Na osnovu člana 33. Zakona o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SFRJ", br. 9/84, 59/86, 20/89, 9/90 i 53/91), direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje
PRAVILNIK
O METROLOŠKIM USLOVIMA ZA STATIČKA BROJILA AKTIVNE ELEKTRIČNE ENERGIJE KLASE TAČNOSTI 1 I 2
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 9 od 7. februara 1992)
I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju ispunjavati statička (elektronska) brojila aktivne električne energije klase tačnosti 1 i 2 (u daljem tekstu: brojilo).
Metrološki uslovi iz stava 1. ovog člana označavaju se skraćeno oznakom MUS.(F-6)/2.
Član 2.
Brojilo je namenjeno za merenje aktivne električne energije naizmenične struje jednofaznog sistema i trofaznog sistema sa tri i četiri provodnika, frekvencije od 45 Hz do 65 Hz, čiji napon na priključnici ne prelazi 600 V (kod trofaznog brojila taj napon se odnosi na napon između faznih provodnika).
Član 3.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
1) statičko brojilo aktivne energije je brojilo kod koga struja i napon deluju na elektronske elemente i proizvode izlazni signal proporcionalan vatčasovima;
2) merni element je deo brojila koji proizvodi izlazni signal proporcionalan energiji;
3) ispitni izlaz je deo brojila koji se koristi za ispitivanje brojila;
4) indikator rada je deo brojila koji daje signal da brojilo radi;
5) brojčanik (registar) je deo brojila koji memoriše i pokazuje informaciju o električnoj energiji;
6) strujno kolo brojila su unutrašnje veze brojila i deo mernog elementa kroz koje protiče struja kola sa kojim je brojilo povezano;
7) naponsko kolo brojila su unutrašnje veze brojila, deo mernog elementa i napajanje brojila, koji su pod naponom kola sa kojim je brojilo povezano;
8) pomoćno kolo brojila su elementi (sijalice, stezaljke itd.) i veze pomoćnog uređaja u kućištu brojila namenjeni za povezivanje sa spoljašnjim uređajem (časovnik, relej, brojač impulsa);
9) konstanta brojila izražava odnos između energije koju je registrovalo brojilo i odgovarajuće vrednosti ispitnog izlaza. Ako je ova vrednost broj impulsa, konstanta se izražava u impulsima po kilovatčasu (imp./kNjh) ili vatčasovima po impulsu (Njh/imp);
10) kućište brojila sačinjavaju osnovna ploča i poklopac brojila;
11) osnovna ploča brojila je zadnji deo kućišta brojila koji služi za njegovo pričvršćavanje i za koji su pričvršćeni merni elementi, izvodi ili priključnica i poklopac brojila;
12) poklopac brojila je prednji deo kućišta brojila;
13) priključnica je deo brojila koji služi za vezu spoljašnjih provodnika sa električnim kolima brojila; izrađuje se od izolacionog materijala, a u nju su smeštene metalne stezaljke;
14) poklopac priključnice je deo brojila koji pokriva priključnicu i krajeve spoljašnjih provodnika vezanih za priključnicu;
15) zaštitni izvod za uzemljenje je deo brojila povezan sa pristupačnim provodnim delovima brojila;
16) zazor je najkraće rastojanje mereno vazdušnom linijom između provodnih delova;
17) razdaljina puzanja je najkraća razdaljina merena preko površine izolacije između provodnih delova;
18) osnovna struja (Io) jeste efektivna vrednost struje u odnosu na koju su određene karakteristike brojila;
19) maksimalna struja (Im) jeste najveća efektivna vrednost struje, pri kojoj brojilo u mernotehničkom pregledu ispunjava metrološke uslove;
20) referentni napon je napon u odnosu na koji su određene karakteristike brojila;
21) referentna frekvencija je frekvencija u odnosu na koju su određene karakteristike brojila;
22) referentna temperatura je temperatura okoline navedena u sklopu referentnih uslova.
II. SVOJSTVA KONSTRUKCIJE
Član 4.
Brojilo mora da bude konstruisano i izrađeno tako da se pri normalnim uslovima rada obezbedi zaštita od strujnog udara, previsoke temperature i širenja vatre.
Delovi brojila, koji su pri normalnim uslovima rada podložni koroziji, moraju da budu zaštićeni od korozije. Ta zaštita ne sme biti podložna oštećenju pri rukovanju i izlaganju vazduhu pri normalnim uslovima rada.
