ZAKON

O RATIFIKACIJI UGOVORA O SVEOBUHVATNOJ ZABRANI NUKLEARNIH PROBA SA PROTOKOLOM

(Objavljen u "Sl. listu SCG - Međunarodni ugovori", broj 4 od 5. marta 2004)

Član 1.

Ratifikuje se Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba sa Protokolom, potpisan 10. septembra 1996. godine u Njujorku, u originalu na engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Ugovora sa Protokolom u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:

PREAMBULA

Države članice ovog Ugovora (dalje u tekstu: države članice),
Pozdravljajući međunarodne sporazume i druge pozitivne mere preduzete proteklih godina u oblasti nuklearnog razoružanja, uključujući smanjenje arsenala nuklearnog oružja, kao i u oblasti sprečavanja širenja nuklearnog oružja u svim njegovim vidovima,
Ističući važnost potpune i hitne primene takvih sporazuma i mera,
Uverene da sadašnja međunarodna situacija pruža priliku za preduzimanje daljih delotvornih mera u pravcu nuklearnog razoružanja i protiv širenja nuklearnog oružja u svim njegovim vidovima, i izjavljujući svoju nameru da preduzmu takve mere,
Ističući, shodno tome, potrebu stalnih sistematskih i progresivnih napora za globalno smanjenje nuklearnog oružja s krajnjim ciljem eliminisanja tog oružja, kao i opšteg i potpunog razoružanja pod striktnom i efikasnom međunarodnom kontrolom,
Uviđajući da prestanak svih probnih eksplozija nuklearnog oružja i svih ostalih nuklearnih eksplozija, ograničavanjem razvoja i unapređivanjem kvaliteta nuklearnog oružja i prestankom razvijanja novih savremenih vrsta nuklearnog oružja, predstavlja delotvornu meru nuklearnog razoružanja i neširenja tog oružja u svim njegovim vidovima,
Uviđajući nadalje da će prestanak svih takvih nuklearnih eksplozija samim tim predstavljati značajan korak u ostvarivanju sistematskog procesa postizanja nuklearnog razoružanja,
Uverene da se prestanak nuklearnih proba može najefikasnije postići zaključenjem opšteg ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, efikasno proverljivog na međunarodnom nivou, što je odavno jedan od najprioritetnijih ciljeva međunarodne zajednice u oblasti razoružanja i neširenja naoružanja,
Primajući k znanju težnje koje su izrazile članice Ugovora o zabrani proba nuklearnog oružja u atmosferi, kosmosu i pod vodom zaključenog 1963. godine u nastojanju da se ostvari trajan prekid svih probnih eksplozija nuklearnog oružja,
Primajući k znanju takođe izražena gledišta da bi ovaj Ugovor mogao doprineti zaštiti životne sredine,
Potvrđujući nameru da se postigne privrženost svih država ovom Ugovoru i njegovom cilju da delotvorno doprinese sprečavanju širenja nuklearnog oružja u svim njegovim vidovima, procesu nuklearnog razoružanja, a time i jačanju međunarodnog mira i bezbednosti,
Sporazumele su se o sledećem:

ČlanI

OSNOVNE OBAVEZE

1. Svaka država članica preuzima obavezu da neće obavljati nikakve probne eksplozije nuklearnog oružja niti bilo kakve druge nuklearne eksplozije i da će zabraniti i sprečiti svaku takvu nuklearnu eksploziju na bilo kom mestu pod svojom jurisdikcijom ili kontrolom.
2. Svaka država se nadalje obavezuje da neće prouzrokovati, podsticati niti na bilo koji način učestvovati u obavljanju bilo kakve probne eksplozije nuklearnog oružja ili bilo kakve druge nuklearne eksplozije.

