ZAKON

O PRINUDNOM PORAVNANjU, STEČAJU I LIKVIDACIJI

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 84/89 i "Sl. listu SRJ", br. 37/93, 28/96)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za sprovođenje i postupak prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije pravnih lica određenih ovim zakonom (u daljem tekstu: dužnik).

Član 2.

Stečajni postupak sprovodi se nad dužnikom koji je trajnije nesposoban za plaćanje (insolventnost), kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Član 3.

Stečajni postupak mogu pokrenuti poverioci i sam dužnik, kao i druga lica, odnosno organi određeni zakonom.

Član 4.

Dužnik, u smislu ovog zakona, je preduzeće, zadruga, banka i druga finansijska organizacija, organizacija osiguranja imovine i lica i drugi subjekti predviđeni zakonom.
Stečajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzećem ako zakonom nije drukčije određeno.
Pod radnjom i poljoprivrednim gazdinstvom, ako imaju svojstvo pravnog lica, podrazumevaju se dužnici u smislu ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 5.

Za otvaranje stečajnog postupka nad preduzećem koje proizvodi predmete naoružanja i vojne opreme potrebna je prethodna saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove odbrane, ako se Savezna Republika Jugoslavija ugovorom zaključenim sa tim preduzećem, obavezala da će neograničeno solidarno odgovarati poveriocima za obaveze tog preduzeća.

Član 6.

Insolventni dužnik može pre pokretanja stečajnog postupka, kao i u toku stečajnog postupka predložiti poveriocima zaključenje prinudnog poravnanja.

Član 7.

Ako je postupak prinudnog poravnanja pokrenut pre pokretanja stečajnog postupka do okončanja postupka prinudnog poravnanja, nije dopušteno protiv dužnika pokrenuti stečajni postupak.

II. OPŠTE PROCESNE ODREDBE

Član 8.

Stečajni postupak sprovodi nadležni sud na čijem je području sedište dužnika.
Stečajni postupak je hitan.
U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, niti podnositi predlog za ponavljanje postupka, niti izjaviti revizija.
Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati, odnosno podnositi ako se propusti rok, odnosno izostane sa ročišta na kome ih je trebalo dati, odnosno podneti, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 9.

Odluke u stečajnom postupku donose se u obliku rešenja ili zaključka.
Zaključkom se izdaje nalog službenom licu ili organu koji sprovodi stečajni postupak za izvršenje pojedinih radnji.

Član 10.

Protiv rešenja može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Rok za žalbu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Početak roka za izjavljivanje žalbe teče od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Ako je ovim zakonom propisano da se rešenje mora dostaviti određenim licima, rok za izjavljivanje žalbe teče od dana dostavljanja rešenja.
Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 11.

Protiv zaključka se može izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana objave, a ako zaključak nije objavljen - od dana dostave pismenog otpravka.
O prigovoru protiv zaključka odlučuje stečajno veće zaključkom protiv kojeg nije dopušten prigovor.
Prigovor ne zadržava izvršenje zaključka.

Član 12.

U stečajnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

III. PRINUDNO PORAVNANjE

1. Organi u postupku prinudnog poravnanja

Član 13.

Postupak prinudnog poravnanja sprovodi sud u veću trojice sudija (u daljem tekstu: veće poravnanja), od kojih je jedan predsednik veća.
Predsednik veća, izvan ročišta, stara se sam ili davanjem upravniku prinudnog poravnanja odgovarajućeg uputstva o ispitivanju stanja sredstava i poslovanja dužnika, o ispitivanju spiska poverilaca i spiska dužnika i ispitivanju verodostojnosti prijavljenih potraživanja i postupanju dužnika u skladu sa odredbom člana 28. ovog zakona, a obavlja i druge poslove u vezi sa pripremanjem ročišta, odnosno odluka veća prinudnog poravnanja.

Član 14.

Kad veće poravnanja utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, zaključkom može odrediti upravnika prinudnog poravnanja.
Uslovi za određivanje upravnika prinudnog poravnanja isti su kao i uslovi za određivanje stečajnog upravnika.
Upravnik prinudnog poravnanja prestaje da vrši dužnost danom donošenja rešenja o odobrenju prinudnog poravnanja, odnosno danom otvaranja stečajnog postupka.