Brojilo mora da ima odgovarajuću mehaničku čvrstoću i mora da izdrži povišenu temperaturu nastalu u normalnim uslovima rada.
Brojilo mora da ima odgovarajući stepen zaštite od prodiranja prašine i vode u kućište brojila.
Konstrukcija brojila mora da bude takva da je svedena na minimum mogućnosti nastajanja kratkog spoja na izolaciji između delova pod naponom i pristupačnih provodnih delova.
Komponente brojila moraju da budu dobro pričvršćene i osigurane od razlabljivanja. Električni spojevi moraju da budu takvi da spreče svako prekidanje strujnog kola usled razlabljivanja ili nepričvršćenosti provodnika i zavrtnja i pod uslovima preopterećenja propisanim ovim pravilnikom.
Član 5.
Kućište brojila izrađuje se tako da trajno omogućava zaštitu od prodiranja prašine i vlage i da se brojilo može žigosati.
Kućište brojila mora u potpunosti da zaštiti unutrašnjost žigosanog brojila od neprimetnih zahvata kojima bi trajno ili povremeno mogla da se menjaju svojstva brojila.
Ako poklopac brojila nije providan, brojilo mora da ima jedan ili više prozorčića za posmatranje pokazanih uređaja za utvrđivanje stanja brojača i podataka o brojilu ako se oni nalaze u unutrašnjosti kućišta. Prozorčići su zatvoreni pločom od providnog materijala. Veličina i smeštaj prozorčića su takvi da se sa udaljenosti od 2 m podaci o brojilu mogu lako čitati i da se prilikom ispitivanja brojila može lako posmatrati izlaz za ispitivanje.
Delovi za vešanje i pričvršćivanje brojila moraju da imaju elipsaste rupe koje omogućavaju učvršćivanje brojila za zavrtnjem M5 ili većim.
Član 6.
Priključnica brojila izrađuje se tako da omogućava trajnu i dobru električnu vezu svih električnih kola brojila sa spoljašnjim kolima.
Priključnica koja ne čini nerazdvojnu celinu sa osnovnom pločom brojila pričvršćuje se na osnovnu ploču brojila tako da ne može da se izvadi ni ponovo da se umetne bez oštećenja žiga na kućištu brojila.
Izolacioni materijal priključnice mora da bude toplotno postojan, nehigroskopan, mehanički čvrst i dovoljno otporan prema vatri i mora biti trajno dobar izolator.
Stezaljke moraju da budu smeštene u priključnicu tako da se iz nje ne mogu izvaditi, a da se to ne uoči.
Redosled naponskih i strujnih stezaljki i stezaljki pomoćnih kola brojila mora da odgovara uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Stezaljke koje su na različitim potencijalima, osim strujnih stezaljki istih strujnih kola sa malom potencijalnom razlikom, zaštićuju se od slučajnog kratkog spoja. Zaštita može da bude izvedena pomoću stepenastog razmeštaja stezaljki u unutrašnjosti izolacione mase ili pomoću pregrade od izolacionog materijala.
Priključne stezaljke za pričvršćivanje spoljašnjih provodnika na brojilo mogu biti čauraste, elastične i u vidu noževa, odnosno čepova. Čauraste stezaljke za pričvršćivanje provodnika moraju da budu snabdevene najmanje sa dva pritezna zavrtnja od materijala odgovarajuće mehaničke čvrstoće.
Za pričvršćivanje provodnika pomoćnih kola, stezaljke mogu da budu snabdevene samo jednim priteznim zavrtnjem.
Najmanje dimenzije čaurastih stezaljki date su u tabeli 1.
Tabela 1
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Vrsta stezaljki Maksimalna Najmanji prečnik Najmanji prečnik Preseci provodnika za koje mora
struja (A) otvora stezaljke (mm) priteznog zavrtnja (mm) biti omogućeno pričvršćenje (mm2)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Strujne stezaljke brojila
za direktan priključak do 60 6,5 5 od 2,5 do 25
do 100 8,5 6 od 10 do 35
Strujne i naponske stezaljke
transformatorskih brojila do 10 4,5 4 od 1,5 do 10
Stezaljke pomoćnih kola do 2 3,3 2,8 od 1,5 do 6
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Otvor u izolacionom materijalu priključnice brojila za direktan priključak, koji vodi do otvora priključne stezaljke, veći je za najmanje 2 mm od otvora priključne stezaljke. Ako su otvori u izolacionom materijalu priključnice kružnog oblika, oni su konični prema otvoru priključne stezaljke.
