ZAKON

O TRGOVINI

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96, 37/02 i "Sl. glasniku RS" br. 85/05 i 101/2005)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Trgovinom se, u smislu ovog zakona, smatra kupovina i prodaja robe i vršenje trgovinskih usluga.
Trgovinom se mogu baviti preduzeća i druga pravna i fizička lica koja su registrovana za obavljanje te delatnosti (u daljem tekstu: trgovac).

Član 2.

Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo.

Član 3.

Trgovac se bavi trgovinom slobodno i pod jednakim uslovima na jedinstvenom tržištu, u skladu sa dobrim poslovnim običajima i trgovačkim pravilima i načelima lojalne konkurencije i na način kojim se ne nanosi šteta potrošaču.

Član 4.

Trgovac se može baviti trgovinom na veliko i trgovinom na malo, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Član 5.

Državni organi ne mogu svojim aktima, podrškom ili na drugi način ograničavati slobodu trgovine i nastupanja na tržištu, narušavati konkurenciju i stavljati u neravnopravan položaj na tržištu pojedine trgovce i kupce, odnosno potrošače.

II. OBAVLjANjE TRGOVINE

Član 6.

Trgovina na veliko je kupovina robe radi dalje prodaje ili prerade.
Trgovina na veliko je i kupovina robe koja se, po nalogu kupca, neposredno isporučuje bez prethodnog uskladištenja (tranzitni promet).
Trgovina na veliko se obavlja u objektima koji ispunjavaju propisane uslove, osim trgovine na veliko iz stava 2. ovog člana.

Član 7.

Trgovina na malo je prodaja robe krajnjim potrošačima.
Trgovina na malo se obavlja u prodajnom objektu ili na drugom prodajnom mestu koje ispunjava propisane uslove.

Član 8.

Trgovinske usluge su agencijske usluge, posredničke, zastupničke, komisione i berzanske usluge, usluge uskladištenja, usluge otpremanja i dopremanja robe, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe, usluge osiguranja robe, usluge ekonomske propagande i promocije, usluge tržnice i druge usluge uobičajene u trgovini.

Član 9.

Ako trgovac utvrdi i na propisan ili uobičajen način objavi uslove poslovanja (način plaćanja, bonifikacije, način isporuke i druge uslove), dužan je da ih se pridržava.

Član 10.

Trgovac koji obavlja trgovinu na malo dužan je da za svaki prodajni objekt ili drugo prodajno mesto vodi trgovačku knjigu koja sadrži evidenciju o nabavci i prodaji robe i evidenciju o uplati na žiro-račun gotovine ostvarene dnevnim prometom i da obezbedi dostupnost te evidencije.
Evidencija o kupovini robe vodi se na osnovu fakture, dostavnice i prijemnice, odnosno drugog dokumenta o kupovini robe.
Evidencija o prodaji robe vodi se na osnovu fakture, trake registar-kase ili paragon-bloka, i drugih dokumenata koji sadrže podatke o vrednosti prodate robe.
Vrednost kupljene i prodate robe evidentira se po maloprodajnim cenama, sa ukalkulisanim porezom na promet proizvoda, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na promet proizvoda.
Evidencija o uplati gotovine za ostvareni dnevni promet vodi se na osnovu dokumenata o uplati gotovine kod nadležnog nosioca platnog prometa.
Savezni ministar nadležan za poslove trgovine propisuje oblik i način vođenja trgovačke knjige.

III. NARUŠAVANjE KONKURENCIJE

Član 11.

Narušavanjem konkurencije, u smislu ovog zakona, smatraju se akti i radnje nelojalne konkurencije, špekulacije i ograničavanja jedinstvenog tržišta.
Akti i radnje iz stava 1. ovog člana nisu dopušteni.

Član 12. do 21.

(Brisani prema Zakonu o izmenama Zakona o trgovini - "Sl. list SRJ", br. 29/96)

2. Nelojalna konkurencija

Član 22.

Nelojalna konkurencija je radnja trgovca koja je protivna dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu i kojom se nanosi ili se može naneti šteta drugom trgovcu, drugom pravnom licu i kupcu, odnosno potrošaču.

Član 23.

