ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE SAVETA EVROPE O PRANjU, TRAŽENjU, ZAPLENI I ODUZIMANjU PRIHODA STEČENIH KRIMINALOM I O FINANSIRANjU TERORIZMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 19 od 19. marta 2009)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, sačinjena 16. maja 2005. godine u Varšavi, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma

Varšava, 16. maja 2005. godine

Preambula

Države-članice Saveta Evrope i druge potpisnice ove konvencije,
uzimajući u obzir da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među njegovim članicama;
ubeđene da je potrebno sprovoditi zajedničku krivičnu politiku koja ima za cilj zaštitu društva;
uzimajući u obzir da borba protiv teškog kriminala, koji je u sve većoj meri postao međunarodni problem, zahteva primenu modernih i delotvornih metoda u međunarodnim razmerama;
verujući da se jedan od tih metoda sastoji u lišavanju kriminalaca prihoda stečenih kroz razne vrste kriminala;
uzimajući u obzir da se za ostvarivanje tog cilja takođe mora uspostaviti sistem međunarodne saradnje koji će dobro funkcionisati;
imajući na umu Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom (ETS br. 141 - u daljem tekstu "Konvencija iz 1990");
podsećajući, takođe, na Rezoluciju 1373 (2001) o pretnjama za međunarodni mir i bezbednost koje su prouzrokovane terorističkim aktima koju je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio 28. septembra 2001. godine, a posebno njen stav 3g;
podsećajući na Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 9. decembra 1999. godine i posebno njene članove 2. i 4, koji obavezuju visoke strane ugovornice da finansiranje terorizma odrede kao krivično delo;
ubeđene u neophodnost preduzimanja neposrednih koraka za potvrđivanje i celovitu primenu Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma, gore navedenu,
saglasile su se o sledećem:

GlavaI

Definicije pojmova

Član 1.

U svrhe ove konvencije:
a) "prihod" označava svaku ekonomsku korist, proisteklu ili stečenu, neposredno ili posredno, od krivičnih dela. Ona se može sastojati od bilo koje imovine, kako je to definisano u tački b) ovog člana;
b) "imovina" obuhvata imovinu svakog opisa, materijalnu ili nematerijalnu, pokretnu ili nepokretnu, i pravne dokumente ili instrumente kojima se dokazuje svojina ili interes u odnosu na takvu imovinu;
v) "sredstva" označava svaku imovinu koja se koristi ili se planira da se koristi na bilo koji način, u celini ili delimično, za izvršenje jednog ili više krivičnih dela;
g) "konfiskacija" označava kaznu ili meru koju izriče sud po sprovedenom postupku u vezi sa jednim ili više krivičnih dela, kojom se pravnosnažno oduzima imovina;
d) "predikatna krivična dela" označava svako krivično delo putem koga je stečen prihod koji može postati predmet krivičnog dela definisanog u članu 9. ove konvencije;
đ) "finansijsko obaveštajna jedinica" (u daljem tekstu "FIU") označava centralnu, nacionalnu agenciju odgovornu za to da dobija (i, shodno ovlašćenjima, da zahteva), analizira i dostavlja nadležnim organima otkrića o finansijskim informacijama
i) u vezi sa sumnjivim prihodima i potencijalnim finansiranjem terorizma, ili
ii) koje su, shodno domaćem zakonodavstvu ili propisima, potrebne radi borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
e) "zamrzavanje" ili "zaplena" označava privremenu zabranu transfera, uništenja, konverzije, raspolaganja ili kretanja imovine ili privremeno preuzimanje staranja ili kontrole nad imovinom na osnovu naloga koji izda sud ili neki drugi nadležni organ;
ž) "finansiranje terorizma" označava krivična dela iz stava 2. gore navedene Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma.

GlavaII

Finansiranje terorizma

Primena Konvencije na finansiranje terorizma

Član 2.

1. Svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonske i druge mere koje mogu biti potrebne da joj omoguće da primeni odredbe sadržane u glavamaIII, IViVove konvencije na finansiranje terorizma.
2. Pre svega, svaka strana ugovornica treba da obezbedi da bude u mogućnosti da traži, uđe u trag, identifikuje, zamrzne, zapleni i konfiskuje imovinu, zakonitog ili nezakonitog porekla, koja je iskorišćena ili namenjena da bude korišćena, u celini ili delimično, za finansiranje terorizma, ili prihode stečene kroz to krivično delo, i da u tom cilju obezbedi najširu moguću saradnju.

GlavaIII

Mere koje treba preduzeti na nacionalnom nivou

Odeljak 1.

Opšte odredbe

Mere konfiskacije

Član 3.

