ZAKON

O SARADNjI SA MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM SUDOM

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 72 od 3. septembra 2009)

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet Zakona

Član 1.

Ovim zakonom utvrđuju se način, obim i oblici saradnje državnih organa Republike Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom, pružanja pravne pomoći tom sudu i izvršenja njegovih odluka, te osobenosti postupka za krivična dela propisana članom 5. Statuta Međunarodnog krivičnog suda, odnosno za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (GlavaXXXIVKrivičnog zakonika).

Značenje pojmova upotrebljenih u ovom zakonu

Član 2.

"Međunarodni krivični sud" je sud osnovan Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda, koji je usvojen u Rimu, 17. jula 1998. godine.
"Statut" je Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, koji je ratifikovan Zakonom o potvrđivanju Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 5/2001).
"Tužilac" je ovlašćeni tužilac predviđen članom 42. Statuta, radi krivičnog gonjenja u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom.
"Okrivljeni" je lice protiv koga se u Republici Srbiji vodi postupak za krivično delo iz člana 1. ovog zakona ili je takav postupak protiv njega u Republici Srbiji završen, odnosno u pogledu koga se zahteva predaja Međunarodnom krivičnom sudu.
"Optužni akt" je zahtev za sprovođenje istrage, predlog da se istraga ne sprovede i optužnica.
"Pravila o postupku i dokazima" su pravila donesena na osnovu člana 51. Statuta.
"Nadležno veće" je veće nadležnog suda sastavljeno od trojice sudija, koje u sednici odlučuje o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i donosi rešenje o zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za predaju okrivljenog.
Krivični postupak se, u smislu ovog zakona, smatra započetim onda kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage, bez obzira na to da li je to rešenje postalo pravnosnažno, odnosno onda kada je optužnica stupila na pravnu snagu, ukoliko nije vođena istraga.

Primena Zakonika o krivičnom postupku i drugih propisa

Član 3.

Na postupak protiv okrivljenih za krivična dela iz člana 1. ovog zakona i postupak saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Nadležnost za saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom i za izvršenje njegovih odluka

Član 4.

Zahtevi za saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom i za izvršenje odluka tog suda dostavljaju se Ministarstvu nadležnom za pravosuđe (dalje: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Pošto utvrdi da zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke predviđene Statutom, Ministarstvo ga dostavlja nadležnom državnom organu radi postupanja predviđenog ovim zakonom.
Ako Ministarstvo utvrdi da zahtev iz stava 1. ovog člana ne sadrži podatke predviđene Statutom, vratiće zahtev Međunarodnom krivičnom sudu da ga dopuni odnosno ispravi.
Državni organi Republike Srbije dužni su, kada sarađuju sa Međunarodnim krivičnim sudom, da postupaju sa naročitom hitnošću.
Stvarna i mesna nadležnost sudova, javnih tužilaštava i drugih državnih organa u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom određuje se prema pravilima Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Zastupanje Republike Srbije pred Međunarodnim krivičnim sudom

Član 5.

Republiku Srbiju pred Međunarodnim krivičnim sudom zastupa lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjima i koje ima najmanje deset godina iskustva u oblasti krivičnog prava, a koje svojom odlukom određuje Vlada.

Službeno opštenje sa Međunarodnim krivičnim sudom

Član 6.

Državni organi službeno opšte sa Međunarodnim krivičnim sudom na srpskom jeziku ili na jednom od službenih jezika Međunarodnog krivičnog suda, uz prevod na srpski jezik, ako Vlada ne odluči drukčije.
Službeno opštenje državnih organa i Međunarodnog krivičnog suda odvija se diplomatskim putem.
Iz razloga hitnosti, kao i iz drugih opravdanih razloga, službeno opštenje se može odvijati i neposredno ili posredstvom Međunarodne organizacije kriminalističke policije (Interpol), o čemu se odmah obaveštava Ministarstvo.
Ministarstvo može u svakom slučaju zahtevati da se službeno opštenje odvija diplomatskim putem.

Primena zakonodavstva Republike Srbije

Član 7.

Nadležni državni organi u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom preduzimaju radnje na način propisan zakonima i drugim propisima Republike Srbije.
Odredbe ovog zakona i drugih propisa koji se primenjuju u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom tumače se u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije, a na način koji odgovara ciljevima i smislu Statuta.

Načela ne bis in idem i zabrane istovremenog vođenja postupka

Član 8.

Protiv okrivljenog o čijoj je krivici pravnosnažno odlučio Međunarodni krivični sud ne može se za isto krivično delo pokrenuti niti voditi krivični postupak u Republici Srbiji, niti se može izvršiti prethodna presuda domaćeg suda, koja se odnosi na isto krivično delo.
Protiv okrivljenog koji je u Republici Srbiji pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, odnosno u pogledu koga je doneto rešenje o obustavi krivičnog postupka, ne može se pokrenuti ili voditi krivični postupak za isto krivično delo pred Međunarodnim krivičnim sudom, osim kada su za to ispunjeni uslovi iz člana 20. stav 3. Statuta.
Protiv istog okrivljenog se u Republici Srbiji ne može za isto krivično delo pokrenuti ili voditi krivični postupak, ako se za to krivično delo već vodi postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom, koji je pokrenut pre krivičnog postupka u Republici Srbiji.

Odluka Međunarodnog krivičnog suda kao razlog za ponavljanje krivičnog postupka

Član 9.

Ukoliko je okrivljeni prethodnom presudom domaćeg suda pravnosnažno osuđen, a potom za isto krivično delo odlukom Međunarodnog krivičnog suda oslobođen krivice, nadležni javni tužilac će po službenoj dužnosti zatražiti od suda u Republici Srbiji koji je sudio u prvom stepenu da, shodnom primenom odredaba Zakonika o krivičnom postupku, ponovi krivični postupak i donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, odnosno presudu kojom se u odnosu na okrivljenog optužba odbija.
Zahtev iz stava 1. ovog člana mogu podneti i okrivljeni i njegov branilac.

Načelo komplementarnosti

Član 10.

Krivično gonjenje okrivljenih za krivična dela iz člana 1. ovog zakona preduzima nadležni javni tužilac a sudi im nadležni sud u Republici Srbiji.
Međunarodni krivični sud nadležan je za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenih za krivična dela iz člana 1. ovog zakona, kada bi inače bili nadležni državni organi Republike Srbije, samo ako su ispunjeni uslovi iz člana 17. Statuta.
Ako smatra da je nadležnost Međunarodnog krivičnog suda zasnovana protivno stavu 2. ovog člana, Republika Srbija ima pravo da podnese prigovor nenadležnosti ili nedopuštenosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka, u skladu sa članom 19. Statuta. Pre podnošenja prigovora Ministarstvo pribavlja mišljenje Vrhovnog kasacionog suda.

II. KRIVIČNA PRIJAVA I PRIJEM OBAVEŠTENjA TUŽIOCA O KRIVIČNOM DELU

Prijavljivanje krivičnog dela Tužiocu

Član 11.

Svi državni organi dužni su da nadležnom javnom tužiocu prijave krivična dela iz člana 1. ovog zakona, o kojima su obavešteni ili za njih saznaju na drugi način, ukoliko se za to krivično delo već ne vodi krivični postupak u Republici