ZAKON

O ZEMLjIŠNIM KNjIGAMA

(Objavljen u "Sl. novinama Kraljevine Jugoslavije", br. 146/30)

PRVO POGLAVLjE - O Zemljišnim knjigama uopšte

Član 1.

Zemljišna knjiga sastoji se iz glave knjige i iz zbirke isprava.

Član 2.

Glavnu knjigu sačinjavaju zemljišnoknjižni ulošci.
Zemljišnoknjižni ulošci služe za upisivanje:
1) zemljišnoknjižnih tela i promena na njima;
2) stvarnih prava, koja se odnose na zemljišnoknjižna tela, i primena tih prava.

Član 3.

Sa svakim zemljišnoknjižnim telom postupaće se kao sa celinom.
Obim njegov može se promeniti jedino zemljišnoknjižnim otpisom ili pripisom pojedinih zemljišta ili delova zemljišta.
Ako su otpisana sva zemljišta, upisana u jednom zemljišnoknjižnom ulošku (član 11), ili ako su prestala biti predmetom zemljišne knjige, onda će se uložak izbrisati.

Član 4.

Knjižna prava mogu se steći, preneti, ograničiti i ukinuti jedino upisom u glavnu knjigu (član 9).
Kad i u koliko budu zemljišne knjige već osnovane, propis prvoga stava vrediće, ako nije kojim zakonom što posebno naređeno, i u pokrajinama, gde su se sticanje, prenos, ograničenje i ukinuće takvih prava prema dosadašnjim propisima vršili bez upisa, a to osobito i u pogledu onih knjižnih prava, koja bi bila u vreme osnivanja zemljišnih knjiga prema dosadašnjim propisima već stečena.

Član 5.

U glavnu knjigu upisaće se bitna sadržina knjižnih prava. Ako se ova sadržina ne da u kratko izraziti, onda je dopušteno pozvati se u glavnoj knjizi na tačno označena mesta u ispravama, koje služe kao osnov za upis, i to s tim učinkom, kao da su ova mesta upisana u samoj glavnoj knjizi.

Član 6.

Od svake isprave, na osnovu koje biva zemljišnoknjižni upis, zadržaće pri zemljišnoj knjizi overen prepis.
Ulaganjem ovih prepisa postaje zbirka isprava.

Član 7.

Zemljišna knjiga je javna.
Svako je može razgledati u prisustvu kojeg zemljišnoknjižnog činovnika, i iz nje uzimati prepise ili izvatke, koje će davati vodilac zemljišne knjige pod svojom odgovornošću.

DRUGO POGLAVLjE - O knjižnim upisima

PRVI OTSEK - O upisima uopšte

1. Vrste upisa

Član 8.

Knjižni upisi ili su:
1. uknjižbe (bezuvetna sticanja prava ili bezuvetna brisanja - intabulacije ili ekstabulacije) kojima se sticanje, prenos, ograničenje ili prestanak knjižnih prava postižu bez posebnog opravdanja;
2. predbeležbe (uvetna sticanja prava ili uvetna brisanja - prenotacije), kojima se sticanje, prenos, ograničenje ili prestanak knjižnih prava postižu jedino pod uvetom naknadnog opravdanja, ili
3. zabeležbe (adnotacije).

2. Predmet uknjižbe ili predbeležbe

Član 9.

U zemljišnu knjigu mogu se upisivati samo stvarna prava i stvarni tereti, zatim pravo otkupa i prekupa kao i pravo porabe (najma i zakupa).

Posebna naređenja a) u pogledu vlasništva

Član 10.

Suvlasništvo u pogledu zemljišta koja pripadaju jednom zemljišnoknjižnom telu, može se, ukoliko posebni zakonski propisi ne dopuštaju, izuzetke, upisati jedino po udelima, određenim s obzirom na celinu n. pr. na polovinu, trećinu.

Član 11.

Upisi, kojima se vlasništvo ima steći na pojedinim sastavnim delovima zemljišnoknjižnog tela, mogu se vršiti jedino prema naređenjima Zakona o zemljišnoknjižnim deobama, otpisima i pripisima.
b) u pogledu služnosti i realnih tereta

Član 12.

Kod služnosti i realnih tereta mora se sadržina i obim prava, koje se ima upisati, što je moguće određenije navesti; ipak nije potrebno navesti novčanu vrednost.
Ako se hoće da služnosti budu ograničene na određene prostorne granice, onda se ove moraju tačno označiti.
v) u pogledu založnog prava

Član 13.

Založno pravo može se upisati ili na celo zemljišnoknjižno telo ili, ako je vlasništvo u pogledu jednog istog zemljišnoknjižnoga tela upisano za više osoba, onda na udeo svakoga suvlasnika, ali nikako na pojedine sastavne delove zemljišnoknjižnoga tela ili na deo onoga udela za koji je u zemljišnoj knjizi upisan jedan od suvlasnika.
Prenos hipotekarne tražbine i sticanje podzaložnoga prava dopušteni su u pogledu cele tražbine kao i njenoga dela, određenoga srazmerno ili brojno.

Član 14.

Založno pravo može se upisati samo u pogledu novčane svote, brojno određeno. Pri tražbini, na koju se imaju platiti kamate, upisaće se i visina kamata.
Ako se založnim pravom imaju obezbediti tražbine, koje bi mogle postati usled dozvoljenog kredita, usled preuzetoga poslovodstva ili usled jemčenja ili naknade štete, onda treba u ispravi, na osnovu koje se ima vršiti upis, navesti najviši iznos, koji kredit ili odgovornost sme dostići.
Ako ovaj iznos u ispravi nije naveden, mora da bude naznačen u molbi.
Ako se u poslednjem slučaju onaj, protiv koga je upis izdejstvovan, žali zbog toga što je iznos, koji se ima upisati, suviše veliki, onda on može u roku, koji mu pristoji za rekurs, zahtevati, da se iznos smanji, o čemu će sud, koji je upis odobrio, odlučiti po saslušanju stranaka i ustanoviti iznos prema pravičnom rasuđenju.

Član 15.

Založno pravo može za jednu istu tražbinu upisati nerazdeljivo na dva ili više zemljišnoknjižnih tela ili hipotekarnih tražbina (zajednička hipoteka).
U takvom slučaju verovnik je ovlašćen tražiti izmirenje cele tražbine iz svakoga pojedinoga založenoga predmeta.

Član 16,

Založno pravo, stečeno za koju tražbinu, vredi i za troškove parnice i izvršenja, ako nije što posebno određeno.

Član 17.

Trogodišnji zaostaci kamata, koje verovniku pripadaju na osnovu ugovora ili zakona, imaju podjednako prvenstvo kao i glavnica.

Član 18.

Trogodišnji zaostali zahtevi godišnjih renta, prinosa za izdržavanje i druga periodična plaćanja imaju isto prvenstvo, koje pripada i samom pravu, iz kojega ovi zahtevi proističu.
g) u pogledu prava porabe (najma i zakupa)

Član 19.

Kod uknjiženja ili predbeleženja prava porabe nije potrebno navesti svotu u svrhu obezbeđenja naknade štete, koja bi mogla nastati po propisima Građanskog zakonika.

3. Predmet zabeležbe

Član 20.

Zemljišnoknjižne zabeležbe mogu se učiniti u svrhu:
a) da se vidljivim učine odnosi, naročito ograničenje u pogledu upravljanja imovinom. Pravna posledica ove zabeležbe jeste, da se niko, koji u dotičnom zemljišnom ulošku izdejstvuje upis, ne može pozvati na to, da mu ovi odnosi nisu bili poznati; n. pr. zabeležba maloletnosti, skrbništva, produženja očinske i štitničke (tutorske) vlasti, proglašenja punoletstva, otvaranja stečaja ili
b) da se osnuju izvesni pravni učinci, koji su sa zabeležbama skopčani prema propisima ovoga zakona ili drugih zakona, kao n. pr. zabeležba prvenstvenoga reda, otpisa zemljišta, zajedničke hipoteke, otkaza hipotekarnih tražbina, tekuće parnice, prinudne uprave, prinudne dražbe.

4. Knjižni prethodnik

Član 21.

Upisi dopušteni su jedino protiv onoga, koji je u vreme podnesene molbe u zemljišnoj knjizi upisan kao vlasnik zemljišta ili imalac prava u pogledu kojega ima da se vrši upis, ili