1. Svaka strana ugovornica treba da usvoji takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da joj omoguće da konfiskuje sredstva i prihode ili imovinu čija vrednost odgovara tim prihodima ili opranoj imovini.
2. Pod uslovom da se stav 1. ovog člana odnosi na pranje novca i na kategorije krivičnih dela navedene u dodatku ove Konvencije, svaka strana ugovornica može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenata potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom koju će uputiti generalnom sekretaru Saveta Evrope da saopšti da se stav 1. ovog člana primenjuje
a) samo u onoj meri u kojoj je to delo kažnjivo lišenjem slobode ili merom pritvora čija maksimalna dužina prelazi jednu godinu. Međutim, svaka strana ugovornica može povodom ove odredbe dati izjavu u vezi sa konfiskacijom prihoda ostvarenih poreskim deliktima isključivo u svrhu da sebi omogući da konfiskuje tu imovinu, na nacionalnom nivou i kroz međunarodnu saradnju, na osnovu nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva kojim se uređuje povraćaj poreskih dugovanja; i/ili
b) samo na spisak izričito pobrojanih krivičnih dela.
3. Strane ugovornice mogu propisima da predvide obaveznu konfiskaciju kod krivičnih dela koja podležu režimu konfiskacije. Strane ugovornice mogu posebno da uvrste u ovu odredbu krivična dela pranja novca, krijumčarenja narkotika, krijumčarenja ljudi i bilo koje drugo teško krivično delo.
4. Svaka strana ugovornica treba da donese zakonske i druge mere koje mogu da budu potrebne da zahteva da, u slučaju teških krivičnih dela ili krivičnih dela definisanih unutrašnjim pravom, počinilac mora da dokaže poreklo navodnih prihoda ili druge imovine koja podleže konfiskaciji, u meri u kojoj je takav zahtev konzistentan sa načelima njenog unutrašnjeg prava.

Istražne i privremene mere

Član 4.

Svaka strana ugovornica treba da usvoji potrebne zakonske i druge mere koje će joj omogućiti da brzo identifikuje, uđe u trag, zamrzne ili zapleni imovinu koja podleže konfiskaciji u skladu sa članom 3, pre svega kako bi olakšala izvršenje potonje konfiskacije.

Zamrzavanje, zaplena i konfiskacija

Član 5.

Svaka strana ugovornica treba da usvoji potrebne zakonske i druge mere koje će joj omogućiti da obezbedi da mere zamrzavanja, zaplene i konfiskacije takođe obuhvataju:
a) imovinu u koju su prihodi transformisani ili konvertovani;
b) imovinu stečenu iz zakonitih izvora, ako su se prihodi pomešali, u celini ili delimično, sa takvom imovinom, do visine procenjene vrednosti tih "pomešanih" prihoda;
v) dobit ili druge koristi proistekle iz prihoda stečenih kriminalom, od imovine u koju su prihodi stečeni kriminalom transformisani ili konvertovani ili od imovine sa kojom su prihodi stečeni kriminalom pomešani, do visine procenjene vrednosti "pomešanih" prihoda, na isti način i u istom obimu kao i prihode stečene kriminalom.

Upravljanje zamrznutom ili zaplenjenom imovinom

Član 6.

Svaka strana ugovornica treba da usvoji potrebne zakonske i druge mere koje će joj omogućiti da obezbedi valjano upravljanje zamrznutom ili zaplenjenom imovinom u skladu sa članovima 4. i 5. ove konvencije.

Istražna ovlašćenja i tehnike

Član 7.

1. Svaka strana ugovornica treba da usvoji potrebne zakonske ili druge mere koje će joj omogućiti da svojim sudovima ili drugim nadležnim organima obezbedi potrebna ovlašćenja kako bi mogli da nalože da bude podneta na uvid bankarska, finansijska ili trgovinska dokumentacija ili da bude zaplenjena kako bi se mogli sprovesti koraci iz članova 3, 4. i 5. Nijedna strana ugovornica neće odbiti da postupa shodno odredbama ovog člana pozivajući se na bankarsku tajnu kao na osnov.
2. Ne dovodeći u pitanje stav 1, svaka strana ugovornica treba da usvoji potrebne zakonske i druge mere koje će joj omogućiti da:
a) utvrdi da li je fizičko ili pravno lice imalac ili povlašćeni vlasnik jednog ili više računa, kakva god da je njihova priroda, u bilo kojoj banci koja se nalazi na njenoj teritoriji i da, ako je tako, dobije sve podrobnosti u vezi sa identifikovanim računima;
b) dobije precizne podatke o utvrđenim bankovnim računima i bankarskim operacijama koje su sprovedene u određenom vremenskom periodu preko jednog ili više određenih računa, uključujući tu i podatke o svakom računu na koji je novac upućivan ili na koji je novac priman;
v) nadzire, u