ZAKON

O POTVRĐIVANjU MEĐUNARODNE KONVENCIJE PROTIV DOPINGA U SPORTU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 38 od 25. maja 2009)

Član 1.

Potvrđuje se Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, usvojena 19. oktobra 2005. godine u Parizu, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV DOPINGA U SPORTU

Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, u daljem tekstu "UNESKO", na sastanku u Parizu, održanom od 3. do 21. oktobra 2005. godine, na svojoj 33. sesiji,
Uzimajući u obzir da je cilj UNESKO da doprinese miru i bezbednosti putem unapređenja saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu,
Pozivajući se na postojeće međunarodne instrumente o ljudskim pravima,
Imajući na umu rezoluciju 58/5 koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 3. novembra 2003. godine, o sportu kao načinu da se unaprede obrazovanje, zdravlje, razvoj i mir, a naročito paragraf 7,
Sa svešću da sport treba da igra značajnu ulogu u zaštiti zdravlja, u moralnom, kulturnom i fizičkom obrazovanju i u unapređenju međunarodnog razumevanja i mira,
Primajući k znanju potrebu podsticanja i koordiniranja međunarodne saradnje ka eliminaciji dopinga u sportu,
Zabrinuta zbog korišćenja dopinga od strane sportista u sportu i posledica po njihovo zdravlje, princip fer pleja i eliminaciju prevara i budućnost sporta,
Imajući na umu da doping predstavlja rizik po etičke principe i obrazovne vrednosti sadržane u Međunarodnoj povelji o fizičkoj kulturi i sportu UNESKO i u Olimpijskoj povelji,
Pozivajući se na to da Konvencija protiv dopinga i njen Dodatni protokol koji su usvojeni u okviru Saveta Evrope predstavljaju javna međunarodna pravna oruđa koja su ishodište nacionalnih politika protiv dopinga i za saradnju među vladama,
Pozivajući se na preporuke o dopingu usvojene na drugoj, trećoj i četvrtoj Međunarodnoj konferenciji ministara i visokih zvaničnika zaduženih za fizičku kulturu i sport koje je organizovao UNESKO u Moskvi (1988), Punta del Este (1999) i Atini (2004) i na 32 C/Rezoluciju 9 koju je usvojila Generalna konferencija UNESKO na svojoj 32. sednici (2003),
Imajući na umu Svetski kodeks protiv dopinga koji je usvojila Svetska agencija protiv dopinga na Svetskoj konferenciji o dopingu u sportu, u Kopenhagenu, 5. marta 2003. godine i Deklaraciju iz Kopenhagena protiv dopinga u sportu,
Takođe imajući na umu uticaj koji elitni sportisti imaju na omladinu,
Imajući na umu stalnu potrebu za vršenjem i unapređivanjem istraživanja sa ciljem da se poboljša detekcija dopinga i unapredi razumevanje faktora koji utiču na njegovo korišćenje kako bi strategije prevencije postale što uspešnije,
Takođe imajući na umu značaj permanentnog obrazovanja sportista, osoba koje pomažu sportistima i najšire zajednice u vezi prevencije dopinga,
Imajući na umu potrebu izgradnje kapaciteta država članica za implementaciju programa borbe protiv dopinga,
Imajući na umu da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarne odgovornosti u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, naime u obezbeđenju odgovarajućeg toka sportskih manifestacija, zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika,
Shvatajući da te vlasti i organizacije moraju sarađivati u tom cilju, uz obezbeđivanje najvišeg stepena nezavisnosti i transparentnosti na svim odgovarajućim nivoima,
Odlučna da preduzme dalje i jače zajedničke akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu,
Shvatajući da eliminacija dopinga u sportu delom zavisi od postepene harmonizacije standarda i prakse protiv dopinga u sportu i saradnje na nacionalnim i globalnim nivoima,
Usvaja ovu konvenciju na dan 19. oktobra 2005. godine.

I. Obim

Član 1. - Cilj Konvencije

Cilj ove konvencije, u okviru strategije i programa aktivnosti UNESKO u oblasti fizičke kulture i sporta, je da unapredi prevenciju i borbu protiv dopinga u sportu, sa ciljem njegove eliminacije.