ČlanII

ORGANIZACIJA

A. Opšte odredbe

1. Države članice ovim osnivaju Organizaciju Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (dalje u tekstu: Organizacija) radi postizanja cilja i svrhe ovog Ugovora, obezbeđenja primene njegovih odredaba, uključujući i one koje se odnose na međunarodnu proveru njegovog poštovanja, kao i radi obezbeđenja foruma za konsultacije i saradnju država članica.
2. Sve države članice Ugovora su članice Organizacije. Država članica Ugovora ne može biti lišena članstva u Organizaciji.
3. Sedište Organizacije je u Beču, u Republici Austriji.
4. Ovim se osnivaju tela Organizacije: Konferencija država članica, Izvršni savet i Tehnički sekretarijat, koji obuhvata i Međunarodni centar podataka.
5. Svaka država članica sarađuje sa Organizacijom u obavljanju njenih funkcija u skladu sa ovim Ugovorom. Države članice se savetuju, neposredno međusobno ili preko ove Organizacije ili drugih odgovarajućih međunarodnih procedura, uključujući i procedure u okviru Ujedinjenih nacija i u skladu sa Poveljom UN, o svakom pitanju koje može biti pokrenuto u vezi s ciljem i svrhom ovog Ugovora ili s primenom njegovih odredaba.
6. Organizacija sprovodi verifikacione aktivnosti predviđene ovim Ugovorom na maksimalno nenametljiv način koji je u skladu s pravovremenim i efikasnim ostvarivanjem njihovih ciljeva. Organizacija će tražiti samo one informacije i podatke koji su neophodni za ispunjenje njenih obaveza po ovom Ugovoru. Organizacija će preduzeti sve potrebne mere radi zaštite poverljivosti, informacija o civilnim i vojnim aktivnostima i objektima o kojima stekne saznanja u toku primene ovog Ugovora, a naročito će se pridržavati odredaba o poverljivosti izloženih u ovom Ugovoru.
7. Svaka država članica će informacije i podatke koje primi od Organizacije u vezi s primenom ovog Ugovora smatrati poverljivim i postupati s njima na poseban način. Takvim informacijama i podacima država članica služiće se isključivo u okviru svojih prava i obaveza po ovom Ugovoru.
8. Kao nezavisno telo, Organizacija će nastojati da se, po potrebi, koristi postojećim stručnjacima i sredstvima, a u troškovima će biti maksimalno ekonomična, putem aranžmana o saradnji s drugim međunarodnim organizacijama kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju. Takvi aranžmani, isključujući ugovore manjeg obima i uobičajenog komercijalnog karaktera, moraju se izložiti u obliku sporazuma koji se podnose Konferenciji država članica na odobrenje.
9. Troškove delovanja Organizacije podmiruju države članice na godišnjoj osnovi u skladu sa skalom UN za razrez doprinosa prilagođenom tako da se uzmu u obzir razlike u članstvu između Ujedinjenih nacija i Organizacije.
10. Finansijski doprinosi država članica za Pripremnu komisiju odbijaju se na odgovarajući način od njihovih doprinosa redovnom budžetu.
11. Članica Organizacije koja kasni sa uplatom izračunatog doprinosa za Organizaciju neće imati pravo glasa u Organizaciji ukoliko je iznos njenog duga jednak iznosu doprinosa dospelog za pune prethodne dve godine ili ga premašuje. Međutim, Konferencija država članica može dopustiti takvoj članici da glasa ukoliko je utvrdila da je neplaćanje posledica okolnosti na koje ta članica nije mogla uticati.

B. Konferencija država članica

Sastav, procedure i odlučivanje

12. Konferenciju država članica (dalje u tekstu: Konferencija) čine sve države članice. Svaka država članica imaće jednog predstavnika u Konferenciji, koji može imati zamenike i savetnike.
13. Prvo zasedanje Konferencije saziva depozitar najkasnije 30 dana nakon stupanja ovog Ugovora na snagu.
14. Konferencija se sastaje na redovnim zasedanjima koja se održavaju jednom godišnje, ukoliko ne odluči drugačije.
15. Specijalno zasedanje Konferencije saziva se:
a) kada tako odluči Konferencija;
b) kada to zatraži Izvršni savet; ili
c) kada to zatraži bilo koja država članica a zahtev podrži većina država članica:
Specijalno zasedanje saziva se najkasnije 30 dana nakon odluke Konferencije, zahteva Izvršnog saveta odnosno dobijanja neophodne podrške, ukoliko nije drugačije navedeno u odluci ili zahtevu.

16. Konferencija se takođe može sazvati u svojstvu Konferencije o izmenama i dopunama, u skladu sa članomVII.

17. Konferencija se takođe može sazvati u svojstvu Konferencije za ocenu funkcionisanja, u skladu sa članomVIII.

18. Zasedanja se održavaju u sedištu Konferencije ukoliko Konferencija ne odluči drugačije.

19. Konferencija donosi svoj poslovnik. Na početku svakog zasedanja Konferencija bira svog predsednika i ostale funkcionere koji mogu biti potrebni. Oni obavljaju svoje dužnosti do izbora novog predsednika i drugih funkcionera na narednom zasedanju.

20. Kvorum čini većina država članica.

21. Svaka država članica ima jedan glas.

22. Odluke o proceduralnim pitanjima Konferencija donosi većinom glasova prisutnih članica koje glasaju. Odluke o suštinskim pitanjima donose se konsenzusom, ukoliko je to moguće. Ukoliko nije moguće postići konsenzus o nekom pitanju o kojem treba doneti odluku, predsednik Konferencije odlaže glasanje za 24 sata i u toku tog vremena ulaže sve napore kako bi olakšao postizanje konsenzusa i o tome izveštava Konferenciju pre isteka tog roka. Ukoliko ni nakon isteka roka od 24 sata nije bilo moguće ostvariti konsenzus,