Kod brojila za direktan priključak mora da postoji mogućnost da se naponsko kolo rastavi od pripadajućeg strujnog kola pomoć odgovarajućeg dela na priključnici (npr. mosta). Mesto tog dela mora da odgovara šemi veza.
Vazdušna rastojanja i strujne staze stezaljki u priključnici, kao i vazdušna rastojanja i strujne staze između stezaljki i najbližih delova kućišta, ako su oni od metala, ne smeju da budu manji od vrednosti datih u tabeli 2.
Tabela 2
------------------------------------------------------------------------------------
Fazni napon (V) Vazdušno Strujna staza (mm)
rastojanje (mm) Brojilo u zatvorenom Brojilo na otvorenom
------------------------------------------------------------------------------------
(manje ili jednako) 50 0,8 1,2 1,9
(manje ili jednako) 100 0,8 1,4 2,2
(manje ili jednako) 150 1,5 1,6 2,5
(manje ili jednako) 300 3,0 3,2 5,0
(manje ili jednako) 600 5,5 6,3 10,0
------------------------------------------------------------------------------------
Član 7.
Priključnica brojila ima poklopac koji se žigoše nezavisno od poklopca brojila. Poklopac priključnice je takav da prekriva krajeve spoljašnjih provodnika, kao i donje delove za pričvršćivanje brojila. Kod priključenog brojila mora da bude onemogućen pristup stezaljkama i krajevima spoljašnjih provodnika, a da se prethodno ne odstrani ili ošteti žig kojim je žigosan poklopac priključnice.
Ako je poklopac priključnice od metala, vazdušno rastojanje između njega i gornje površine zavrtnja u priključnici, kada je pričvršćen provodnik najvećeg preseka, ne sme da bude manji od vrednosti datih u tabeli 2.
Član 8.
Brojilo sa metalnim poklopcem ili osnovnom pločom, koje je građeno za napon prema zemlji veći od 250 V, mora da bude snabdeveno delom za uzemljenje. Deo za uzemljenje nalazi se neposredno pored priključnice brojila i označen je simbolom za uzemljenje.
Deo za uzemljenje brojila dimenzioniše se tako da se na njega može priključiti bakarni provodnik preseka jednakog preseku provodnika strujnog kola brojila, pri čemu je taj presek u granicama od 6 mm2 do 16 mm2.
Deo za uzemljenje mora da bude takav da se posle ugradnje brojila ne može olabaviti bez upotrebe alata.
Član 9.
Podatak o izmerenoj energiji brojilo prikazuje pomoću elektromehaničkog brojčanika ili elektronskog displeja. Ako brojilo ima elektronski displej, odgovarajuća memorija mora biti nepromenljiva i takva da zadrži podatak o izmerenoj energiji najmanje četiri meseca.
Ako se na jednom elektronskom displeju prikazuju razne izmerene vrednosti, displej mora biti takav da prikazuje odgovarajuće memorije. Kada brojilo nije pod naponom, displej ne mora da bude vidljiv.
Brojilo izmerenu energiju pokazuje u kilovatčasovima ili megavatčasovima.
Kod elektromehaničkog brojčanika sa koturovima, kotur najmanje mesne vrednosti na obodu ima 100 jednakih podeljaka, pri čemu je svaki deseti podeljak obeležen brojem, svaki peti podeljak je duži od ostalih, a svi podeoci su jednake debljine.
Za čitanje brojača elektromehaničkog brojčanika, brojčanik ima odgovarajući indeks. Širina indeksa, odnosno njegov oblik treba da bude takav da je omogućeno lako i jednoznačno čitanje stanja brojača. Decimalna mesta brojača obeležavaju se bojom koja se razlikuje od boje kojom su obeležena cela mesta brojača i odvojena su zarezom.
Neposredno uz brojače višetarifnog elektromehaničkog brojčanika i elektronskog displeja mora da stoji broj koji označava tarifni stav. Kod dvotarifnog brojčanika broj 1 označava brojač višeg tarifnog stava, a broj 2 - brojač nižeg tarifnog stava.
Višetarifni elektromehanički brojčanik ima indikator koji pokazuje koji brojač registruje energiju u odnosnom trenutku, odnosno kog tarifnog stava je energija koja se registruje.
Brojač višetarifnog elektromehaničkog brojčanika mora da bude obezbeđen da ne registruje energiju za vreme za koje nije uključen u rad.
Elektromehanički brojčanik i elektronski displej moraju da imaju kapacitet brojača takav da mogu počev od nule da registruju energiju za vreme od najmanje 1500 časova pri maksimalnoj struji, referentnom naponu i faktoru snage jednakom jedan.
Član 10.
Brojilo ima izlaz za ispitivanje, koji mora biti takav da je moguće ispitivanje brojila standardnom opremom za ispitivanje brojila. Taj izraz mora biti pristupačan sa prednje strane brojila.
Član 11.
Standardne vrednosti referentnog napona brojila date su u tabeli 3.
Tabela 3
--------------------------------------------------------------------------
Vrsta brojila Standardne vrednosti referentnog napona (V)
Brojilo za direktan priključak Brojilo za priključak preko
mernih transformatora
--------------------------------------------------------------------------
Jednofazno 230 100/(koren iz) 3; 100
Trofazno 3dž230/400 3dž100/(koren iz) 3
3dž400 3dž100
--------------------------------------------------------------------------
Osim vrednosti referentnih napona datih u tabeli 3, brojilo za direktan priključak može imati i druge vrednosti standardnog referentnog napona do 600 V, a brojilo za priključak preko mernih transformatora vrednost standardnog referentnog napona do 200 V.
Izuzetno od vrednosti datih u tabeli 3, brojilo može imati vrednost referentnog napona: 220 V; 3dž200/380 V i 3dž380 V.
Član 12.
Standardne vrednosti osnovne struje brojila date su u tabeli 4.
Tabela 4
---------------------------------------------------------------------------------------
Brojilo Standardne vrednosti osnovne struje (A)
---------------------------------------------------------------------------------------
za direktan priključak 5 - 10 - 15 - 20 - 30 - 40 - 50
za priključak preko mernih transformatora 1 - 2 - 5
---------------------------------------------------------------------------------------
Član 13.
Maksimalna struja brojila za direktan priključak je ceo umnožak osnovne struje (npr. 4 dž osnovna struja).
Strujni merni opseg brojila koje se priključuje preko mernog transformatora prilagođen je sekundarnoj struji mernog transformatora.
Nazivna maksimalna struja brojila koje se priključuje preko mernog transformatora jednaka je 1,2 dž osnovna struja ili 2 dž osnovna struja.
Član 14.
Referentna frekvencija brojila je 50 Hz ili 60 Hz.
Standardna vrednost referentne temperature je 23oC.
Temperaturni opseg brojila dat je u tabeli 5.
Tabela 5
---------------------------------------------------------------------------------------------
Brojilo u zatvorenom Brojilo na otvorenom
---------------------------------------------------------------------------------------------
Nazivni radni temperaturni opseg od -10oC do 45oC od -25oC do 55oC
Granični radni temperaturni opseg od -20oC do 55oC od -25oC do 60oC
---------------------------------------------------------------------------------------------
III. METROLOŠKA SVOJSTVA
Član 15.
Sopstvena potrošnja naponskog kola brojila pri referentnom naponu, referentnoj temperaturi i referentnoj frekvenciji ne sme da prelazi vrednosti date u tabeli 6.
Tabela 6
---------------------------------------------------
Vrsta brojila Brojilo klase tačnosti
1 2
---------------------------------------------------
Jednofazno i trofazno 2 Nj i 10 VA 2 Nj i 10 VA
---------------------------------------------------
Merenje sopstvene potrošnje naponskog kola brojila iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima propisanim u članu 29. ovog pravilnika, a tačnost merenja mora da bude bolja od +/- 5%.
Član 16.
Sopstvena potrošnja strujnog kola brojila za direktan priključak, pri osnovnoj struji, referentnoj frekvenciji i referentnoj temperaturi, i brojila za priključak preko mernih transformatora, pri struji jednakoj nazivnoj sekundarnoj struji strujnog mernog transformatora, pri referentnoj temperaturi i referentnoj frekvenciji, ne sme da prelazi vrednosti date u tabeli 7.
Tabela 7
---------------------------------------------------
Vrsta brojila Brojilo klase tačnosti
1 2
---------------------------------------------------
Jednofazno i trofazno 4,0 VA 2,5 VA
---------------------------------------------------
Merenje sopstvene potrošnje strujnog kola brojila iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima propisanim u članu 29. ovog pravilnika, a tačnost merenja mora da bude bolja od +/- 5%.
