NAPOMENA:
Odlukom Ustavnog sudaIUz broj 42/2009 ("Sl. glasnik RS", br. 58 od 25. jula 2009) utvrđuje se da odredba člana 30. stav 1. u delu koji glasi: "Sudija može biti član Republičke izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave" i odredba člana 64. stav 2. u delu koji glasi: "ministra nadležnog za pravosuđe", Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 116/08) nisu u saglasnosti s Ustavom.
----------------------------
NAPOMENA:
Odlukom Ustavnog sudaIUz-733/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 124 od 29. decembar 2012) utvrđuje se da odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10 i 8/12 - Odluka US) nije u saglasnosti sa Ustavom, i prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".
----------------------------
ZAKON
O SUDIJAMA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 116 od 22. decembra 2008, 58/09, 104/09, 101/10, 8/12, 121/12, 124/12, 101/13)
Glava prva
NAČELA
Nezavisnost
Član 1.
Sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluke.
Sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, potvrđenih međunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
Stalnost i nepremestivost
Član 2.
Sudija svoju funkciju vrši kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju.
Sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran.
Bez svoje saglasnosti sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u drugi državni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom.
Održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost
Član 3.
Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.
Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se zakonom.
Sudije su dužne da se u svakoj prilici pridržavaju Etičkog kodeksa, koji donosi Visoki savet sudstva.
Svi državni organi i funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.
Materijalna nezavisnost
Član 4.
Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću.
Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.
Imunitet
Član 5.
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.
Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
Odgovornost za štetu
Član 6.
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Ako je Republika Srbija na osnovu pravnosnažne sudske odluke, odnosno poravnanja zaključenog pred sudom ili drugim nadležnim organom, isplatila štetu iz stava 1. ovog člana, može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta prouzrokovana namerno.
Ako je odlukom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno.
Na zahtev ministra nadležnog za pravosuđe, Republički javni pravobranilac je dužan da pokrene parnični postupak pred nadležnim sudom za naknadu isplaćenog iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva daje mišljenje u roku od 30 dana.
Pravo na udruživanje
Član 7.
Sudije imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja nezavisnosti i samostalnosti u radu.
Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u sudu.
Učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova
Član 8.
Sudija ima pravo da uzme učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova i za određivanje i raspoređivanje sredstava za funkcionisanje sudova.
Pravo na stručno usavršavanje i obuku
Član 9.
Sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.
Obuka sudija je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije.
Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uočenih prilikom vrednovanja njegovog rada.
Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.
Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika
Član 10.
Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odlučuje Narodna skupština, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Visoki savet sudstva.
Broj sudija prekršajnih, Prekršajnog apelacionog i Upravnog suda određuje se i za svako odeljenje izvan sedišta suda.
Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.
Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe, a na osnovu godišnjeg priliva predmeta, Visoki savet sudstva može preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina.
Prava iz radnog odnosa sudije
Član 11.
Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Glava druga
POLOŽAJ SUDIJE
I. STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE
1. Pojam
Član 12.
Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka.
Posle izbora sudijska funkcija može prestati pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine.
2. Smanjenje broja sudija
Član 13.
Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju.
3. Udaljenje sa sudijske funkcije
Razlozi za udaljenje
Član 14.
Sudija se udaljuje sa funkcije kad mu je određen pritvor.
Sudija može biti udaljen sa funkcije kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Odluka o udaljenju
Član 15.
O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
O udaljenju