ZAKON

O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 85 od 6. oktobra 2005)

IOSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu.

Član 2.

Zaštita lica iz člana 1. ovog zakona obezbeđuje se sprovođenjem Programa zaštite.
Program zaštite je skup mera predviđenih ovim zakonom koje se primenjuju u cilju zaštite života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode ili imovine zaštićenog lica.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) učesnik u krivičnom postupku je: osumnjičeni, okrivljeni, svedok saradnik, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice;
2) blisko lice je lice za koje učesnik u krivičnom postupku zahteva uključenje u Program zaštite;
3) zaštićeno lice je lice uključeno u Program zaštite.
Osumnjičeni, okrivljeni, svedok saradnik, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice imaju značenje u smislu odgovarajućih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

Član 4.

Program zaštite može se sprovesti pre, u toku i nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, prema učesniku u krivičnom postupku i bliskim licima.

Član 5.

Program zaštite se sprovodi ako su učesnici u krivičnom postupku i bliska lica usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izložena opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, a bez tog iskaza ili obaveštenja bilo bi znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnim postupcima za krivična dela:
1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti;
2) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;
3) organizovanog kriminala.

Član 6.

Državni organi i službena lica koja obezbeđuju i pružaju zaštitu učesnika u krivičnom postupku dužni su da sprovode postupak i postupaju hitno.
Podaci u vezi sa Programom zaštite su poverljivi i predstavljaju službenu tajnu. Osim službenih lica ove podatke ne mogu saopštavati ni druga lica kojima podaci postanu dostupni. Službeno lice je dužno da drugo lice obavesti da ovi podaci predstavljaju tajnu.

IINADLEŽNI ORGANI

a) Komisija za sprovođenje Programa zaštite

Član 7.

Odluku o uključenju, produženju, obustavi i prestanku Programa zaštite donosi Komisija za sprovođenje Programa zaštite (u daljem tekstu: Komisija), koja ima tri člana.
Jednog člana Komisije imenuje iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije predsednik Vrhovnog suda Srbije, drugog člana imenuje iz reda svojih zamenika Republički javni tužilac, a rukovodilac Jedinice za zaštitu član je Komisije po položaju.
Članovi Komisije imaju po jednog zamenika, koje imenuje predsednik Vrhovnog suda Srbije iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije odnosno Republički javni tužilac iz reda zamenika Republičkog javnog tužioca.
Zamenik rukovodioca Jedinice za zaštitu zamenjuje po položaju rukovodioca i u Komisiji.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja Jedinica za zaštitu.

Član 8.

Članovi Komisije i zamenici, osim rukovodioca Jedinice za zaštitu i njegovog zamenika, imenuju se na pet godina i mogu biti ponovo imenovani.

Član 9.

Svojstvo člana Komisije i zamenika prestaje:
1) prestankom dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije ili zamenika javnog tužioca;
2) prestankom radnog odnosa rukovodioca Jedinice za zaštitu odnosno njegovog zamenika odnosno raspoređivanjem na drugo radno mesto;
3) na zahtev člana ili zamenika;
4) zbog nepridržavanja propisa o sprovođenju Programa zaštite;
5) istekom vremena imenovanja.
Rukovodiocu Jedinice za zaštitu odnosno njegovom zameniku ne može prestati članstvo u Komisiji na sopstveni zahtev.
O prestanku svojstva člana Komisije ili zamenika odlučuje starešina organa koji je imenovao člana Komisije ili zamenika.

Član 10.

Radom Komisije rukovodi predsednik. Predsednik Komisije je sudija Vrhovnog suda, a u slučaju njegove sprečenosti zamenjuje ga njegov zamenik.
Komisija odlučuje na sednici većinom glasova. Član Komisije koji je podneo zahtev iz člana 25, 31. ili 34. ovog zakona ne može učestvovati u odlučivanju.

Član 11.

Komisija donosi poslovnik o radu.
Komisija podnosi godišnji izveštaj o radu nadležnom odboru Narodne skupštine.

b) Jedinica za zaštitu

Član 12.

Jedinica za zaštitu je specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja sprovodi Program zaštite i obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
U sprovođenju Programa zaštite Jedinica za zaštitu obezbeđuje zaštićenom licu i potrebnu ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć.
Svi državni organi, organizacije i službe dužni su da pruže pomoć Jedinici za zaštitu i da na njen zahtev izvrše radnje iz svoje nadležnosti potrebne za sprovođenje Programa zaštite.

Član 13.

Ministar unutrašnjih poslova donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Jedinici za zaštitu.
Ministar unutrašnjih poslova raspoređuje rukovodioca Jedinice za zaštitu u skladu sa zakonom.

IIIPROGRAM ZAŠTITE

a) Mere zaštite

Član 14.

U okviru Programa zaštite primenjuju se sledeće mere:
1) fizička zaštita ličnosti i imovine;
2) promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu;
3) prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu;
4) promena identiteta.
U toku sprovođenja Programa zaštite može se primeniti jedna ili više mera s tim što se mera promene identiteta može primeniti samo kada se cilj Programa zaštite ne može ostvariti primenom drugih mera.
Mere fizičke zaštite ličnosti i imovine, promene prebivališta ili premeštanja u drugu zavodsku ustanovu i prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu mogu se primeniti kao hitne mere u smislu člana 27. ovog zakona.

Član 15.

Rešenje o određivanju vrste mera iz člana 14. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona donosi Jedinica za zaštitu, a rešenje o određivanju mere iz člana 14. stav 1. tačka 4) ovog zakona donosi Komisija na predlog Jedinice za zaštitu.
Jedinica za zaštitu samostalno primenjuje mere iz člana 14. stav 1. ovog zakona. Prema zaštićenom licu koje je lišeno slobode Jedinica za zaštitu primenjuje ove mere u saradnji sa Ministarstvom pravde.
Kada se na drugi način ne mogu primeniti mere iz člana 14. stav 1. ovog zakona, Jedinica za zaštitu u obavljanju poslova iz svog delokruga može prikriti identitet svojih pripadnika, kao i podatke o vlasništvu nad stvarima kojima se služi u primeni određene mere.
Jedinica za zaštitu u toku primene mera iz člana 14. stav 1. ovog zakona pruža ekonomsku i socijalnu pomoć zaštićenom licu do trenutka njegovog osamostaljenja. Ova pomoć ne može