ZAKON

O USLOVIMA ZA UZIMANjE I PRESAĐIVANjE DELOVA LjUDSKOG TELA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 63/90 i 22/91, "Sl. listu SRJ", br. 24/94, 28/96 i "Sl. glasniku RS", br. 101/2005)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom propisuje se uslovi pod kojima se mogu uzimati i presađivati delovi ljudskog tela radi lečenja.

Član 2.

Delovi ljudskog tela mogu se uzimati i presađivati samo ako je to medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji način lečenja lica i ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom.
Pod delovima ljudskog tela, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se organi, tkiva i ćelije, koji predstavljaju funkcionalnu celinu, koji se čuvaju pod posebnim uslovima koji sprečavaju njihovu kvalitativnu promenu, koji su obrađeni - tipizirani u čija je podudarnost uslova za uspešno presađivanje.

Član 3.

Za presađivanje se mogu uzimati delovi tela umrlog lica.
Od živih lica može se uzeti za presađivanje samo koštana srž.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, od živih lica može se uzeti jedan od parnih organa, deo jetre, gušterače i kože ako postoji odgovarajuća podudarnost delova tela.

Član 4.

Delovi tela umrlog lica mogu se uzimati radi presađivanja tek kad se, na osnovu medicinskih kriterijuma i na propisan način, utvrdi da je nastupila smrt.
Smatraće se da je, u smislu ovog zakona, nastupila smrt lica od koga se uzimaju delovi ljudskog tela radi presađivanja u svrhe lečenja, ako je, na osnovu medicinskih kriterijuma i na propisan način, sa sigurnošću utvrđen prestanak rada mozga ili srca.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove zdravstva donosi propis o bližim medicinskim kriterijumima, načinu i postupku utvrđivanja smrti lica čiji se delovi tela mogu uzimati radi presađivanja.

Član 5.

Smrt lica utvrđuje komisija koju odredi zdravstvena organizacija ovlašćena za uzimanje delova ljudskog tela radi presađivanja, u skladu sa propisom iz člana 4. stav 2. ovog zakona.
Komisija iz stava 1. ovog člana sme biti sastavljena od najmanje tri lekara. Članovi komisije ne mogu učestvovati u uzimanju i presađivanju delova tela lica čiju su smrt utvrdili.
Ako se sa tela umrlog lica uzima koža, kosti, krvni sudovi i rožnjača, smrt tog lica utvrđuje lekar. Taj lekar ne može učestvovati u uzimanju i presađivanju delova tela lica čiju je smrt utvrdio.

Član 6.

Ovlašćena zdravstvena organizacija je dužna da uzme deo ljudskog tela i da ga čuva pod posebnim uslovima koji sprečavaju njegovu kvalitativnu promenu.
Delovi tela ne mogu se uzimati ako se umrlo lice za života izričito, u pismenom obliku, tome protivilo.
Ako je umrlo lice maloletno ili duševno obolelo, pismeno pristajanje za uzimanje delova tela tog lica mogu dati njegovi roditelji ili staratelj.

Član 7.

Lekar u zdravstvenoj organizaciji dužan je da primi pismenu izjavu lica, roditelja ili staratelja da se izričito protivi davanju delova tela za presađivanje i da o tome obavesti referalni centar za presađivanje i određivanje podudarnosti delova ljudskog tela (u daljem tekstu: Centar).
Pismena izjava iz stava 1. ovog člana evidentira se i čuva u medicinskoj dokumentaciji i posebno se upisuje u zdravstvenu legitimaciju.

Član 8.

Delovi tela živog lica mogu se uzimati radi presađivanja samo uz pristanak punoletnog, duševno zdravog i poslovno sposobnog lica i ako se time očigledno ne dovodi u opasnost život davaoca i njegovo zdravlje ne izlaže riziku trajnog ili težeg oštećenja.
Pristanak na davanje delova tela radi presađivanja daje se u pismenoj obliku i može se opozvati sve dok ne otpočne hirurški zahvat.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, davalac koštane srži može biti maloletno lice. Pristanak na davanje koštane srži u ime malolletnog lica mogu dati samo njegovi roditelji.

Član 9.

Delovi ljudskog tela mogu se presađivati samo uz pismeni pristanak primaoca.
Ako je primalac maloletno ili duševno obolelo lice, pismeni pristanak za presađivanje mogu dati njegovi roditelji ili staratelj.

