ZAKON
O RATIFIKACIJI DRUGOG DODATNOG PROTOKOLA UZ EVROPSKU KONVENCIJU O MEĐUSOBNOM PRUŽANjU PRAVNE POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA
(Objavljen u "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2 od 12. maja 2006)
Član 1.
Ratifikuje se Drugi dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sačinjen 8. novembra 2001. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Drugog dodatnog protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
DRUGI DODATNI PROTOKOL UZ EVROPSKU KONVENCIJU O MEĐUSOBNOM PRUŽANjU PRAVNE POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA
(Strazbur, 8. novembra 2001)
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog protokola; s obzirom na njihove obaveze iz Statuta Saveta Evrope;
u želji da daju veći doprinos zaštiti ljudskih prava, da podrže vladavinu prava i demokratski razvoj društva;
smatrajući da je celishodno da u tom cilju jačaju njihovu posebnu i zajedničku sposobnost da se odupru kriminalu;
u želji da poboljšaju i dopune u nekim aspektima Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, koja je potpisana u Strazburu 20. aprila 1959. godine (u daljem tekstu: Konvencija), kao i Dodatni protokol uz Konvenciju, sačinjen u Strazburu 17. marta 1978. godine;
uzimajući u obzir Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sačinjenu u Rimu 4. novembra 1950. godine, kao i Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, sačinjenu u Strazburu 28. januara 1981. godine;
dogovorile su se o sledećem:
DeoI
Član 1.
Delokrug primene
Zamenjuje se član 1. Konvencije sledećim odredbama:
"1. Strane ugovornice se obavezuju da, prema odredbama ove konvencije, pružaju jedna drugoj najbržu i najširu moguću pravnu pomoć u svakom postupku, koji se odnosi na krivična dela, čije krivično gonjenje u trenutku kada je zatražena pomoć spada u nadležnost sudskih organa strane molilje.
2. Ova konvencija se ne primenjuje na sprovođenje odluka o hapšenju i izvršenju presuda, niti na vojna krivična dela, koja ne predstavljaju obična krivična dela.
3. Pravna pomoć se može takođe pružiti i u postupcima koji su pokrenuti pred upravnim organima u pogledu krivičnih dela, koja su kažnjiva prema nacionalnom zakonodavstvu strane molilje ili zamoljene strane, zbog toga što predstavljaju kršenje zakonskih odredbi, u slučajevima kada odluka može da dovede do pokretanja postupka pred sudom koji je posebno nadležan u krivičnim predmetima.
4. Pravna pomoć neće se odbiti samo na osnovu toga što se odnosi na dela za koja se pravno lice može smatrati odgovornim u zemlji molilji".
Član 2.
Prisustvo organa strane molilje
Član 4. Konvencije je dopunjen sledećim tekstom, s tim da prvobitni član 4. Konvencije čini stav 1, a odredbe u daljem tekstu stav 2:
"2. Zahtev za prisustvo takvih organa ili zainteresovanih lica ne treba odbiti, ukoliko bi takvo prisustvo verovatno doprinelo udovoljavanju zahtevu za pravnom pomoći i to na način koji više odgovara potrebama zemlje molilje, te bi se na osnovu toga izbegla potreba za podnošenjem dodatnih zahteva za pružanje pravne pomoći."
Član 3.
Privremeni transfer lica lišenih slobode na teritoriju zemlje molilje
Član 11. Konvencije zamenjuje se sledećim odredbama:
"1, Lice lišeno slobode, čije se lično pojavljivanje radi svedočenja, osim kada se tom licu sudi, traži od strane države molilje, biće privremeno predato na njenu teritoriju, pod uslovom da bude vraćeno u roku koji odredi zamoljena (grana i uz uvažavanje odredbi člana 12. Konvencije, u meri u kojoj se mogu primeniti.
Predaja može da se odbije:
a) ako se lice lišeno slobode s tim ne saglasi;
b) ako je njeno ili njegovo prisustvo potrebno u krivičnom postupku koji je u toku na teritoriji zamoljene strane;
c) ako bi usled predaje moglo da dođe do njenog ili njegovog lišavanja slobode, ili
d) ako postoje drugi važni razlozi protiv njegovog ili njenog sprovođenja na teritoriju strane molilje.
