ZAKON

O UGOVORIMA O PREVOZU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

(Objavljen u "Službenom listu SRJ" br. 26/95)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se ugovorni i drugi obligacioni odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u železničkom saobraćaju.

Član 2.

Odnosi uređeni ovim zakonom mogu se ugovorom, odnosno opštim uslovima prevoza i drukčije urediti, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.

Član 3.

Tarifom ili ugovorom između prevozioca i putnika, odnosno pošiljaoca ne može se prevozilac, potpuno ili delimično, osloboditi odgovornosti predviđene ovim zakonom, ne može se teret dokazivanja prebaciti sa prevozioca na drugo lice, niti se mogu predvideti ograničenja odgovornosti za prevozioca povoljnija od ograničenja predviđenih ovim zakonom.

Član 4.

Tarifa sadrži odredbe o opštim i posebnim uslovima prevoza, kao i podatke potrebne za izračunavanje prevoznine i naknade za sporedne usluge.
Tarifa se mora javno objaviti. Smatra se da je tarifa javno objavljena kada je prevozilac stavi na raspolaganje korisnicima prevoza.
Prevozilac je dužan da tarifu stavi na uvid u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika i stvari.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prevozilac može s pojedinim korisnicima svojih usluga ugovoriti i niže cene prevoza ili druge olakšice.
Povećanje prevoznine, naknade za sporedne usluge i druge izmene i dopune tarife kojima se otežavaju uslovi prevoza u železničkom saobraćaju, ne mogu se primenjivati pre isteka roka utvrđenog propisom.

Član 5.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) prevozilac je železničko transportno preduzeće koje, na osnovu ugovora, prevozi putnike i stvari;
2) korisnik prevoza je lice koje, na osnovu ugovora s prevoziocem, stiče određena prava i preuzima određene obaveze;
3) putnik je lice koje, na osnovu ugovora, ima pravo na prevoz;
4) naručilac prevoza je lice koje, u svoje ime, a za račun drugog lica, zaključuje s prevoziocem ugovor o prevozu putnika;
5) pošiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz;
6) primalac je lice ovlašćeno da u uputnoj stanici (mestu opredeljenja) iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz;
7) imalac prava je lice koje, na osnovu ugovora, ima zahtev prema prevoziocu;
8) pošiljka je jedna stvar ili više stvari koje se predaju na prevoz i jednom prevoznom ispravom (tovarni, odnosno ekspresni list, prtljažnica);
9) otpremna stanica je mesto u kome započne ugovoreni prevoz;
10) uputna stanica je mesto završetka ugovorenog prevoza;
11) prtljag su stvari koje putnik ima pravo da ponese sa sobom na osnovu ugovora o prevozu prtljaga, ili opštih uslova o prevozu putnika;
12) ručni prtljag su stvari koje se mogu uneti u putnička kola i smestiti na određeno mesto i koje putnik sam čuva.

II. PREVOZ PUTNIKA

1. Ugovor o prevozu putnika

Član 6.

Ugovorom o prevozu putnika prevozilac se obavezuje da putnika preveze do određenog mesta, a putnik - da prevoziocu plati cenu vozne karte (u daljem tekstu: prevoznina).

Član 7.

Prevozilac je dužan da putnika preveze do uputne stanice ugovorenom vrstom i razredom voza koji su navedeni u objavljenom redu vožnje i pod uslovima u pogledu udobnosti i higijene koji se, prema vrsti voza i dužini putovanja, smatraju potrebnim.
Prevozilac je dužan da putniku obezbedi označeno mesto u određenom vozu ako je to posebno ugovoreno.
Ako je to s naručiocem prevoza ugovoreno, prevozilac je dužan da putnika, pod ugovorenim uslovima, preveze posebnim vozom koji nije predviđen redom vožnje.

Član 8.

Prevozilac je dužan da red vožnje objavi na odgovarajući način, a izvod iz reda vožnje da istakne na vidnom mestu u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika.

