-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Danom stupanja na snagu Zakona o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) prestaje da važi Zakon o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003), izuzev odredaba čl. 59. do 65. i čl. 69. koji se primenjuju do donošenja propisa kojim će se urediti oblast i status ustanove za obrazovanje za potrebe policije, odnosno do završetka školovanja generacije učenika Srednje škole unutrašnjih poslova upisanih u školsku 2005/2006. godinu.
-------------------
ZAKON
O UNUTRAŠNjIM POSLOVIMA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS" br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/01, 106/03 i 101/2005)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Unutrašnji poslovi su zakonom utvrđeni poslovi čijim obavljanjem nadležni republički organi ostvaruju bezbednost Republike i njenih građana i obezbeđuju ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrđenih drugih prava građana.
Unutrašnje poslove državne uprave obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Posebnim zakonom se pojedini unutrašnji poslovi mogu poveriti drugim organima i organizacijama.
Član 2.
Unutrašnji poslovi obavljaju se na način kojim se svakom čoveku i građaninu obezbeđuju jednaka zaštita i ostvarivanje njegovih Ustavom utvrđenih sloboda i prava.
Član 3.
U obavljanju unutrašnjih poslova mogu se primenjivati samo mere prinude koje su predviđene zakonom i kojima se sa najmanje štetnih posledica za građane i njihove organizacije, preduzeća, ustanove i druge organizacije postiže izvršenje poslova.
Član 4.
Građani i njihove organizacije, preduzeća, ustanove i druge organizacije, državni i drugi organi za koje je zakonom utvrđeno da preduzimaju pojedine mere i aktivnosti na zaštiti lica, organizacija i njihove imovine dužni su da se pridržavaju upozorenja i mera koje organi nadležni za obavljanje unutrašnjih poslova i službena lica tih organa izdaju i nalažu u skladu sa zakonom.
Član 5.
Građanin koji prilikom pružanja pomoći organima nadležnim za obavljanje unutrašnjih poslova bude povređen ili oboli, pa zbog toga odsustvuje sa rada, odnosno postane nesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja pod uslovima utvrđenim za službeno lice organa kome je pružio pomoć.
Ako u pružanju pomoći građanin izgubi život, njegova porodica ima sva prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja kao i porodica radnika zaposlenog u organu kome je pružio pomoć, koji je izgubio život u vršenju ili povodom vršenja poslova.
Građanin koji prilikom pružanja pomoći pretrpi štetu, ima u skladu sa zakonom pravo na naknadu materijalne štete koju je pretrpeo zbog pružanja pomoći.
Ako se protiv građanina, povodom pomoći koju je pružio, vodi krivični ili prekršajni postupak, organ kome je pružio pomoć dužan je da mu obezbedi pravnu i drugu neophodnu pomoć u vezi sa vođenjem postupka.
II. MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA
1. Organizacija, dužnosti i ovlašćenja
Član 6.
Za obavljanje određenih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova obrazuju se organizacione jedinice.
Delokrug organizacionih jedinica, njihovu organizaciju, sedišta i područja za koja se obrazuju utvrđuje ministar unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: ministar).
Član 7.
Ministar propisuje način obavljanja poslova Ministarstva unutrašnjih poslova i daje uputstva za njihovo obavljanje.
Član 8.
U prvom stepenu po propisima iz oblasti unutrašnjih poslova, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno, rešava rukovodilac organizacione jedinice iz člana 6. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: nadležni starešina).
Po žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja nadležnog starešine rešava ministar.
Član 9.
Na zahtev Narodne skupštine i Predsednika Republike ministar je dužan da podnese izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova i o stanju bezbednosti u Republici.
Član 10.
Ministarstvo unutrašnjih poslova dužno je da pruža pomoć državnim organima i preduzećima i drugim organizacijama kojima su zakonom poverena određena ovlašćenja, na njihov zahtev, radi obezbeđivanja izvršenja njihovih izvršnih odluka, ako se pri izvršenju tih odluka pruža fizički otpor ili se takav otpor može osnovano očekivati.
