ZAKON
O POTVRĐIVANjU OKVIRNE KONVENCIJE O ZAŠTITI I ODRŽIVOM RAZVOJU KARPATA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 102 od 7. novembra 2007)
Član 1.
Potvrđuje se Okvirna konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata, sačinjena u Kijevu, 22. maja 2003. godine, u originalu na engleskom jeziku.
Član 2.
Tekst Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata u originalu na engleskom i u prevodu na srpski jezik glasi:
OKVIRNA KONVENCIJA O ZAŠTITI I ODRŽIVOM RAZVOJU KARPATA
"Strane",
POTVRĐUJUĆI da Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno blago izuzetne lepote i ekološke vrednosti, važan rezervoar biodiverziteta, izvorište velikih reka, stanište i sklonište od suštinske važnosti za mnoge ugrožene biljne i životinjske vrste i najveću oblast u Evropi, prekrivenu netaknutim šumama, i SVESNE da Karpati predstavljaju važnu ekološku, ekonomsku, kulturnu, rekreativnu i životnu sredinu u srcu Evrope, koju dele brojni narodi i zemlje;
UOČAVAJUĆI važnost i ekološku, kulturnu i društveno-ekonomsku vrednost planinskih regiona, koje su navele Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija da 2002. godinu proglase Međunarodnom godinom planina; SHVATAJUĆI važnost planinskih oblasti, kako je utvrđeno u Poglavlju 13 (Održivi razvoj planina) Deklaracije o životnoj sredini i razvoju ("Agenda 21", Rio de Žaneiro, 1992) i u Planu implementacije Svetskog samita o održivom razvoju;
POZIVAJUĆI SE na Deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju u regionu Karpata i Dunava, koju je usvojio Samit o životnoj sredini i održivom razvoju u regionu Karpata i Dunava (Bukurešt, 2001);
KONSTATUJUĆI relevantne odredbe i principe utvrđene relevantnim globalnim, regionalnim i subregionalnim ekološkim pravnim instrumentima, strategijama i programima;
U CILjU obezbeđivanja efikasnije primene takvih već postojećih instrumenata, i NADOVEZUJUĆI SE na druge međunarodne programe;
PREPOZNAJUĆI DA Karpati predstavljaju sredinu u kojoj živi lokalno stanovništvo, i POTVRĐUJUĆI doprinos lokalnog stanovništva održivom društvenom, kulturnom i ekonomskom razvoju, kao i očuvanju tradicionalnog znanja na Karpatima;
POTVRĐUJUĆI važnost subregionalne saradnje u zaštiti i održivom razvoju Karapata u kontekstu procesa "Životna sredina za Evropu";
PREPOZNAJUĆI da iskustvo stečeno u okviru Konvencije o zaštiti Alpa (Salcburg, 1991. godine) predstavlja uspešan model zaštite životne sredine i održivog razvoja planinskih regiona, koji pruža čvrstu osnovu za nove inicijative partnerskih odnosa i dalje jačanje saradnje između alpskih i karpatskih država;
SVESNI činjenice da napori u cilju zaštite, očuvanja i održivog upravljanja prirodnim resursima Karpata ne mogu da budu realizovani od strane samo jedne zemlje, već zahtevaju regionalnu saradnju, kao i dodatne vrednosti prekogranične saradnje na postizanju ekološke koherentnosti;
Složile su se o sledećem:
Geografski obim
Član 1.
1. Konvencija se odnosi na Karpatski region (u daljem tekstu: "Karpati"), koji će biti definisan na Konferenciji Strana.
2. Svaka Strana može da proširi primenu ove Konvencije i njenih Protokola na dodatne delove svoje nacionalne teritorije upućivanjem deklaracije Depozitaru, ukoliko je to neophodno radi sprovođenja odredbi Konvencije.
Opšti ciljevi i principi
Član 2.
1. Strane se obavezuju da vode sveobuhvatnu politiku i sarađuju u cilju zaštite i održivog razvoja Karpata sa namerom da se, između ostalog, poboljša kvalitet života, ojačaju lokalne privrede i zajednice i očuvaju prirodne vrednosti i kulturno nasleđe.
2. Da bi se ostvarili ciljevi iz stava 1, Strane se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće mere, u oblastima koje pokrivaju članovi 4 do 13 ove Konvencije, tako što će promovisati:
(a) principe predostrožnosti i prevencije,
(b) princip "zagađivač plaća,"
(v) učešće javnosti i angažovanje zainteresovanih strana,
(g) prekograničnu saradnju,
(d) integrisano planiranje i upravljanje zemljišnim i vodnim resursima,
(đ) programski pristup, i
(e) ekosistemski pristup.
3. Da bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u ovoj Konvenciji i da bi se osigurala njihova primena, Strane mogu da, po potrebi, izrade i usvoje Protokole.
Integrisani pristup upravljanju zemljišnim resursima
Član 3.
Strane se obavezuju da će primeniti pristup integrisanog upravljanja zemljišnim resursima, kako je definisano u Poglavlju 10 Agende 21, tako što će razvijati i primenjivati odgovarajuća sredstva, kao što su planovi integrisanog upravljanja, koji su u vezi sa oblastima na koje se odnosi ova Konvencija.