Član 17.
Napon napajanja brojila mora da bude u sledećim granicama:
1) nazivni radni opseg: od 90% do 110% referentnog napona brojila;
2) granični radni opseg: od 80% do 115% referentnog napona brojila.
Član 18.
Ispitivanje uticaja padova napona i kratkotrajnih prekida napona napajanja brojila vrši se pod sledećim uslovima:
1) naponska i pomoćna kola brojila priključena na referentni napon;
2) strujna kola otvorena;
3) prekid napona (delta)U = 100%
- vreme trajanja prekida napona: 1 s
- broj prekida napona: 3
- vreme trajanja ponovo uspostavljenog napona: 50 ms
4) prekid napona (delta)U = 100%
- vreme trajanja prekida napona: 20 ms
- broj prekida napona: 1;
5) pad napona (delta)U = 50%
- vreme trajanja pada napona: 1 minut
- broj padova napona: 1.
Uticaj padova napona i kratkotrajnih prekida napona napajanja brojila pod uslovima iz stava 1. ovog člana ne sme da izazove promenu stanja brojača veću od 0,01 kNjh, a izlaz za ispitivanje brojila ne sme da daje broj impulsa koji odgovara energiji većoj od 0,01 kNjh. Kod brojila koje se priključuje preko mernih transformatora, pri određivanju tih promena, uzima se u obzir odnos transformacije.
Član 19.
Brojilo za direktan priključak mora da izdrži kratkotrajno strujno preopterećenje od 30 puta vrednost maksimalne struje brojila u trajanju jedne poluperiode pri nazivnoj frekvenciji.
Brojilo za priključak preko strujnog mernog transformatora mora da izdrži kratkotrajno strujno preopterećenje od 20 puta vrednost maksimalne struje brojila u trajanju 0,5 s.
Ispitivanje uticaja kratkotrajnog strujnog preoptrećenja vrši se pod sledećim uslovima:
1) ispitno kolo bez induktiviteta;
2) brojilo vraćeno na početnu temperaturu sa naponskim kolima priključenim 1 čas na referentni napon posle izlaganja kratkotrajnom strujnom preopterećenju. Varijacije grešaka prouzrokovane kratkotrajnim strujnim preopterećenjem ne smeju da prelaze vrednosti date u tabeli 8.
Tabela 8
---------------------------------------------------------------------------------------
Vrsta brojila Vrednost Faktor snage Varijacija greške u (%)
struje cos (fi) Brojilo klase tačnosti
1 2
---------------------------------------------------------------------------------------
Brojilo za direktan priključak 100% Io 1 1,5 1,5
Brojilo za priključak preko
strujnog mernog transformatora 100% Io 1 0,5 1,0
---------------------------------------------------------------------------------------
Član 20.
Varijacije grešaka brojila prouzrokovane sopstvenim zagrevanjem ne smeju da prelaze vrednosti date u tabeli 9.
Tabela 9.
-------------------------------------------------------
Vrednost Faktor snage Varijacija greške u (%)
struje cos (fi) Brojilo klase tačnosti
1 2
-------------------------------------------------------
Im 1 0,7 1,0
Im 0,5 ind. 1,0 1,5
-------------------------------------------------------
Ispitivanje uticaja sopstvenog zagrevanja brojila vrši se pod sledećim uslovima:
1) pri otvorenim strujnim kolima, naponska kola brojila klase tačnosti 1 priključena na referentni napon najmanje 2 časa, a naponska kola brojila klase tačnosti 2 - najmanje 1 čas;
2) brojilo se optereti maksimalnom strujom pri faktoru snage jednakom jedan, pri čemu se neposredno po opterećenju odredi greška brojila pri faktoru snage jednakom 1 i 0,5 ind. Ispitivanje traje jedan čas, a varijacija greške za vreme od 20 minuta ne sme biti veća od 0,2%.
Član 21.
Pri normalnim uslovima rada brojila, njegova električna kola i izolacija ne smeju da se zagreju do temperature koja bi mogla da utiče na ispravan rad brojila.
Ako se svako strujno kolo optereti maksimalnom strujom, a svako naponsko kolo priključi na napon koji iznosi 1,15 puta vrednost referentnog napona, porast temperature spoljašnje površine kućišta brojila ne sme da pređe 25 K pri temperaturi sredine koja ne prelazi 40oC.
