ZAKON

O POTVRĐIVANjU PROTOKOLA O IZMENAMA EVROPSKE KONVENCIJE O SUZBIJANjU TERORIZMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 19 od 19. marta 2009)

Član 1.

Potvrđuje se Protokol o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, sačinjen 15. maja 2003. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOKOL O IZMENAMA EVROPSKE KONVENCIJE O SUZBIJANjU TERORIZMA

Strazbur, 15. maj 2003. godine
Zemlje članice Saveta Evrope, potpisnice ovog protokola,
imajući na umu Deklaraciju Komiteta ministara Saveta Evrope od 12. septembra 2001. i njegovu Odluku od 21. septembra 2001. o borbi protiv međunarodnog terorizma, kao i Deklaraciju iz Vilnusa o regionalnoj saradnji i konsolidovanju demokratske stabilnosti u Velikoj Evropi koju je Komitet ministara usvojio na svom 110. zasedanju u Vilnusu 3. maja 2002. godine;
imajući na umu Preporuku 1550 (2002) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o borbi protiv terorizma i poštovanje ljudskih prava;
imajući na umu Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/51/210 o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma i njoj priloženu Deklaraciju kojom se dopunjuje Deklaracija o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma iz 1994. godine, kao i Rezoluciju Generalne skupštine UN A/RES/49/60 o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma i Deklaraciju o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma koja je priložena uz tu Rezoluciju;
želeći da ojačaju borbu protiv terorizma, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava, i vodeći računa o Smernicama o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma koje je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio 11. jula 2002. godine;
smatrajući da bi u tu svrhu bilo primereno izmeniti i dopuniti Evropsku Konvenciju o suzbijanju terorizma (ETS br. 90) koja je otvorena za potpisivanje u Strazburu 27. januara 1977. godine, u daljem tekstu "Konvencija";
smatrajući da bi bilo primereno da se ažurira spisak međunarodnih konvencija u članu 1. Konvencije i obezbedi pojednostavljena procedura za potonje ažuriranje tog spiska, kad god to bude potrebno;
smatrajući da bi bilo primereno da se pojača dalje praćenje primene Konvencije;
smatrajući da bi bilo primereno da se revidira režim rezervi;
smatrajući da bi bilo primereno da se otvori Konvencija za potpisivanje svih zainteresovanih država,
sporazumele su se kako sledi:

Član 1.

1. Uvodni stav člana 1. Konvencije postaje stav 1. ovog člana. U tački b) ovog stava, izraz "potpisani" zamenjuje se rečju "zaključeni", a tačke v, g, d i đ ovog stava zamenjuju se sledećim tačkama:
"v) Krivično delo u okviru delokruga Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica pod međunarodnom zaštitom, uključujući i diplomatske agente, koja je usvojena u Njujorku 14. decembra 1973;
g) Krivično delo u okviru delokruga Međunarodne konvencije protiv uzimanja talaca, koja je usvojena u Njujorku 17. decembra 1979;
d) Krivično delo u okviru delokruga Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala, koja je usvojena u Beču 3. marta 1980;
đ) Krivično delo u okviru delokruga Protokola o suzbijanju nezakonitih akata nasilja na aerodromima koji služe međunarodnoj civilnoj avijaciji, koja je doneta u Montrealu 24. februara 1988. godine".
2. Stav 1. člana 1. Konvencije dopunjuje se sa sledeće četiri tačke:
"e) Krivično delo u okviru delokruga Konvencije o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, koja je doneta u Rimu 10. marta 1988. godine;
ž) Krivično delo u okviru delokruga Protokola o suzbijanju nezakonitih akata protiv bezbednosti nepokretnih platformi koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu, koji je donet u Rimu 10. marta 1988. godine;
z) Krivično delo u okviru delokruga Međunarodne konvencije o sprečavanju terorističkih napada bombama, koja je usvojena u Njujorku 15. decembra 1997. godine;
i) Krivično delo u okviru delokruga Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma, koja je usvojena u Njujorku 9. decembra 1999. godine."
3. Tekst člana 1. Konvencije dopunjuje se sledećim stavom:
"2. U meri u kojoj nisu obuhvaćeni konvencijama navedenim u stavu 1, isto važi, u svrhe izručenja između strana ugovornica, ne samo kod izvršenja tih glavnih krivičnih dela u svojstvu počinioca, već i kod:
a) pokušaja izvršenja bilo kog od tih glavnih krivičnih dela;
b) učešća u svojstvu saučesnika u izvršenju bilo kog od tih glavnih krivičnih dela ili u pokušaju da se bilo koje takvo delo počini;
v) organizovanja izvršenja, ili navođenja drugih da izvrše ili pokušaju da izvrše bilo koje od tih glavnih krivičnih dela."

