ZAKON

O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS" br. 43 od 22. aprila 2003, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13)

IOSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se republičke administrativne takse (u daljem tekstu: taksa).

Član 1a

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:
1) 'zahtev' jeste predlog, prijava, molba i drugi podnesak, uključujući i podneske podnete na obrascu, odnosno saopštenje koje se upućuje organu, kao i usmeno obraćanje organu, kojim se pokreće postupak kod organa;
2) 'DKP' jeste diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu;
3) 'organi' jesu institucije, državni organi i organizacije, organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave kada vrše poverene poslove, kao i preduzeća, privredna društva i druge organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja;
4) 'Tarifa' jeste Tarifa republičkih administrativnih taksi, koja je sastavni deo ovog zakona;
5) 'konzularne takse' jesu takse koje se plaćaju za spise i radnje diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije.

Član 2.

Za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje kod organa, plaćaju se takse po odredbama ovog zakona.
Iznosi taksi propisani su Tarifom.
Tarifa sadrži Odeljak A i Odeljak B.
U Odeljku A Tarife propisane su takse koje se plaćaju za spise i radnje organa u Republici Srbiji.
U Odeljku B Tarife propisane su konzularne takse.

II. OBVEZNIK TAKSE

Član 3.

Obveznik takse (u daljem tekstu: obveznik) jeste lice koje se zahtevom obraća organu radi pokretanja upravnog, odnosno drugog postupka kod organa.
Ako za propisanu taksu postoji više obveznika, njihova obaveza je solidarna.
Ako zapisnik zamenjuje zahtev, odnosno podnesak iz stava 1. ovog člana, za koji se plaća taksa, obveznik je davalac izjave na zapisnik.

Član 4.

Obveznik koji kod DKP podnese zahtev nadležnom organu u Republici Srbiji za pokretanje postupka za izdavanje spisa, odnosno za izvršenje radnje, za koje je u Odeljku A Tarife propisana taksa, taksu za spise i radnje organa u Republici Srbiji, u propisanom iznosu preračunatom u devize, uplaćuje u devizama, odnosno efektivnom stranom novcu koji se kupuje i prodaje na deviznom tržištu u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: devize), na devizni račun DKP u zemlji u kojoj je zahtev podnet.
Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, jednom godišnje odlukom utvrđuje i objavljuje vrste deviza u kojima se taksa plaća i visinu zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan 30. aprila tekuće godine, koji služi za preračunavanje propisanih dinarskih iznosa taksi u devize u smislu stava 1. ovog člana.
Preračunavanje propisanih dinarskih iznosa taksi u devize vrši se na osnovu objavljenih podataka iz stava 2. ovog člana koji važe u vreme podnošenja zahteva ili podneska, pri čemu se zaokruživanje vrši tako što se iznos u devizama do 0,50 ne uzima u obzir, a iznos u devizama preko 0,50 zaokružuje na 1,00.
Odluka iz stava 2. ovog člana primenjivaće se od prvog dana narednog meseca od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Na zahtev obveznika, DKP daje obaveštenje o preračunatom iznosu takse i računu na koji se taksa plaća, a primljeni zahtev, sa dokazom o uplati propisanog iznosa takse, u smislu stava 1 ovog člana, dostavlja nadležnom organu u Republici, koji po sprovedenom postupku, odnosno izvršenoj radnji doneto rešenje ili drugu ispravu dostavlja DKP radi uručenja stranci.
Po zahtevima obveznika iz stava 1. ovog člana uz koje nije priložen dokaz o uplati propisane takse, nadležni organ u Republici Srbiji neće postupati dok taj dokaz ne primi.
Izuzetno, taksa iz stava 1. ovog člana može se uplatiti u gotovom novcu samo u sledećim slučajevima:
1) kada se zahtev podnosi na dan u kome banke ne rade, odnosno u vreme u koje nijedna banka u tom mestu ne radi;
2) kada zbog svoje poslovne politike banke, koje imaju istovetno sedište kao i DKP, ne mogu da izvrše transfer sredstava podnosioca zahteva sa računa druge finansijske institucije na devizni račun DKP;
3) kada propisi strane države zabranjuju gotovinsku uplatu podnosioca zahteva kod banke i prenos tih sredstava na račun DKP;
4) kada državljani Republike Srbije u inostranstvu borave privremeno (turistički, sezonski rad, razmena studenata i sl.), odnosno imaju status nerezidenta, pa im propis odnosne države, zbog neposedovanja odgovarajućih ličnih dokumenata države u kojoj borave, ne dozvoljava otvaranje računa kod finansijskih institucija;
5) kada postoje drugi razlozi koji u pojedinim zemljama onemogućavaju uplatu takse na devizni račun DKP, a zahtevano izdavanje spisa ili izvršenje radnje opravdano je sa stanovišta zaštite interesa državljana Republike Srbije.
U slučajevima iz stava 7. ovog člana DKP je dužan da uplatiocu takse izda potvrdu o uplati i da zaprimljeni novac uplati na svoj devizni račun u roku od 48 sati od dana uplate.
DKP je dužan da drugi primerak (kopiju) potvrde iz stava 8. ovog člana mehanički spoji sa zahtevom.
DKP je dužan da o naplaćenoj taksi u gotovom novcu i o izdatim potvrdama iz stava 8. ovog člana vodi evidenciju.

Član 4a

Obveznik koji kod DKP podnese zahtev za pokretanje postupka za izdavanje spisa, odnosno za izvršenje radnje, za koje se, po odredbama ovog zakona, plaća konzularna taksa, taksu za spise i radnje uplaćuje u propisanom iznosu, na devizni račun DKP u zemlji u kojoj je zahtev podnet, osim u slučaju iz člana 16. stav 2. ovog zakona.
U pogledu plaćanja takse iz stava 1. ovog člana u gotovom novcu, shodno se primenjuju odredbe člana 4. st. 7, 8., 9. i 10 ovog zakona.

III. NASTANAK TAKSENE OBAVEZE

Član 5.

Ako Tarifom nije drukčije propisano, taksena obaveza nastaje:
1) za zahteve - u trenutku njihovog podnošenja;
2) za rešenja, dozvole i druge isprave - u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje;
3) za upravne radnje - u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih radnji.

Član 6.

Taksa se plaća u trenutku nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

IV. NAČIN UTVRĐIVANjA VREDNOSTI PREDMETA RADI PLAĆANjA TAKSE

Član 7.

Ako je Tarifom propisano da se taksa plaća prema vrednosti predmeta, osnovica za obračun takse je vrednost predmeta naznačena u zahtevu kojim se pokreće postupak.
Ako vrednost predmeta nije naznačena u zahtevu ili je naznačena manja vrednost od stvarne, vrednost predmeta iz stava 1. ovog člana utvrdiće rešenjem organ koji vodi postupak.

Član 8.

Ako se na zahtev obveznika izdaje rešenje, isprava, dokument ili pismeno u više primeraka, za drugi i svaki sledeći primerak plaća se taksa kao za prepis, koja ne može biti veća od takse za prvi primerak, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Za primerke isprava koji se povodom zahteva ili podnesaka obveznika sastavljaju, odnosno izdaju za potrebe organa, taksa se ne plaća.

Član 9.

Ako u postupku jedan ili više obveznika podnesu više zahteva koji imaju isti pravni osnov, a donosi se jedno rešenje, taksa se plaća za