Odredbe stava 2. ovog člana odnose se i na pomoćna kola brojila koja su periodično priključena za vreme duže od vremena koje odgovara njihovoj vremenskoj termičkoj konstanti.
Za vreme ispitivanja koje traje 2 časa, brojilo ne sme da bude izloženo strujanju vazduha niti direktnom sunčevom zračenju.
Posle ispitivanja brojilo ne sme da pokaže oštećenja i mora da ispunjava uslove propisane u čl. 22. do 24. ovog pravilnika.
Član 22.
Izolacioni materijali moraju da imaju dielektričnu čvrstoću, čija promena pri normalnom radu brojila ne utiče bitno na metrološka svojstva brojila.
Brojilo sa metalnim kućištem mora da izdrži dielektrično ispitivanje naizmeničnim naponom sinusnog oblika efektivne vrednosti 2000 V, frekvencije 50 Hz u trajanju od jednog minuta između svih strujnih i naponskih kola, kao i pomoćnih kola čiji je referentni napon veći od 40 V i metalnog kućišta brojila.
Brojilo sa celim kućištem od izolacionog materijala mora da izdrži dielektrično ispitivanje naizmeničnim naponom sinusnog oblika efektivne vrednosti 1000 V frekvencije 50 Hz u trajanju od jednog minuta između svih strujnih i naponskih kola kao i pomoćnih kola čiji je referentni napon veći od 40 V i kućišta brojila.
Pri ispitivanju dielektrične čvrstoće, brojilo iz stava 3. ovog člana omota se metalnom folijom sa kojom se spoje svi pristupačni metalni delovi kućišta. Strujna naponska i pomoćna kola brojila međusobno se povežu. Ispitni napon priključuje se između strujnih stezaljki i metalne folije, odnosno neizolovane ploče sa kojom se folija dodiruje. Poklopac priključnice brojila mora da bude postavljen na priključnicu, a metalna folija se primakne otvorima stezaljki na razmak od 2 cm ako to poklopac omogućava.
Član 23.
Ispitivanje dielektrične čvrstoće vrši se samo jedanput na potpuno sastavljenom brojilu, zatvorenom kućištu i postavljenom poklopcu priključnice.
Ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se pod sledećim uslovima:
1) temperatura sredine: od 15oC do 25oC;
2) relativna vlažnost vazduha: od 45% do 75%;
3) atmosferski pritisak: od 86 kPa do 106 kPa.
Član 24.
Strujna, naponska i pomoćna kola brojila koja imaju referentni napon veći od 40 V moraju izdržati ispitivanje dielektrične čvrstoće udarnim naponom temene vrednosti 6 kV i 1,2/50 mikrona, i to:
1) između svih kola i kućišta brojila;
2) između pojedinih kola koja su pri normalnom radu brojila međusobno izolovana.
Ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se tako da se izvrši 10 udara pri jednom polaritetu, a zatim se isto ponavlja pri promenjenom polaritetu. Vreme između dva uzastopna udara je 3 sekunde.
Ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se posebno za svako kolo (ili skup kola) koje je izolovano od drugih kola pri normalnom radu brojila. Priključci kola koja nisu podvrgnuta tom ispitivanju moraju da budu spojeni sa kućištem brojila.
Ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se pre ispitivanja naizmeničnim naponom.
Član 25.
Brojilo treba da bude konstruisano tako da elektromagnetne smetnje putem provođenja i zračenja, kao i elektrostatičko pražnjenje ne utiču bitno na njegov rad niti da ga oštećuju.
Ispitivanje uticaja iz stava 1. ovog člana vrši se pri zatvorenom kućištu brojila i uzemljenim delovima za koje je uzemljivanje predviđeno.
Član 26.
Ispitivanje otpornosti brojila na elektrostatička pražnjenja vrši se u skladu sa jugoslovenskim standardom JUS L.N4.208 propisanim Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za merenje i upravljanje u industrijskim procesima ("Službeni list SFRJ", br. 51/89), pod sledećim uslovima:
1) ispitni napon: 15 kV;
2) broj pražnjenja: 10;
3) naponska i pomoćna kola brojila priključena na referentni napon;
4) strujna kola brojila otvorena.