Član 9.

Putnik je dužan da pre započetog putovanja pribavi voznu kartu, a ako u mestu u kome počinje putovanje nema putničke blagajne - da voznu kartu pribavi u vozu.
Putnik koji ne pribavi voznu kartu u mestu koje ima putničku blagajnu i koji ne može da pokaže važeću voznu kartu u vozu, na zahtev železničkog kontrolnog organa dužan je da plati, pored prevoznine, i dodatak na prevozninu.
Vozna karta je dokaz da je zaključen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje ugovora o prevozu može dokazivati i na drugi način.

Član 10.

Ugovor o prevozu se može zaključiti s licem koje je obolelo ili za koje postoji sumnja da je obolelo od neke zarazne bolesti, samo ako su ispunjeni uslovi predviđeni posebnim propisima.
Ako se za vreme prevoza kod putnika pojave znaci neke od zaraznih bolesti predviđenih posebnim propisima, prevozilac je dužan da postupi po tim propisima i da tog putnika preveze do prvog mesta u kome postoji mogućnost da mu se pruži potrebna zdravstvena pomoć.

Član 11.

Prevozilac nije dužan da primi na prevoz lice za koje se može opravdano pretpostaviti da će onemogućiti prevozioca u izvršenju njegovih obaveza prema drugim putnicima (pijana lica, lica koja se ponašaju nepristojno ili koja se ne pridržavaju važećih propisa, kao i lica koja bi zbog bolesti ili iz drugih razloga uznemiravala ostale putnike u vozu).
Prevozilac može, bez obaveze vraćanja prevoznine, isključiti iz prevoza putnika koji svojim ponašanjem uznemirava druge putnike ili koji se ne pridržava propisa o javnom redu u vozovima za vreme putovanja.

Član 12.

Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego što počne njegovo izvršenje.
Ako putnik odustane od ugovora o prevozu, prevozilac može zadržati najviše 10% od iznosa prevoznine.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se menjati ugovorom o prevozu na štetu putnika.

Član 13.

Ako prevoz ne otpočne u vreme koje je određeno redom vožnje ili ugovorom o prevozu, putnik, odnosno naručilac prevoza može odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati prevoznina u punom iznosu.

Član 14.

Putnik ima pravo da, pod ugovorenim uslovima, prekida putovanje na usputnim stanicama za vreme važenja vozne karte.
Putnik koji zbog prekida putovanja nije iskoristio voznu kartu ima pravo na povraćaj srazmernog dela prevoznine.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, prevozilac može zadržati najviše 10% od dela prevoznine koji je dužan da vrati.

Član 15.

Putnik koji zbog zakašnjenja voza izgubi vezu za nastavak putovanja, ili je zbog nedolaska voza ili smetnje u saobraćaju sprečen da produži putovanje (prekid putovanja), ima pravo da:
1) zahteva da ga prevozilac preveze do uputne stanice prvim sledećim vozom ili, ako prvi sledeći voz ne saobraća prema istoj uputnoj stanici, na drugi način, bez naplate veće prevoznine;
2) zahteva da ga prevozilac besplatno vrati sa prtljagom u polaznu stanicu, prvim sledećim vozom koji saobraća prema polaznoj stanici, i da mu vrati prevozninu u punom iznosu;
3) odustane od daljeg putovanja i da od prevozioca zahteva povraćaj prevoznine za neiskorišćeni deo puta u punom iznosu.

2. Odgovornost prevozioca

Član 16.

Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja putnika prouzrokovanih udesom ili nezgodom u toku prevoza, odnosno dok se putnik nalazio u vozu ili dok je ulazio u voz ili izlazio iz voza, kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja ili prekida putovanja.
Prevozilac odgovara za štetu koju putniku prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu radilo na izvršenju prevoza.

Član 17.

Prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti iz člana 16. stav 1. ovog zakona:
1) ako je