Član 10.

Pismeni pristanak davaoca i primaoca punovažan je ako je dat bez prinude i posle objašnjenja prirode i svrhe uzimanja i presađivanja delova tela, opasnosti kojima se davalac, odnosno primalac izlaže i verovatnoće uspeha medicinskog zahvata.
Objašnjenje iz stava 1. ovog člana daje lekar koji učestvuje u uzimanju ili presađivanju delova tela.

Član 11.

Podaci o davaocima i primaocima delova tela za presađivanje predstavljaju profesionalnu tajnu.

Član 12.

Za davanje delova ljudskog tela radi presađivanja ne može se uzimati nikakva novčana ili imovinska naknada.
Pod naknadom, u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se i pružanje usluga ili davanje bilo kakvih pogodnosti.

Član 13.

Delovi tela živih lica mogu se uzimati samo u zdravstvenoj organizaciji u kojoj će se vršiti presađivanje tih delova, osim koštane srži.

Član 14.

Uzimanje, presađivanje i obradu - tipizaciju delova ljudskog tela, radi utvrđivanja podudarnosti tih delova za presađivanje i čuvanje, vrše zdravstvene organizacije.
Uslove za rad koje zdravstvene organizacije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju u pogledukadrova, medicinsko-tehničke opreme i prostorija propisuje funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove zdravstva.

Član 15.

nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini utvrđuje zdravstvene organizacije koje ispunjavaju uslove za uzimanje, čuvanje, obradu - tipizaciju i presađivanje delova ljudskog tela propisane ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Savezni sekretar za narodnu odbranu utvrđuje, u skladu sa odredbama ovog zakona, zdravstvene organizacije koje će obavljati poslove iz stava 1. ovog člana u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove zdravstva objavljuje u ćSlužbenom listu SFRJć spisak zdravstvenih organizacija koje obavljaju poslove iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 16.

Poslove sakupljanja, obrade i ramene podataka značajnih za presađivanje delova ljudskog tela obavlja Centar.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove zdravstva rešenjem određuje zdravstvenu organizaciju koja će obavljati poslove Centra iz stava 1. ovog člana. Rešenje se objavljuje u ćSlužbenom listu SFRJć.

Član 17.

Centar obavlja poslove sakupljanja, obrade i razmene podataka značajnih za uzimanje, određivanje podudarnosti i presađivanje delova ljudskog tela sa svim zdravstvenim organizacijama koje se bave uzimanjem, određivanjem podudarnosti i presađivanjem delova ljudskog tela u zemlji i odgovarajućim organizacijama sa kojima se razmenjuju delovi ljudskog tela u inostranstvu.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Centar obavlja i sledeće poslove:
1) priprema jedinstvene liste čekanja za presađivanje po redu hitnosti prema kliničkim indikacijama i liste čekanja visoko senzibilisanih primalaca i redovno ih dostavlja zdravstvenim organizacijama iz ovog stava;
2) koordinira i organizuje prenos delova ljudskog tela i bolesnika u inostranstvu i, po potrebi, u zemlji do zdravstvenih organizacija koje presađuju delove ljudskog tela;
3) razmenjuje supstance ljudskog porekla i reagenasa za određivanje grupa tkiva i krvi;
4) priprema i dostavlja zdravstvenim organizacijama koje se bave određivanjem podudarnosti delova ljudskog tela jedinstvene baterije antiseruma za određivanje podudarnosti tih delova prema svetskim standardima za rutinski rad ili kontrolu kvaliteta;
5) vodi registar pismenih izjava o protivljenju davanja delova ljudskog tela za presađivanje i redovno ga dostavlja zdravstvenim organizacijama koje se bavi uzimanjem i presađivanjem;
6) podnosi godišnji a, po potrebi, i periodični izveštaj o obavljanju poslova iz svog delokruga saveznom organu uprave nadležnom za poslove zdravstva i Saveznom zavodu za zdravstvenu zaštitu.

Član 18.

Zdravstvena organizacija i druga organizacija koja obavlja poslove uzimanja, čuvanja, obrade, razmene, prenošenja ili presađivanja delova ljudskog tela ima pravo prvenstva u prevozu lica i prenošenju tih delova svim prevoznim sredstvima javnog saobraćaja i pravo prvenstva u saopštavanju vesti