Očuvanje i održivo korišćenje biološke i predeone raznovrsnosti
Član 4.
1. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj da omogući očuvanje, održivo korišćenje i obnavljane biološke i predeone raznovrsnosti širom Karpata. Strane se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osigurale visok nivo zaštite i održive upotrebe prirodnih i polu-prirodnih staništa, njihovog kontinuiteta i povezanosti, kao i biljnih i životinjskih vrsta karakterističnih za Karpate, naročito kad je reč o zaštiti ugroženih vrsta, endemskih vrsta i velikih mesoždera.
2. Strane se obavezuju da će promovisati adekvatno održavanje poluprirodnih staništa, obnovu degradiranih staništa, kao i da će podržati izradu i implementaciju relevantnih planova upravljanja.
3. Strane se obavezuju da će voditi politiku čiji je cilj da spreči uvođenje stranih invazivnih vrsta i genetski modifikovanih organizama koje ugrožavaju ekosisteme, staništa ili vrste, kao i njihova kontrola ili uništavanje.
4. Strane se obavezuju da će razvijati i/ili promovisati kompatibilne sisteme monitoringa, koordinirane regionalne inventare vrsta i staništa, koordinirano naučno istraživanje, i njihovo umrežavanje.
5. Strane se obavezuju da će sarađivati na razvoju ekološke mreže na Karpatima, kao sastavnog dela Panevropske ekološke mreže, na osnivanju i pružanju podrške Karpatskoj mreži zaštićenih oblasti, kao i na unapređenju očuvanja i održivog upravljanja u oblastima izvan zaštićenih oblasti.
6. Strane se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće mere u cilju integrisanja ciljeva očuvanja i održivog korišćenja biološke i predeone raznovrsnosti u sektorske politike, poput planinske poljoprivrede, planinskog šumarstva, upravljanja rečnim basenima, turizma, saobraćaja i energetike, industrije i delatnosti u oblasti rudarstva.
Prostorno planiranje
Član 5.
1. Strane se obavezuju da će voditi politiku prostornog planiranja koja ima za cilj zaštitu i održivi razvoj Karpata, a koja će uzeti u obzir specifične ekološke i društveno-ekonomske uslove na Karpatima i njihovim planinskim ekosistemima, i biti od koristi lokalnom stanovništvu.
2. Strane će imati za cilj koordinaciju prostornog planiranja u pograničnim oblastima, putem izrade prekograničnih i/ili regionalnih politika i programa prostornog planiranja, kao i unapređenje i pružanje podrške saradnji između relevantnih regionalnih i lokalnih institucija.
3. Tokom izrade politika i programa prostornog planiranja, posebna pažnja treba, između ostalog, da se obrati na:
(a) prekogranični transport, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu i usluge,
(b) očuvanje i održivi razvoj prirodnih resursa,
(v) koherentno urbano i ruralno planiranje u pograničnim oblastima,
(g) prevenciju prekograničnog uticaja zagađenja,
(d) integrisano planiranje korišćenja zemljišta, i procenu uticaja na životnu sredinu.
Održivo i integrisano upravljanje vodama/rečnim basenima
Član 6.
Uzevši u obzir hidrološke, biološke i ekološke, kao i druge specifičnosti planinskih rečnih basena, Strane se obavezuju da će:
(a) preduzeti odgovarajuće mere u cilju promovisanja politike koja integriše održivo korišćenje vodenih resursa, sa planiranjem upotrebe zemljišta, i imaju za cilj da vode politiku i planove koji se zasnivaju na pristupu integrisanog upravljanja rečnim basenima, uočavajući važnost upravljanja, prevencije i kontrole zagađenja i poplava, kao i smanjenje fragmentacije vodnih staništa,
(b) sprovoditi politiku koja ima za cilj održivo upravljanje resursima površinskih i podzemnih voda, obezbeđujući adekvatne količine kvalitetnih površinskih i podzemnih voda potrebnih za održivo, uravnoteženo i ravnopravno korišćenje voda, kao i za adekvatne sanitarne mere i tretman otpadnih voda,
(v) sprovoditi politiku koja ima za cilj očuvanje prirodnih vodenih tokova, izvora, jezera i resursa podzemnih voda, kao i očuvanje i zaštitu močvara i močvarnih ekosistema, i zaštitu od prirodnih i antropogenih štetnih efekata kao što su poplave ili zagađenje vode usled udesa,
(g) dalje razvijati koordinirani ili zajednički sistem mera, aktivnosti i rane najave prekograničnih uticaja poplava ili zagađenja voda usled udesa na vodeni režim, kao i sarađivati na prevenciji i smanjenju šteta i pružanju pomoći u radovima na obnovi.
Održiva poljoprivreda i šumarstvo
Član 7.
1. Strane se obavezuju da će zadržati upravljanje zemljištem koje se tradicionalno obrađuje na održiv način, i da će preduzeti odgovarajuće mere na kreiranju i primeni svoje poljoprivredne politike, uzevši u obzir potrebu za zaštitom planinskih ekosistema i predela, važnost biološke raznovrsnosti, i specifične uslove planina, koje su u manjoj meri