ZAKON

O VANREDNIM SITUACIJAMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 111 od 29. decembra 2009, 92/11, 93/12)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se delovanje, proglašavanje i upravljanje vanrednim situacijama; sistem zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesreće); nadležnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i učešće policije i Vojske Srbije u zaštiti i spasavanju; prava i dužnosti građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi sa vanrednim situacijama; organizacija i delatnost civilne zaštite na zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća; finansiranje; inspekcijski nadzor; međunarodna saradnja i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema zaštite i spasavanja.

Član 2.

Republika Srbija obezbeđuje izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima koji se odnose na zaštitu i spasavanje i civilnu zaštitu.

Član 3.

Osnovni zadaci sistema zaštite i spasavanja, u smislu ovog zakona su:
1) programiranje i planiranje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;
2) zaštita, kao skup preventivnih mera usmerenih na jačanje otpornosti zajednice, otklanjanje mogućih uzroka ugrožavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, sprečavanje drugih nesreća i u slučaju da do njih dođe, umanjenje njihovih posledica;
3) koordinacija pri uspostavljanju, izradi i realizaciji Nacionalne strategije za zaštitu i spasavanja;
4) spasavanje i pružanje pomoći, pod čime se podrazumevaju operativne aktivnosti koje se preduzimaju u cilju spasavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine;
5) ublažavanje i otklanjanje neposrednih posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, pod čime se podrazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi uspostavljanja neophodnih uslova za život građana na postradalom području;
6) organizovanje, opremanje i osposobljavanje snaga zaštite i spasavanja;
7) organizovanje, opremanje i osposobljavanje državnih organa, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika za zaštitu i spasavanje;
8) organizovanje i osposobljavanje građana za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu;
9) pružanje i traženje pomoći i saradnja sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama;
10) upravljanje, rukovođenje i koordinacija subjektima i snagama sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i
11) drugi poslovi i zadaci zaštite i spasavanja.

Subjekti sistema zaštite i spasavanja

Član 4.

Subjekti sistema zaštite i spasavanja su:
1) organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave;
2) privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici (u daljem tekstu: privredna društva i druga pravna lica);
3) građani, grupe građana, udruženja, profesionalne i druge organizacije.
Subjekti iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima kojima se uređuje organizacija, razvoj, pripremanje i upotreba snaga i sredstava zaštite i spasavanja.
Subjekti iz stava 1. ovog člana sprovode preventivne mere zaštite i spasavanja.

Načela zaštite i spasavanja

Član 5.

Načela zaštite i spasavanja zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklađenom delovanju subjekata sistema zaštite i spasavanja.

a) Načelo prava na zaštitu

Svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.
Zaštita i spasavanje ljudskih života ima prednost nad svim drugim zaštitnim i spasilačkim aktivnostima.

b) Načelo solidarnosti

Svako učestvuje u zaštiti i spasavanju u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima.
v) Načelo javnosti
Podaci o opasnostima i delovanju državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih subjekata zaštite i spasavanja su javni.
Organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave moraju obezbediti da stanovništvo, na području koje može pogoditi elementarna i druga nesreća, bude obavešteno o opasnosti.

g) Načelo preventivne zaštite

Organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica prilikom obezbeđenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima.

d) Načelo odgovornosti

Svako fizičko i pravno lice je, u skladu sa zakonom, odgovorno za sprovođenje mera zaštite i spasavanja od nesreća i katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.

đ) Načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava

U zaštiti i spasavanju koriste se prvo snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave.

U slučajevima kada zbog obima nesreće odnosno ugroženosti, snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave nisu dovoljne, nadležni organ obezbeđuje upotrebu snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije.
Policija i Vojska Srbije upotrebljavaju se za zaštitu i spasavanje ako raspoložive snage i sredstva nisu dovoljne.

Član 6.

Civilna zaštita, kao deo sistema zaštite i spasavanja, organizuje se i priprema u miru i ratu, u skladu sa Dopunskim protokolom I iz 1977. godine uz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine, i drugim pravilima međunarodnog humanitarnog prava.

Član 7.

Civilna zaštita kao deo sistema zaštite i spasavanja je humanitarna i nevojna aktivnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Civilna zaštita koristi međunarodni znak raspoznavanja: ravnokraki trougao plave boje na narandžastom polju.

Značenje izraza

Član 8.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada;
2) sistem zaštite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zaštite i spasavanja na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uključujući i mere oporavka od tih posledica;
3) elementarna nepogoda je događaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima;
4) tehničko-tehnološka nesreća - udes je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi,