ZAKON
O PRIVREDNIM PRESTUPIMA
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 4/77, 14/85, 10/86, 74/87, 57/89, 3/90, + 27/92, 24/94, 28/96, 64/01 i "Sl. glasniku RS", br. 101/2005)
Deo prvi
ODGOVORNOST I SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE
GlavaI
OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Radi zaštite zakonitosti u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, ovim zakonom uređuju se opšti uslovi i načela za izricanje sankcija za privredne prestupe, sistem sankcija, kao i postupak u kome se utvrđuje odgovornost i izriču sankcije učiniocima privrednih prestupa.
Član 2.
(1) Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup.
(2) Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.
Član 3.
(1) Privredni prestupi određuju se, u granicama ustavom utvrđenih ovlašćenja, zakonima federacije i zakonima republika, odnosno autonomnih pokrajina i uredbama njihovih izvršnih veća donesenim na osnovu zakona (u daljem tekstu: uredbe).
(2) Propis kojim se određuje privredni prestup sadrži obeležja privrednog prestupa i kaznu koja se za privredni prestup izriče.
Član 4.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti i sankcijama za privredne prestupe važe za sve privredne prestupe određene saveznim i republičkim, odnosno pokrajinskim zakonima i uredbama.
Član 5.
Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo određeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim propisom nije bilo određeno kako će se kazniti učinilac tog privrednog prestupa.
GlavaII
ODGOVORNOST ZA PRIVREDNE PRESTUPE
Član 6.
(1) Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.
(2) Društveno-političke zajednice i njihovi organi, drugi državni organi i mesne zajednice ne mogu biti odgovorni za privredni prestup.
(3) Ako je propisom kojim se određuje privredni prestup predviđeno da za privredni prestup odgovara odgovorno lice u državnom organu, lica na službi u oružanim snagama SFRJ koja učine takav privredni prestup u svojstvu odgovornog lica u vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi, odgovaraju za disciplinske prestupe po zakonu kojim je uređena služba u oružanim snagama SFRJ.
Član 6a.
(1) Strano pravno lice i odgovorno lice u stranom pravnom licu odgovorni su za privredni prestup ako strano pravno lice ima predstavništvo na teritoriji SFRJ, ili ako je privredni prestup učinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije što drugo određeno.
(2) Pojam teritorijalne Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije određuje se u smislu člana 113. stav 1. Krivičnog zakona SFRJ.
Član 7.
Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti da sva ili samo neka pravna lica mogu biti odgovorna za taj privredni prestup.
Član 8.
(1) Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome je poveren određen krug poslova u oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici.
(2) Propisom kojim se određuje privredni prestup može se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup.
Član 9.
Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Član 10.
Pravno lice koje se nalazi pod stečajem odgovorno je za privredni prestup, bez obzira da li je privredni prestup učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog postupka, ali mu se ne može izreći kazna nego samo zaštitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.
Član 11.
Odgovorno lice je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora i ako je ono pri tom postupilo sa umišljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se privredni prestup može učiniti samo sa umišljajem.
Član 12.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu ili u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici, ni zato što je otvoren stečaj nad pravnim licem ili što je nastala nemogućnost kažnjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.
Član 13.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po naređenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje privrednog prestupa.
Član 14.
Odgovorno lice koje je pravnosnažno oglašeno krivim za krivično delo koje ima obeležja privrednog prestupa, neće se kazniti za privredni prestup.
Član 15.
Odgovornost za pokušaj privrednog prestupa postoji ako je propisom kojim se određuje privredni prestup izričito određeno da će se kazniti za pokušaj.
Član 16.
Odredbe Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije o krajnjoj nuždi (član 10), o uračunljivosti (član 12), o umišljaju i nehatu (čl. 13. i 14), o odgovornosti za težu posledicu (član 15), o stvarnoj i pravnoj zabludi (čl. 16. i 17), o pokušaju (čl. 19. do 21) i o saučesništvu (čl. 22. do 25), o načinu, vremenu i mestu izvršenja krivičnog dela (čl. 30. do 32), shodno važe i za privredne prestupe.
GlavaIII
KAZNE, SLOVNA OSUDA, ZAŠTITNE MERE I PRAVNE POSLEDICE OSUDE
1. Kazne
Član 17.
Za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna.
Član 18.
(1) Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara.
(2) Visina novčane kazne za pravno lice može se propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
(3) Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara.
Član 19.
Ako u propisu kojim je određen privredni prestup nije propisana najmanja ili najveća mera novčane kazne, ta mera određuje se prema članu 18. st. 1. i 3 ovog zakona.
Član 20.
(1) Sud će pravnom licu odmeriti kaznu u granicama propisanim za privredni prestup, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (otežavajuće i olakšavajuće okolnosti), a naročito težinu učinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti, okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i ekonomsku snagu pravnog lica.
(2) Pri odmeravanju kazne odgovornom licu shodno će se primenjivati odredbe člana 41. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Član 21.
Pri odmeravanju kazne sud će posebno uzeti u obzir da li je pravno lice ili odgovorno lice osuđivano za privredni prestup ili za krivično delo koje je srodno sa privrednim prestupom,