Član 15.

Upravnik prinudnog poravnanja naročito će:
1) ispitati stanje imovine i poslovanja dužnika;
2) ispitati spisak poverilaca i spisak dužnikovih dužnika;
3) ispitati verodostojnost prijavljenih potraživanja;
4) osporiti potraživanja ako na osnovu saopštenja poverilaca ili iz nekog drugog razloga posumnja u njihovu osnovanost;
5) podneti prijavu veću poravnanja ako dužnik postupa protivno odredbama člana 28. ovog zakona.
Dužnik i poverioci mogu protiv postupanja upravnika prinudnog poravnanja podneti prigovor veću poravnanja.
Upravnik prinudnog poravnanja može, po odobrenju predsednika veća poravnanja, obezbediti pomoć veštaka.

Član 16.

Upravnik prinudnog poravnanja ima pravo na naknadu svih troškova i nagradu za rad. Naknada troškova i nagrada za rad podmiruju se iz položenog predujma.
O naknadama i nagradama iz stava 1. ovog člana odlučuje veće poravnanja.
Upravnik prinudnog poravnanja odgovara za štetu koju je prouzrokovao nemarnim obavljanjem svoje dužnosti.

Član 17.

Nadzor nad radom upravnika prinudnog poravnanja vrši se shodno odredbama ovog zakona koje se odnose na nadzor nad radom stečajnog upravnika.
Protiv odluke veća poravnanja donesene u vršenju nadzora nad radom upravnika prinudnog poravnanja, kao i protiv rešenja o smenjivanju upravnika prinudnog poravnanja žalba nije dopuštena.

2. Pokretanje postupka prinudnog poravnanja

Član 18.

Postupak za prinudno poravnanje između dužnika i njegovih poverilaca pokreće se na predlog dužnika kod koga se stekao zakonski osnov za pokretanje stečajnog postupka.
Postupak za prinudno poravnanje može se pokrenuti i na predlog poverioca ako se dužnik saglasi.

Član 19.

U predlogu za prinudno poravnanje predlažu se način i rok isplate potraživanja, a ako se predlaže isplata potraživanja u smanjenom iznosu, navodi se i procent koji se nudi poveriocima za isplatu njihovih potraživanja.
Uz predlog za prinudno poravnanje podnose se:
1) izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika;
2) dokumentacija kojom se čini verovatnim postojanje uslova za otvaranje postupka prinudnog poravnanja;
3) dokumentacija i analiza kojima se čini verovatnim da će dužnik moći da ispuni obaveze na osnovu prinudnog poravnanja;
4) spisak poverilaca i dužnikovih dužnika, s naznakom njihovih firmi i sedišta i naznačenjem osnova i visine njihovih potraživanja, odnosno dugovanja;
5) spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja (razlučni poverioci), s navođenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, kao i spisak poverilaca koji imaju pravo na izdvajanje stvari ili prava koja ne pripadaju dužniku (izlučni poverioci).

Član 20.

Uz predlog za prinudno poravnanje može se priložiti izjava o datom jemstvu, ako prinudno poravnanje bude zaključeno.

Član 21.

Ako se predlaže isplata potraživanja u smanjenom iznosu, procent koji dužnik nudi poveriocima za namirenje njihovih potraživanja ne može biti manji od 50% - ako se plaćanje nudi u roku od jedne godine, ni manji od 60% - ako se plaćanje nudi u roku od dve godine.
Ako se poveriocima predlaže isplata potraživanja u punom iznosu, rok za isplatu ne može biti duži od tri godine.

Član 22.

Predsednik veća poravnanja odbacuje predlog za prinudno poravnanje, naročito:
1) ako predlog za prinudno poravnanje nije u skladu s odredbama čl. 19. i 21. ovog zakona;
2) ako nije protekao rok za izvršenje obaveza iz prethodno zaključenog prinudnog poravnanja;
3) ako utvrdi, na osnovu izveštaja organizacije koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa ili na drugi način, da dužnik nije vodio