ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O VISOKOTEHNOLOŠKOM KRIMINALU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 19 od 19. marta 2009)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija o visokotehnološkom kriminalu, sačinjena 23. novembra 2001. godine u Budimpešti, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA O VISOKOTEHNOLOŠKOM KRIMINALU

Budimpešta, 23. novembar 2001. godine

Preambula

Države članice Saveta Evrope i druge države potpisnice ove konvencije,
s obzirom na to da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među svojim članicama;
priznajući vrednost unapređenja saradnje sa drugim državama ugovornicama ove konvencije;
uverene u potrebu da se, kao prioritetna, sprovodi zajednička politika u borbi protiv kriminala radi zaštite društva od visokotehnološkog kriminala, između ostalog, usvajanjem odgovarajućeg zakonodavstva i unapređivanjem međunarodne saradnje;
svesne dubokih promena koje je donela digitalizacija, konvergencija i stalna globalizacija računarskih mreža;
zabrinute zbog rizika da se računarske mreže i elektronske informacije mogu koristiti i za izvršenje krivičnih dela i da dokazi koji se odnose na takva dela mogu biti sačuvani i preneseni preko tih mreža;
prepoznajući potrebu saradnje između država i privatnih privrednih subjekata u borbi protiv visokotehnološkog kriminala i potrebu zaštite legitimnih interesa u korišćenju i razvoju informacione tehnologije;
uverene da efikasna borba protiv visokotehnološkog kriminala zahteva povećanu, brzu i veoma funkcionalnu međunarodnu saradnju u krivičnim stvarima;
ubeđene da je ova konvencija neophodna radi sprečavanja radnji usmerenih protiv poverljivosti, celovitosti i dostupnosti računarskih sistema, mreža i računarskih podataka, kao i zloupotrebe tih sistema, mreža i podataka, za obezbeđivanje krivičnopravnog sankcionisanja ponašanja opisanih u ovoj konvenciji i usvajanja mera dovoljnih za delotvornu borbu protiv ovih krivičnih dela, tako što će se na unutrašnjem i međunarodnom nivou olakšati otkrivanje, istraga i gonjenje ovih krivičnih dela i što će obezbediti uslove za brzu i pouzdanu međunarodnu saradnju;
svesne potrebe da se obezbedi odgovarajuća ravnoteža između potrebe za sprovođenjem zakona i poštovanja osnovnih ljudskih prava, sadržanih u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih nacija iz 1966. godine i drugim važećim međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, koji ponovo potvrđuju pravo svakog pojedinca na sopstveno mišljenje bez ikakvog spoljnog uticaja, kao i pravo na slobodu izražavanja, koje obuhvata slobodu da, bez obzira na granice, traži, prima i sa drugima deli informacije i ideje svih vrsta, kao i prava koja se tiču poštovanja privatnosti;
takođe svesne prava na zaštitu ličnih podataka, kao što je predviđeno, na primer, u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka iz 1981. godine;
razmotrivši Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine i Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada Međunarodne organizacije rada iz 1999. godine;
uzimajući u obzir postojeće konvencije Saveta Evrope o saradnji u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore koji postoje između država članica Saveta Evrope i drugih država i naglašavajući da je namera ove konvencije da dopuni te konvencije, kako bi krivične istrage i postupci koji se tiču krivičnih dela u vezi sa računarskim sistemima i podacima učinila delotvornijim i da bi omogućila prikupljanje dokaza za ta krivična dela u elektronskom obliku;
pozdravljajući najnoviji razvoj događaja, koji dalje unapređuje međunarodno razumevanje i saradnju u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, uključujući mere Ujedinjenih nacija, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Evropske unije i Grupe 8;
podsećajući na Preporuku Komiteta ministara broj R (85) 10, koja se tiče praktične primene Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima u slučajevima zamolnica za presretanje telekomunikacija, Preporuku broj R (88) 2 o pirateriji u oblasti autorskih i srodnih prava, Preporuku broj R (87) 15 koja reguliše korišćenje ličnih podataka u delokrugu policije, Preporuku broj R (95) 4 o zaštiti ličnih podataka u oblasti telekomunikacionih usluga, sa posebnim osvrtom na telefonske usluge, kao i Preporuku broj R (89) 9 o kriminalu u vezi sa računarima, koja daje smernice nacionalnim zakonodavnim telima u pogledu definisanja određenih krivičnih dela u vezi sa računarima i preporuku broj R (95) 13, koja se tiče problema krivičnoprocesnog prava u vezi sa informacionom tehnologijom;
imajući u vidu Rezoluciju broj 1, koju su usvojili evropski ministri pravde na 21-oj konferenciji (Prag, 10. i 11. jun 1997), koja je preporučila Komitetu ministara da podrži rad koji je na polju visokotehnološkog kriminala, uložio Evropski komitet za probleme kriminala (CDPC), kako bi približio odredbe nacionalnih krivičnih zakona i omogućio korišćenje delotvornih istražnih sredstava u vezi sa takvim delima, kao i Rezoluciju broj 3 usvojenu na 23-oj Konferenciji evropskih ministara pravde (London, 8. i 9. jun 2000), koja ohrabruje pregovaračke strane da ulože napore u cilju pronalaženja odgovarajućih rešenja koja će omogućiti što većem broju država da postanu strane ugovornice Konvencije i koja priznaje potrebu za brzim i efikasnim sistemom međunarodne saradnje koji primereno uzima u obzir specifične zahteve borbe protiv visokotehnološkog kriminala;
imajući u vidu i Akcioni plan koji su usvojili šefovi država i vlada Saveta Evrope prilikom njihovog Drugog samita (Strazbur, 10. i 11. oktobar 1997), čiji je cilj traženje zajedničkog odgovora na razvoj novih informacionih tehnologija, zasnovanih na standardima i vrednostima Saveta Evrope;
sporazumele su se o sledećem:

