ZAKON

O UZIMANjU I PRESAĐIVANjU DELOVA LjUDSKOG TELA U SVRHU LEČENjA

(Objavljen u "Sl. glasniku SRS", br. 22/81)

Član 1.

Uzimanje i presađivanje delova ljudskog tela u svrhu lečenja (u daljem tekstu: presađivanje) može se obavljati samo u slučajevima kada je to medicinski opravdano, kada je to najpovoljniji način lečenja za bolesnika i kada su ispunjeni ostali uslovi predviđeni zakonom.

Član 2.

Delovi tela sa umrlog lica mogu da se uzmu radi presađivanja tek pošto se sa sigurnošću utvrdi da je nastupila smrt tog lica.
Smrt lica od koga mogu da se uzmu delovi tela radi presađivanja utvrđuje, po medicinskim kriterijumima za utvrđivanje smrti, komisija sastavljena od najmanje tri lekara.

Član 3.

Delove tela sa umrlog lica ne može uzeti, odnosno presaditi isti lekar koji je učestvovao u utvrđivanju smrti tog lica.

Član 4.

Delovi tela sa umrlog lica mogu da se uzmu radi presađivanja ako se umrlo lice za života nije tome izričito protivilo, odnosno ako se tome nije izričito usprotivio roditelj, bračni drug ili punoletno dete umrlog.

Član 5.

Delovi tela od živog lica mogu da se uzmu radi presađivanja samo od lica starijeg od 25 godina koje na to pristane i ako se time očigledno ne dovodi u opasnost život davaoca i davalac ne izlaže riziku trajnog i težeg oštećenja zdravlja.
U naročito opravdanim slučajevima delovi tela od živog lica mogu se uzeti i od lica mlađeg od 25 godina, ali ne mlađeg od 18 godina pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

Član 6.

Pristanak na davanje svojih delova tela radi presađivanja može dati samo duševno zdravo punoletno lice. Pristanak se daje u pismenom obliku.

Član 7.

Pristanak na davanje delova tela radi presađivanja od živog lica može se opozvati sve do trenutka otpočinjanja zahvata.

Član 8.

Pristanak na davanje delova tela radi presađivanja, davalac može usloviti time da dati deo tela bude presađen određenom licu.
Ako je davalac uslovio davanje u korist određenog lica, volja davaoca može se izmeniti samo ako se uzeti deo tela više ne može presaditi određenom licu.

Član 9.

Presađivanje delova ljudskog tela može se obavljati samo uz pismeni pristanak primaoca.
Ako je primalac maloletno ili duševno obolelo lice ili ako ne može da izrazi svoju volju zbog stanja u kome se nalazi, valjani pismeni pristanak za presađivanje daje njegov roditelj ili bračni drug ili punoletno dete ili staralac.

Član 10.

Zabranjena je bilo kakva naknada za davanje delova tela kako od živih, tako i sa umrlih lica.
Kao naknada u smislu stava 1. ovog člana smatra se i pružanje usluga ili davanje bilo kakvih pogodnosti.

Član 11.

Davalac i primalac mogu dati pristanak samo kad im se prethodno objasni priroda i svrha zahvata, opasnosti kojima se izlažu i verovatnosti uspeha zahvata.
Objašnjenje iz stava 1. ovog člana daje komisija sastavljena od najmanje tri lekara.

Član 12.

Podaci o davaocima i primaocima delova ljudskog tela predstavljaju profesionalnu tajnu.