Član 2. - Definicije

Ove definicije treba posmatrati u okviru konteksta Svetskog kodeksa protiv dopinga.
Međutim, u slučaju neslaganja, merodavne su odredbe Konvencije.
Za potrebe ove konvencije:
1. "Akreditovane laboratorije za kontrolu dopinga" označava laboratorije koje je akreditovala Svetska agencija za borbu protiv dopinga.
2. "Organizacija za borbu protiv dopinga" označava entitet koji je odgovoran za usvajanje pravila za pokretanje, implementaciju ili sprovođenje ma kog dela procesa doping kontrole. To uključuje, na primer, Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitet, druge bitne organizacije koje organizuju sportske događaje i koje vrše testiranje na tim događajima, Svetsku agenciju za borbu protiv dopinga, međunarodne federacije i nacionalne organizacije za borbu protiv dopinga.
3. "Kršenje pravila protiv dopinga" označava jednu od sledećih situacija:
a) prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u uzorku poreklom iz tela sportiste;
b) korišćenje ili pokušaj korišćenja neke zabranjene supstance ili zabranjenog metoda;
c) odbijanje ili nepodvrgavanje, bez zadovoljavajućeg opravdanja, uzimanju uzoraka nakon dobijanja obaveštenja na način kako je odobreno u odgovarajućim primenljivim pravilima protiv dopinga, ili neki drugi način izbegavanja uzimanja uzoraka;
d) kršenje primenljivih zahteva koji se odnose na dostupnost sportiste za testiranje van takmičenja, uključujući nedostavljanje potrebnih informacija o mestu boravka i propuštene testove koji su zahtevani na bazi razumnih pravila;
e) falsifikovanje, ili pokušaj falsifikovanja, ma kog dela doping kontrole;
f) posedovanje zabranjenih supstanci ili metoda;
g) promet ma koje zabranjene supstance ili zabranjenog metoda;
h) davanje ili pokušaj davanja zabranjene supstance ili zabranjenog metoda ma kom sportisti, ili pružanje pomoći, podsticanje, pomaganje, podstrekivanje, prikrivanje ili ma koji drugi vid saučesništva koji uključuje kršenje pravila protiv dopinga ili ma kakav pokušaj kršenja.
4. Za potrebe doping kontrole "Sportista" označava ma koju osobu koja učestvuje u sportu na međunarodnom ili nacionalnom nivou u skladu sa definicijom svake od nacionalnih organizacija za borbu protiv dopinga i svaku drugu osobu koja učestvuje u nekom sportu ili događaju na nižem nivou koji prihvataju Zemlje učesnice. Za potrebe programa obrazovanja i treninga, "sportista" označava ma koju osobu koja učestvuje u sportu pod pokroviteljstvom neke sportske organizacije.
5. "Osobe koje pomažu sportistima" označava ma kog vaspitača, trenera, menadžera, agenta, osoblje tima, zvaničnika, medicinsko ili paramedicinsko osoblje koje radi sa ili vrši tretman sportista koji učestvuju ili se pripremaju za sportsko takmičenje.
6. "Kodeks" označava Svetski kodeks protiv dopinga koji je usvojila Svetska agencija za borbu protiv dopinga, 5. marta 2003. godine u Kopenhagenu, a predstavlja Dodatak 1 ove Konvencije.
7. "Takmičenje" označava samo jednu trku, meč, utakmicu ili samo jedno atletsko takmičenje.
8. "Doping kontrola" označava proces koji uključuje planiranje distribucije testova, uzimanje uzoraka i rukovanje njima, laboratorijske analize, upravljanje rezultatima, saslušanja i apelacije.
9. "Doping u sportu" označava pojavu kršenja pravila protiv dopinga.
10. "Odgovarajući ovlašćeni timovi za kontrolu dopinga" označava timove za kontrolu dopinga koji rade po ovlašćenju međunarodne ili nacionalne organizacije za borbu protiv dopinga.
11. Da bi se napravila razlika između testiranja tokom takmičenja i testiranja izvan takmičenja, osim ako pravila neke međunarodne federacije ili druge relevantne organizacije za borbu protiv dopinga ne određuju drugačije, testiranje "tokom takmičenja" označava test kada se neki sportista odabere za testiranje u vezi sa konkretnim takmičenjem.
12. "Međunarodni standard za laboratorije" označava standard koji predstavlja Dodatak 2 ove konvencije.
13. "Međunarodni standard za testiranje" označava standard koji predstavlja Dodatak 3 ove konvencije.
14. "Bez prethodnog obaveštenja" označava doping kontrolu koja se vrši bez prethodnog obaveštavanja sportiste i pri kojoj je sportista pod stalnom pratnjom od momenta kada je obavešten do dobijanja uzorka.
15. "Olimpijski pokret" označava sve one koji su saglasni da se rukovode Olimpijskom poveljom i koji prihvataju nadležnost Međunarodnog olimpijskog komiteta, odnosno međunarodne federacije sportova koji