Elektrostatička pražnjenja primenjena pod uslovima iz stava 1. ovog člana ne smeju da izazovu promene stanja brojača veće od 0,01 kNjh, a izlaz za ispitivanje brojila ne sme da daje broj impulsa koji odgovaraju energiji većoj od 0,1 kNjh. Kod brojila koje se priključuje preko mernih transformatora, pri određivanju tih promena uzima se u obzir odnos transformacije.
Posle primene elektrostatičkih pražnjenja iz stava 1. ovog člana na brojilo pri otvorenim strujnim i naponskim kolima, brojilo ne sme biti oštećeno niti promeniti pokazivanje, a u pogledu tačnosti mora ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom.
Član 27.
Ispitivanje otpornosti brojila na elektromagnetna visokofrekventna polja vrši se u skladu sa jugoslovenskim standardom JUS L.N4.209, propisanim Pravilnikom o jugoslovenskom standardu za merenje i upravljanje u industrijskim procesima ("Službeni list SFRJ", br. 9/90), pod sledećim uslovima:
1) naponska i pomoćna kola brojila priključena na referentni napon;
2) frekventni opseg: od 27 MHz do 500 MHz;
3) jačina ispitnog polja: 10 V/m.
Primena elektromagnetnog polja iz stava 1. ovog člana na brojilo pri otvorenim strujnim kolima ne sme da izazove promenu stanja brojača veću od 0,1 kNjh. Kod brojila koje se priključuje preko mernih transformatora pri određivanju tih promena uzima se u obzir odnos transformacije.
Primenom elektromagnetnog polja iz stava 1. ovog člana na brojilo opterećeno sa 100% Io i pri faktoru snage jednakom 1, na osetljivim frekvencijama polja ili frekvencijama polja koje su od posebnog interesa, varijacija greške brojila mora biti u granicama datim u tabeli 14.
Član 28.
Ispitivanje uticaja brzih prelaznih pojava na brojilo vrši se pod sledećim uslovima:
1) naponska i pomoćna kola brojila priključena na referentni napon;
2) strujna kola brojila otvorena;
3) ispitni napon: 2 kV;
4) trajanje ispitivanja: najmanje 60 s.
Ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se:
1) između svih kola brojila, koja su pri normalnom radu brojila priključena na mrežu;
2) između bilo koja dva nezavisna kola brojila čiji je referentni napon veći od 40 V;
3) između svakog nezavisnog kola brojila čiji je referentni napon veći od 40 V i zemlje.
Uticaj brzih prelaznih pojava pri ispitivanjima iz stava 2. ovog člana ne sme da izazove promenu stanja brojača veću od 0,01 kNjh, a izlaz za ispitivanje brojila ne sme da daje broj impulsa koji odgovara energiji većoj od 0,01 kNjh. Kod brojila koje se priključuje preko mernih transformatora, pri određivanju ovih uticaja, uzima se u obzir odnos transformacije.
Član 29.
Ispitivanje tačnosti brojila vrši se pod sledećim uslovima:
1) kućište brojila zatvoreno;
2) odgovarajući delovi brojila uzemljeni;
3) kod trofaznog brojila redosled faza da odgovara šemi veza. Naponi i struje moraju da budu uravnoteženi, a odstupanja ne smeju da prelaze vrednosti date u tabeli 10.
Tabela 10
------------------------------------------------------------------
Brojilo klase tačnosti
1 2
------------------------------------------------------------------
Napon između faze i nule ili između bilo
koje dve faze ne sme da odstupa od
odgovarajućeg srednjeg napona za više od +/- 1% +/- 1%
Bilo koja od struja ne sme da odstupa od
odgovarajuće srednje struje za više od +/- 2% +/- 2%
Fazni stav struje prema odgovarajućem
naponu između faze i nule ne sme pri bilo
kom faktoru snage da odstupa za više od 2o 2o
------------------------------------------------------------------
4) Uticajne veličine moraju imati referentnu vrednost sa odstupanjima datim u tabeli 11.