Nelojalnom konkurencijom smatra se naročito:
1) reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili se može stvoriti zabluda na tržištu o toj robi, čime se određeni trgovac dovodi ili se može dovesti u povoljniji položaj;
2) iznošenje neistina i ocrnjivanje drugog trgovca koji štete njegovom ugledu i poslovanju;
3) prodaja robe sa oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugih svojstava robe;
4) prikrivanje mana robe ili dovođenje kupca u zabludu na drugi način;
5) preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnog odnosa između drugih trgovaca ili radi sprečavanja, odnosno otežavanja zasnivanja takvog odnosa;
6) oglašavanje prividne rasprodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenje druge slične radnje kojom se kupac, odnosno potrošač dovodi ili se može dovesti u zabludu u pogledu cena;
7) neovlašćena upotreba zakonom zaštićenih spoljnih oznaka drugog trgovca (naziv, firma, robni žig, uslužni žig, znak kvaliteta, znak porekla i dr.) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zaštićene, kojom se stvara ili se može stvoriti zabluda u prometu robe na štetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju;
8) davanje drugom trgovcu ovlašćenja za korišćenje svojih spoljnih obeležja ako se time stvara ili se može stvoriti zabluda na tržištu;
9) neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca;
10) pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obećavanjem nagrada ili kakve druge imovinske koristi ili pogodnosti čija vrednost znatnije prevazilazi uobičajene reklamne nagrade.

3. Špekulacija

Član 24.

Špekulacija je sticanje neosnovane imovinske koristi izazivanjem poremećaja u snabdevanju tržišta ili neopravdanim povećanjem cena.

Član 25.

Špekulacijom se smatra naročito:
1) prikrivanje robe, ograničavanje ili obustavljanje prodaje robe i druge radnje kojima se prouzrokuje poremećaj na tržištu;
2) uslovljavanje kupovine jedne robe kupovinom druge robe ili uslovljavanje kupovine i prodaje robe na drugi način;
3) otežavanje ili onemogućavanje kupovine robe;
4) zaključivanje fiktivnih ugovora o kupovini i prodaji robe i o vršenju trgovinskih usluga i drugih fiktivnih ugovora;
5) nepridržavanje roka isporuke robe ili isporuka robe posle ugovorenog roka po ceni višoj od cene koja je važila na dan isporuke robe utvrđen ugovorom;
6) nepridržavanje redosleda isporuke kad se roba prodaje uplatom unapred određenog iznosa novčanih sredstava.
Ugovori iz stava 1. tač. 2. i 4. ovog člana ništavi su.

4. Ograničavanje jedinstvenog tržišta

Član 26.

Ograničavanjem jedinstvenog tržišta smatra se opšti ili pojedinačni pravni akt ili radnja državnog organa, trgovca, preduzeća i drugog pravnog i fizičkog lica kojom se ograničava razmena robe i slobodno nastupanje na tržištu ili na drugi način narušava konkurencija.

Član 27.

Aktima i radnjama iz člana 26. ovog zakona smatraju se naročito akti i radnje kojima se trgovac dovodi u neravnopravan položaj tako što mu se onemogućava širenje prodajne mreže i prodaja robe ili se prisiljava na prodaju, kao i druge radnje koje dovode ili mogu da dovedu do narušavanja konkurencije.

IV. PRIVREMENE MERE RADI SPREČAVANjA I OTKLANjANjA POREMEĆAJA NA JEDINSTVENOM TRŽIŠTU

Član 28.

Ako na jedinstvenom tržištu nastanu veći poremećaji u proizvodnji i prometu određene robe, Savezna vlada može propisati privremene mere za sprečavanje i otklanjanje tih poremećaja.
Privremene mere iz stava 1. ovog člana Savezna vlada može propisati samo ako se poremećaji ne mogu otkloniti merama tekuće ekonomske politike.

Član 29.

Kao privremene mere iz člana 28. ovog zakona, Savezna vlada može propisati:
1) zabranu trgovine određenim proizvodima, uključujući i izvoz, ograničenje trgovine pojedinim proizvodima u pogledu količine, kvaliteta ili drugih svojstava proizvoda ili određivanje posebnih uslova za kupovinu i prodaju pojedinih proizvoda (kupovina po odobrenju ili drugoj ispravi i dr.);
2) zabranu preduzećima i drugim pravnim i fizičkim licima određenih delatnosti da vrše promet određenih proizvoda;
3) zabranu upotrebe određenih proizvoda u proizvodnji drugih određenih proizvoda;
4) obavezu određenih preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica da stave u promet određene vrste i količine proizvoda ili da ih stave na raspolaganje, odnosno da ih isporuče određenim korisnicima po određenom redosledu;
5) broj posrednika u prometu na veliko određenih proizvoda između preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica, koja se bave proizvodnjom, odnosno uvozom, i preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica koja vrše promet na malo;
6) obavezu određenih preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica da obrazuju i drže u rezervi određene vrste i količine proizvoda;
7) obavezu određenih preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica da prevoze robu i ostala dobra;
8) obavezu preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica koja koriste usluge prevoza železnicom da u određenom roku istovare, odnosno utovare robu;
9) obavezu