2. U slučaju navedenom u stavu 1. će se uz primenu odredbi člana 2. Konvencije odobriti sprovođenje lica lišenog slobode preko teritorije neke treće države na zahtev uz koji su priložena sva potrebna dokumenta, a koji ministarstvo pravde strane molilje upućuje Ministarstvu pravde stran
3. Predato lice treba i dalje da bude lišeno slobode na teritoriji strane molilje i u slučaju potrebe, na teritoriji strane zamoljene :a tranzit, osim ako strana zamoljena za predaju ne zatraži njegovo puštanje na slobodu."
Član 4.
Putevi komunikacije
Član 15. Konvencije se zamenjuje sledešim odredbama:
"1. Zahtev za pružanje pravne pomoći, kao i za dostavljanje informacija bez prethodno upućenog zahteva, Ministarstvo pravde strane molilje uputiće Ministarstvu pravde zamoljene strane i vratiće se istim putem. Sudski organi strane molilje mogu ih takođe uputiti direktno sudskim organima zamoljene strane, i u tom slučaju će se zahtevi vratiti istim putem.
2. Zahteve predviđene članom 11. ove konvencije i članom 13. Drugog dodatnog protokola uz ovu konvenciju, u svim slučajevima će uputiti Ministarstvo pravde strane molilje Ministarstvu pravde zamoljene strane, i biće vraćeni istim putem.
3. Zahteve za pružanje pravne pomoći, koji se odnose na posupke navedene u stavu 3. člana 1. ove konvencije, upravni ili sudski organi strane molilje takođe će neposredno uputiti upravnim ili sudskim orgaima zamoljene strane i, ukoliko je moguće, biće vrćeni istim putem.
4. Zahteve za pružanje pravne pomoći prema čl. 18. i 19. Drugog dodatnog protokola uz Konvenciju, nadležni Organi strane molilje takođe će neposredno uputiti nadležnim organima zamoljene strane.
5. Zahteve predviđene u stavu 1. člana 13. ove konvencije zainteresovani sudski organi mogu neposredno uputiti odgovarajućim organima zamoljene strane koji svoj odgovor na zahteve mogu neposredno uputiti organima strane molilje. Zahteve predviđene stavom 2. člana 13. ove konvencije, Ministarstvo pravde strane molilje uputiće Ministarstvu pravde zamoljene strane.
6. Zahtevi za dostavljanje prepisa presuda i mera shodno članu 4. Prvog dodatnog protokola uz Konvenciju mogu se direktno uputiti nadležnim organima. Svaka država ugovornica može u bilo koje vreme u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope odrediti, koje će organe, shodno ovom stavu, smatrati nadležnim organima.
7. U hitnim slučajevima, kada je direktno dostavljanje dopušteno ovom konvencijom, ono će moći da se obavlja posredstvom Međunarodne organizacije kriminalističke policije (Interpol).
8. Svaka država ugovornica može, u bilo koje vreme u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope, navesti da zadržava pravo da udovoljavanje zahtevima ili posebnim zahtevima za pravnom pomoći podleže ispunjenju nekih od sledećih uslova:
a) da se prepis zahteva dostavi centralnom organu, koji je naveden u izjavi;
b) da se svi zahtevi, osim hitnih dostave centralnom organu, koji je naveden u izjavi;
c) da se u slučaju direktnog upućivanja hitnih zahteva istovremeno Ministarstvu pravde zamoljene strane dostavi i prepis zahteva;
d) da se pojedini ili svi zahtevi za pravnu pomoć dostave drugim putevima od onih, koji su predviđeni ovim članom.
9. Zahtevi za pružanje pravne pomoći i sva druga komunikacija u okviru ove konvencije i njenih dodatnih protokola mogu se dostaviti elektronskim putem ili drugim sredstvima telekomunikacije, pod uslovom daje strana molilja spremna da na zahtev dostavi u bilo koje vreme njihov pismeni prepis ili original zahteva. U svakom slučaju, svaka država ugovornica u bilo koje vreme može putem izjave upućene generalnom sekretaru