Član 2.

Stav 3. člana 2. Konvencije menja se i glasi kako sledi:
"3. Isto važi za:
a) pokušaj izvršenja bilo kog od prethodno navedenih krivičnih dela;
b) učešće u svojstvu saučesnika u bilo kom od prethodno navedenih krivičnih dela ili u pokušaju da se izvrši bilo koje takvo delo;
v) organizovanje izvršenja ili podsticanje drugih da izvrše ili da pokušaju da izvrše bilo koje od prethodno navedenih krivičnih dela."

Član 3.

1. Tekst člana 4. Konvencije postaje stav 1. ovog člana, a na kraju ovog stava dodaje se nova rečenica koja glasi kako sledi: "Države ugovornice obavezuju se da ta krivična dela treba da se smatraju krivičnim delima koja podležu izručenju u svakom ugovoru o izručenju koji docnije potpišu među sobom."
2. Tekst člana 4. Konvencije dopunjuje se sledećim stavom:
"2. Kada država ugovornica koja izručenje uslovljava postojanjem ugovora dobije zahtev za izručenje od druge države ugovornice sa kojom nema ugovor o izručenju, zamoljena država ugovornica može, po svom nahođenju, da smatra ovu konvenciju pravnim osnovom za izručenje u odnosu na bilo koje krivično delo iz članova 1. ili 2."

Član 4.

1. Tekst člana 5. Konvencije postaje stav 1. ovog člana.
2. Tekst člana 5. Konvencije dopunjuje se sledećim stavovima:
"2. Ništa u ovoj konvenciji neće da bude tumačeno kao nametanje zamoljenoj državi obaveze izručenja ako lice koje je predmet zahteva za izručenje rizikuje da bude podvrgnuto mučenju.
3. Ništa u ovoj konvenciji neće da bude tumačeno ni kao nametanje zamoljenoj državi obaveze da izvrši izručenje ako lice koje je predmet zahteva za izručenje rizikuje da bude podvrgnuto smrtnoj kazni ili, ako pravo zamoljene države ne dopušta mogućnost doživotnog lišenja slobode, kazni doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja, ukoliko po osnovu primenjivih ugovora o izvršenju zamoljena država nije u obavezi da izvrši izručenje ako država molilja pruži takve garancije koje zamoljena država smatra dovoljnim da smrtna kazna ne bude izrečena ili, u slučaju da bude izrečena, da ta kazna neće da bude izvršena, ili da lice o kome je reč neće da bude podvrgnuto doživotnom lišenju slobode bez mogućnosti pomilovanja."

Član 5.

Posle člana 8. Konvencije uvodi se novi član koji glasi kako sledi:
"Član 9.
Države ugovornice mogu između sebe da zaključe bilateralne ili multilateralne sporazume kako bi dopunile odredbe ove konvencije ili kako bi olakšale primenu načela koja su u njoj sadržana."

Član 6.

1. Član 9. Konvencije postaje član 10.
2. Stav 1. novog člana 10. menja se i glasi kako sledi:
"Evropski komitet za probleme kriminaliteta (CDPC) odgovoran je za praćenje primene Konvencije.CDPCtreba da:
a) bude obaveštavan u vezi sa primenom ove konvencije;
b) iznosi predloge u cilju olakšavanja ili poboljšanja primene Konvencije;
v) iznosi preporuke Komitetu ministara u vezi sa predlozima za izmene i dopune Konvencije, i daje svoje mišljenje o svakom predlogu amandmana na Konvenciju koji neka država ugovornica podnese u skladu sa članovima 12. i 13;
g) na zahtev države ugovornice, izrazi mišljenje o bilo kom pitanju koje se odnosi na primenu Konvencije;
d) čini sve što je neophodno za olakšavanje postizanja prijateljskog rešenja svake teškoće koja bi mogla da iskrsne tokom izvršenja Konvencije;
đ) iznese preporuke Komitetu ministara u vezi sa državama koje nisu članice Saveta Evrope a treba da budu pozvane da pristupe Konvenciji u skladu sa članom 14. stav 3;
e) svake godine podnosi Komitetu ministara Saveta Evrope izveštaj o praćenju ovog člana u primeni Konvencije."
: