ZAKONIK

O KRIVIČNOM POSTUPKU

(Objavljeno u "Sl. glasnik RS", br. 72 od 28 septembra 2011)

Deo prvi

OPŠTI DEO

GlavaI

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakonika

Član 1.

Ovaj zakonik utvrđuje pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
Ovim zakonikom utvrđuju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti i pravnih posledica osude, ostvarivanju prava lica neosnovano lišenog slobode i neosnovano osuđenog, oduzimanju imovinske koristi, rešavanju imovinskopravnog zahteva i izdavanju poternice i objave.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledeće značenje:
1) "osumnjičeni" je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo krivično delo nadležni državni organ u predistražnom postupku preduzeo radnju propisanu ovim zakonikom i lice protiv koga se vodi istraga;
2) "okrivljeni" je lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije još nije određeno, odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog;
3) "optuženi" je lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice za koje je povodom optužnog predloga, privatne tužbe ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja određen glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije u skraćenom krivičnom postupku;
4) "osuđeni" je lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivičnog zakonika smatra neosuđivanim;
5) "tužilac" je javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac;
6) "javni tužilac" je Republički javni tužilac, apelacioni javni tužilac, viši javni tužilac, osnovni javni tužilac, javni tužilac posebne nadležnosti, zamenici javnih tužilaca i lica koja su zakonom ovlašćena da ih zamenjuju;
7) "privatni tužilac" je lice koje je podnelo privatnu tužbu zbog krivičnog dela za koje je zakonom propisano krivično gonjenje po privatnoj tužbi;
8) "oštećeni kao tužilac" je lice koje je preuzelo krivično gonjenje od javnog tužioca;
9) "stranka" je tužilac i okrivljeni;
10) "optužba" je optužnica, optužni predlog, privatna tužba i predlog za izricanje mere bezbednosti, odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za akt tužioca u kome su navedena obeležja krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo;
11) "oštećeni" je lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo;
12) "zastupnik oštećenog" je zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca;
13) "policija" je organ ministarstva unutrašnjih poslova, službenik tog organa i službenik odgovarajućeg inostranog organa koji, u skladu sa međunarodnim pravom i ovim zakonikom, preduzima radnje na teritoriji Republike Srbije, na njenom brodu ili vazduhoplovu, kao i drugi državni organ sa policijskim ovlašćenjima, ako je to ovim zakonikom ili drugim zakonom određeno;
14) "postupak" je predistražni postupak i krivični postupak;
15) "organ postupka" je javni tužilac, sud ili drugi državni organ pred kojim se vodi postupak;
16) "nadležna advokatska komora" je advokatska komora u čiji imenik je advokat upisan;
17) "osnov sumnje" je skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela;
18) "osnovana sumnja" je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela;
19) "opravdana sumnja" je skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe;
20) "izvesnost" je zaključak o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju činjenica, zasnovan na objektivnim merilima rasuđivanja;
21) "osnovno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, veštaku ili drugom ispitivanom licu od strane stranke, branioca ili oštećenog koji je predložio ispitivanje;
22) "unakrsno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, veštaku ili drugom ispitivanom licu od strane suprotne stranke ili oštećenog, posle osnovnog ispitivanja;
23) "lišenje slobode" je hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se, u skladu sa ovim zakonikom, uračunava u pritvor;
24) "vanbračna zajednica" je trajna zajednica života određena zakonom, kao i zajednica u kojoj je rođeno zajedničko dete bez obzira na njeno trajanje;
25) "druga trajna zajednica života" je zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim obavezama ima odlike porodičnog života;
26) "isprava" je svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. st. 1. i 2.);
27) "optičko snimanje" je fotografsko, filmsko, televizijsko i svako drugo snimanje tehničkim uređajima koji stvaraju video zapis, ili video-tonski zapis;
28) "tonsko snimanje" je snimanje govora i drugih zvučnih efekata tehničkim uređajima koji stvaraju tonski zapis;
29) "elektronski zapis" je zvučni, video ili grafički podatak dobijen u elektronskom (digitalnom) obliku;
30) "elektronska adresa" je niz znakova, slova, cifara i signala koji je namenjen za određivanje odredišta veze;
31) "elektronski dokument" je skup podataka koji je određen kao elektronski dokument u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument;
32) "elektronski potpis" je skup podataka koji je određen kao elektronski potpis, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski potpis;
33) "organizovana kriminalna grupa" je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi;
34) "organizovani kriminal" predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika;
35) "krivični zakon" je Krivični zakonik i drugi zakon Republike Srbije u kojem su sadržane krivičnopravne odredbe;
36) "transakcija" je postupanje sa imovinom određeno kao traksankcija, u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje pranja novca;
37) "evidencija podataka" je evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama koju vode obveznici, u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje pranja novca;
38) "tajni podatak" je tajni podatak i strani tajni podatak određen u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka.
Kada se u odredbama ovog zakonika navodi više organa postupka ovlašćenih za preduzimanje iste procesne radnje, ovlašćenje se odnosi samo na onaj organ postupka koji je u odgovarajućem delu postupka nadležan za njeno preduzimanje.

Pretpostavka nevinosti

Član 3.

Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog.

Ne bis in idem

Član 4.

Niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.
Pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog.

Preduzimanje i početak krivičnog gonjenja

Član 5.

Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je javni tužilac, a za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac.
Krivično gonjenje započinje:
1) prvom radnjom javnog tužioca, ili ovlašćenih službenih lica policije na osnovu zahteva javnog tužioca, preduzetom u skladu sa ovim zakonikom radi provere osnova sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo;
2) podnošenjem privatne tužbe.
Ako javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe (član 52.), na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.

Zakonitost krivičnog gonjenja

Član 6.

Javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Za pojedina krivična dela, kada je to propisano zakonom, javni tužilac može preduzeti krivično gonjenje samo na osnovu predloga oštećenog.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, javni tužilac može odlučiti da odloži ili ne preduzme krivično gonjenje, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.
Javni tužilac i policija dužni su da nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje sprovode službene radnje, i da sa jednakom pažnjom ispituju činjenice koje terete