ZAKON

O SPREČAVANjU PRANjA NOVCA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 107 od 2. decembra 2005; 117/05)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom propisuju se radnje i mere koje se preduzimaju radi otkrivanja i sprečavanja pranja novca.
Ovim zakonom uređuje se nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) i nadležnost drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona.

Član 2.

Pranjem novca, u smislu ovog zakona, smatra se:
1) konverzija ili prenos imovine, sa znanjem da je ta imovina stečena izvršenjem krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili netačno prikaže nezakonito poreklo imovine;
2) prikrivanje ili netačno prikazivanje činjenica u vezi sa imovinom, sa znanjem da je ta imovina stečena izvršenjem krivičnog dela;
3) sticanje, držanje ili korišćenje imovine sa znanjem, u trenutku prijema, da je ta imovina stečena izvršenjem krivičnog dela;
4) prikrivanje, u procesu svojinske transformacije preduzeća i drugih pravnih lica, nezakonito stečene društvene ili državne imovine i društvenog ili državnog kapitala.
Imovinom, u smislu ovog zakona, smatraju se stvari (pokretne i nepokretne), novac, prava, hartije od vrednosti i druge isprave kojima se može utvrditi pravo svojine i drugih prava.
Novcem, u smislu ovog zakona, smatra se gotov novac, efektivni strani novac, depoziti na računima (dinarski i devizni), kao i druga sredstva plaćanja.
Strankom, u smislu ovog zakona, smatra se fizičko lice, preduzetnik i pravno lice koje vrši transakciju, otvara račun ili uspostavlja poslovnu saradnju sa obveznikom.

Član 3.

Radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca preduzimaju se pre, u toku i nakon prijema, zamene, čuvanja i korišćenja imovine, polaganja i podizanja gotovog novca i efektivnog stranog novca sa računa, prenosa imovine preko državne granice, sklapanja poslova kojima se stiče imovina ili drugog postupanja sa tom imovinom (u daljem tekstu: transakcije).

Član 4.

Radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca dužni su da preduzimaju pravna lica (u daljem tekstu: obveznici) i odgovorna lica u pravnim licima.
Obveznici, u smislu ovog zakona, su:
1) banke i druge finansijske organizacije (štedionice, štedno-kreditne organizacije i štedno-kreditne zadruge);
2) menjači;
3) preduzeća poštansko-telefonsko-telegrafskog saobraćaja i druga preduzeća i zadruge;
4) osiguravajuće organizacije;
5) investicioni fondovi i druge institucije koje posluju na finansijskom tržištu;
6) berze, brokersko-dilerska društva, kastodi banke, ovlašćene banke za trgovanje hartijama od vrednosti i drugi subjekti koji se bave transakcijama u vezi sa hartijama od vrednosti, plemenitim metalima i dragim kamenjem;
7) priređivači klasičnih i posebnih (kazina, automat-klubovi, kladionice) igara na sreću, kao i drugih igara na sreću;
8) zalagaonice.
Obveznicima, u smislu ovog zakona, smatraju se i druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju poslove koji se odnose na:
1) upravljanje imovinom za druga lica;
2) faktoring i forfeting;
3) lizing;
4) izdavanje platnih kartica i poslovanje tim karticama;
5) promet nepokretnosti;
6) promet umetničkih predmeta, antikviteta i drugih predmeta veće vrednosti;
7) promet automobila, plovila i drugih objekata veće vrednosti;
8) obradu i promet plemenitih metala i dragog kamenja;
9) organizaciju putovanja;
10) posredovanje u pregovorima u vezi sa davanjem kredita;
11) posredovanje i zastupanje u osiguranju;
12) organizovanje aukcija.

II. RADNjE I MERE KOJE PREDUZIMAJU OBVEZNICI

Član 5.