POGLAVLjEI. - UPOTREBA TERMINA

Definicije

Član 1.

U svrhu ove konvencije:
a) "računarski sistem" označava svaki uređaj ili grupu međusobno povezanih ili zavisnih uređaja, od kojih jedan ili više njih, na osnovu programa, vrši automatsku obradu podataka;
b) "računarski podatak" označava svako predstavljanje činjenica, informacija ili koncepata u obliku koji je podesan za njihovu obradu u računarskom sistemu, uključujući i odgovarajući program na osnovu koga računarski sistem obavlja svoju funkciju;
v) "davalac usluge" označava:
i. svaki javni ili privatni subjekt koji korisnicima svoje usluge pruža mogućnost komuniciranja preko računarskog sistema, i
ii. svaki drugi subjekt koji obrađuje ili čuva računarske podatke u ime takve komunikacione usluge ili korisnika takve usluge.
g) "podatak o saobraćaju" označava svaki računarski podatak koji se odnosi na komunikaciju preko računarskog sistema, proizvedenu od računarskog sistema koji je deo lanca komunikacije, a u kojoj su sadržani podaci o poreklu, odredištu, putanji, vremenu, datumu, veličini, trajanju ili vrsti predmetne usluge.

POGLAVLjEII. - MERE KOJE TREBA DA SE PREDUZMU NA NACIONALNOM NIVOU

DEO 1.

MATERIJALNO KRIVIČNO PRAVO

Odeljak 1.

Dela protiv poverljivosti, celovitosti i dostupnosti računarskih podataka i sistema

Nezakonit pristup

Član 2.

Svaka Strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne i druge mere, neophodne da bi se kao krivično delo u domaćem pravu propisalo protivpravno pristupanje računarskom sistemu kao celini ili nekom njegovom delu, kada je učinjeno sa namerom. Strana ugovornica može da uslovi da je delo učinjeno kršenjem