biće donete mere kako bi se obezbedila, prema modalitetima koje treba da utvrdi nacionalno zakonodavstvo, saradnja između poslodavaca i radnika radi osiguranja bezbednijih i zdravijih uslova rada na građevinskim gradilištima.

Član 7.

Nacionalno zakonodavstvo će tačno naznačiti da poslodavci i samostalni radnici moraju da se pridržavaju mera koje su propisane u oblasti bezbednosti i zdravlja u radnim sredinama.

Član 8.

1. Uvek kada dva ili više poslodavaca istovremeno započnu radove na gradilištu:
a) Glavni preduzimač, ili svako drugo lice ili organ koji vrši stvarnu kontrolu ili snosi glavnu odgovornost za sve što se radi na građevinskom gradilištu, biće dužan da usklađuje propisane mere u oblasti bezbednosti i zdravlja i da obezbedi njihovo poštovanje ukoliko je to saglasno s nacionalnim zakonodavstvom.
b) Kada glavni preduzimač ili lice ili organ koji vrši stvarnu kontrolu ili snosi glavnu odgovornost za sve što se radi na građevinskom gradilištu nije na njemu prisutan, on mora da, ukoliko je to saglasno s nacionalnim zakonodavstvom, odredi lice ili nadležni organ na licu mesta koji ima autoriteta i neophodna sredstva da obezbedi, u njihovo ime, usklađivanje i primenu mera predviđenih u gore navedenom stavu a).
v) Svaki poslodavac biće i dalje odgovoran za primenu propisanih mera kada je reč o radnicima koji su stavljeni pod njegovu nadležnost.
2. Uvek kada poslodavci ili samostalni radnici istovremeno otpočnu sa radovima na gradilištu, oni će morati da sarađuju na primeni propisanih bezbednosnih i zdravstvenih mera, već prema tome kako predviđa nacionalno zakonodavstvo.

Član 9.

Lica odgovorna za sastavljanje i planiranje građevinskog projekta vodiće računa o bezbednosti i zdravlju građevinskih radnika, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom.

Član 10.

Nacionalno zakonodavstvo mora da predvidi da u svim radnim sredinama, i u meri u kojoj radnici vrše kontrolu nad materijalom i metodama rada, oni treba da imaju pravo i dužnost da doprinesu bezbednosti na radu i da daju svoje mišljenje o načinima rada koji su usvojeni, ukoliko oni mogu da ugroze bezbednost i zdravlje.

Član 11.

Nacionalno zakonodavstvo mora da predvidi obavezu radnika da:
a) što tešnje sarađuju sa svojim poslodavcem na primeni mera propisanih u oblasti bezbednosti i zdravlja;
b) razumno se staraju o sopstvenoj bezbednosti i sopstvenom zdravlju, kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica koja