Obveznik je dužan da utvrdi identitet stranke, prikupi podatke o stranci i transakciji, kao i druge podatke koji su, u smislu ovog zakona, značajni za otkrivanje i sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: identifikacija) u sledećim slučajevima:
1) pri otvaranju računa ili uspostavljanju drugog oblika poslovne saradnje sa strankom;
2) pri svakoj transakciji (gotovinskoj ili bezgotovinskoj) ili pri više međusobno povezanih transakcija u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije (u daljem tekstu: u dinarskoj protivvrednosti), osim u slučaju kad je identifikacija izvršena u skladu sa tačkom 1) ovog stava;
3) kod poslova u vezi sa životnim osiguranjem:
- kada vrednost pojedine rate premije ili više rata premije, koje je potrebno platiti u jednoj godini iznosi 1.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti;
- kada plaćanje jednokratne premije prelazi vrednost 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti;
- kada se pojedina rata premije ili više rata premije, koje je potrebno platiti u jednoj godini, poveća i pređe vrednost od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
4) pri svakoj transakciji (gotovinskoj ili bezgotovinskoj) nezavisno od vrednosti te transakcije, ako se sumnja da se radi o pranju novca u vezi sa transakcijom ili strankom;
5) pri uplati ili isplati novca kod priređivača klasičnih igara na sreću i drugih igara na sreću u iznosu od 1.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, a kod priređivača posebnih igara na sreću - odmah po ulasku u igračnicu.
Obveznik nije dužan da izvrši identifikaciju u slučajevima međubankarskih transakcija.

Član 6.

Prilikom identifikacije iz člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona obveznik je dužan da utvrdi podatke iz člana 34. stav 1. tač. 1), 2), 3), 5), 6) i 13) ovog zakona.
Prilikom identifikacije iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog zakona obveznik je dužan da utvrdi podatke iz člana 34. stav 1. tač. 1) do 4) i 7) do 10) ovog zakona.
Prilikom identifikacije iz člana 5. stav 1. tačka 3) ovog zakona obveznik je dužan da utvrdi podatke iz člana 34. stav 1. tač. 1) do 10) ovog zakona.
Prilikom identifikacije iz člana 5. stav 1. tačka 4) ovog zakona obveznik je dužan da utvrdi podatke iz člana 34. stav 1. ovog zakona.
Prilikom identifikacije iz člana 5. stav 1. tačka 5) ovog zakona obveznik je dužan da utvrdi podatke iz člana 34. stav 1. tačka 3) i tač. 6) do 9) ovog zakona.
Ako se transakcije iz člana 5. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona vrše na osnovu otvorenog računa ili uspostavljene poslovne saradnje obveznik je dužan da prilikom identifikacije utvrdi podatke koji nedostaju.
Obveznik je dužan da podatke o pravnom licu iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrdi uvidom u originalnu ili overenu dokumentaciju iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta, predatu od strane stranke, a koja ne sme biti starija od tri meseca.
Obveznik je dužan da podatke o fizičkom licu iz člana 34. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona utvrdi uvidom u lična dokumenta tog lica izdata od strane nadležnog državnog organa (lična karta, putna isprava ili druga javna isprava na osnovu koje se nesumnjivo može utvrditi identitet fizičkog lica).
Obveznik je dužan da podatke iz člana 34. stav 1. tač. 4) do 11) ovog zakona utvrdi uvidom u dokumenta i poslovnu dokumentaciju predatu od strane stranke.
Ako iz dokumenata izdatih od strane nadležnog organa, dokumenata i poslovne dokumentacije nije moguće utvrditi sve podatke iz člana 34. stav 1. ovog zakona, podaci koji nedostaju, osim podataka iz člana 34. stav 1. tač. 12) i 13) ovog zakona obveznik je dužan da utvrdi na osnovu pismene izjave stranke.
Ako je stranka strani državljanin, prilikom identifikacije iz člana 5. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakona obveznik je dužan da pribavi fotokopiju ličnog dokumenta tog lica.
Ako strano pravno lice, osim međunarodnih vladinih organizacija, obavlja transakcije iz člana 5. ovog zakona, obveznik je dužan, najmanje jedanput godišnje, da izvrši ponovnu identifikaciju utvrđivanjem