Član 11.
Licu koje narušava javni red i mir i time ugrožava bezbednost drugih građana ili odbranu i bezbednost Republike, Ministarstvo unutrašnjih poslova može ograničiti kretanje (u daljem tekstu: zadržati lice) ako se uspostavljanje javnog reda i mira i sprečavanje ugrožavanja bezbednosti ili odbrane ne može postići na drugi način.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana zadržati se može i lice radi utvrđivanja identiteta, ako se njegov identitet ne može utvrditi legitimisanjem ili na drugi način.
Zadržavanje može trajati najduže 24 sata.
Ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova dužno je odmah upoznati zadržano lice o razlozima zadržavanja i njegovim pravima, a o zadržavanju u slučaju iz stava 1. ovog člana bez odlaganja obavestiti porodicu zadržanog lica ukoliko je to moguće.
Za vreme zadržavanja, sa zadržanim licem se može obaviti službeni razgovor samo o okolnostima koje se odnose na razloge iz st. 1. i 2. ovog člana, zbog kojih je zadržavanje određeno.
Lice koje je zadržano bez osnova iz st. 1. i 2. ovog člana ili duže od roka iz stava 3. ovog člana ima pravo na naknadu štete.
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Na osnovu odluke Ustavnog suda IU br. 171/94 i 153/93 ("Sl. glasnik RS", br. 8/01) utvrđeno je da odredba ovog člana nije saglasna sa Ustavom SRJ.
-------------------
Član 12.
O zadržavanju lica donosi se odmah rešenje.
Zadržano lice ima pravo žalbe ministru u roku od 12 sati od prijema rešenja. Ministar je dužan da rešenje po žalbi donese najkasnije u roku od naredna 24 sata od podnošenja žalbe.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 13.
Ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka ili za bezbednost i odbranu Republike, na predlog republičkog javnog tužioca, odnosno ministra, Vrhovni sud Srbije može odlučiti da se odstupi od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja prema pojedinim licima i organizacijama.
Akt iz stava 1. ovog člana donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija koga on odredi.
Na osnovu akta iz stava 1. ovog člana ministar određuje mere kojima se prema pojedinim licima i organizacijama odstupa od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja.
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Na osnovu odluke Ustavnog suda IU br. 171/94 i 153/93 ("Sl. glasnik RS", br. 8/01) utvrđeno je da odredba ovog člana nije saglasna sa Ustavom SRJ.
-------------------
Član 14.
Radi sprečavanja vršenja krivičnih dela, pronalaženja i hvatanja učinilaca krivičnih dela, pronalaženja i obezbeđenja predmeta i tragova krivičnih dela i kada to zahteva sprečavanje narušavanja ili uspostavljanje javnog reda i mira narušenog u većem obimu kojim se ugrožava bezbednost drugih građana ili odbrana i bezbednost Republike, ministar može narediti da se izvrši zatvaranje svih prilaza određenom prostoru ili objekata i onemogući napuštanje tog prostora i objekta bez odobrenja.
Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati samo onoliko vremena koliko je neophodno da se izvrše službene radnje zbog kojih su mere preduzete.
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Na osnovu odluke Ustavnog suda IU br. 171/94 i 153/93 ("Sl. glasnik RS", br. 8/01) utvrđeno je da odredba ovog člana nije saglasna sa Ustavom SRJ.
-------------------
Član 15.
Radi zaštite života ljudi koji su ugroženi zbog masovnog vršenja krivičnih dela ili ako to zahtevaju razlozi odbrane Republike, ministar može, privremeno, da ograniči ili zabrani kretanje licima na javnim mestima ili određenim područjima kao i da naredi pojedinim licima da borave u mestu prebivališta, odnosno boravišta sa obavezom javljanja.
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Na osnovu odluke Ustavnog suda IU br. 171/94 i 153/93