Tabela 11
---------------------------------------------------------------------------------
Uticajna veličina Referentna vrednost Dozvoljena odstupanja
Brojilo klase tačnosti
1 2
---------------------------------------------------------------------------------
Temperatura sredine Referentna temperatura ili
23oC ako nije naznačena (1) +/- 2oC +/- 2oC
Napon Referentni napon +/- 1,0% +/- 1,0%
Frekvencija Referentna frekvencija +/- 0,3% +/- 0,5%
Oblik talasa Sinusoidni napon i struja Faktor izobličenja manji od
2% 2%
Magnetna indukcija
stranog porekla pri
referentnoj frekvenciji Magnetna indukcija jednaka nuli Vrednost indukcije ne sme
da bude veća od 0,5 mT
i ne sme da prouzrokuje
varijaciju greške veću
od (2)
0,2% 0,3
---------------------------------------------------------------------------------
Napomena:
(1) ako je ispitivanje vršeno na temperaturi koja se razlikuje od referentne, uključujući i dozvoljena odstupanja, rezultat se koriguje primenom odgovarajućeg temperaturnog koeficijenta brojila;
(2) ispitivanje se vrši tako što se:
- kod jednofaznog brojila odredi greška pri normalnom priključku, a zatim pri obrnutom priključku strujnog i naponskog kola. Polovina razlike između te dve greške je vrednost varijacije greške. Zbog nepoznate faze magnetne indukcije stranog porekla, ispitivanje se vrši pri 10% Io, cos (fi) = 1 i 20% Io, cos (fi) = 0,5;
- kod trofaznog brojila vrše tri merenja pri opterećenju 10% Io, cos (fi) = 1; posle svakog merenja priključci strujnih i naponskih kola promene za 120o, bez promene redosleda faza. Vrednost varijacije greške je najveća razlika između svake od grešaka i njihove srednje vrednosti;
5) pre početka ispitivanja brojila, naponska kola brojila priključuju se na referentni napon, i to:
- 2 časa za brojila klase tačnosti 1;
- 1 čas za brojila klase tačnosti 2.
Struje pri kojima se vrši ispitivanje brojila podešavaju se postepeno do vrednosti ispitivanja u porastu ili u opadanju. Struje moraju biti uspostavljene dovoljno vremena da bi se postigla termička stabilnost brojila.
Član 30.
Kada brojilo radi pri referentnim uslovima, odnosno kada se ispituje pod uslovima datim u članu 29. ovog pravilnika, procentualne greške ne smeju da prelaze granice date u tabelama 12 i 13.
Granice procentualnih grešaka jednofaznog i trofaznog brojila pri uravnoteženom opterećenju
Tabela 12
---------------------------------------------------------------------------
Vrednost struje Faktor snage cos (fi) Granice greške u procentima
Brojilo klase tačnosti
1 2
---------------------------------------------------------------------------
50% Io 1 +/- 1,5 +/- 2,5
10% Io do Im 1 +/- 1,0 +/- 2,0
10% Io 0,5 ind. +/- 1,5 +/- 2,5
0,8 kap. +/- 1,5
20% Io do Im 0,5 ind. +/- 1,0 +/- 2,0
0,8 kap. +/- 1,0 -
Na poseban zahtev
korisnika 20%
Io do Im 0,25 ind. +/- 3,5 -
0,5 kap. +/- 2,5 -
---------------------------------------------------------------------------
Granice procentualnih grešaka trofaznog brojila opterećenog jednofazno, pri uravnoteženim trofaznim naponima
Tabela 13
---------------------------------------------------------------------------
Vrednost struje Faktor snage cos (fi) Granice procentualne greške
Brojilo klase tačnosti
1 2
---------------------------------------------------------------------------
20% Io do Im 1 +/- 2,0 +/- 3,0
20% Io do Im 0,5 ind. +/- 2,0 +/- 3,0
---------------------------------------------------------------------------
Pri ispitivanju trofaznog brojila opterećenog jednofazno, ispitivanje se vrši sukcesivno za svaki sistem.
Razlika između procentualne greške trofaznog brojila opterećenog jednofazno i procentualne greške brojila opterećenog trofaznim uravnoteženim opterećenjem pri osnovnoj struji i faktoru snage jednakom 1 ne sme da iznosi više od:
1) +/- 1,5% za brojila klase tačnosti 1;
2) +/- 2,5% za brojila klase tačnosti 2.
Član 31.
Pri određivanju varijacije greške prouzrokovane promenom jedne od uticajnih veličina moraju da budu ispunjeni uslovi pod kojima se vrši ispitivanje tačnosti brojila propisani u članu 29. ovog pravilnika.
Uticajne veličine za određivanje referentnih uslova pod kojima se vrši ispitivanje i određivanje varijacija grešaka prouzrokovanih njihovom promenom, su:
1) napon;
2) frekvencija;
3) oblik talasa;
4) redosled faza;
5) neuravnoteženi naponi;
6) DC komponenta;
7) stalna magnetna indukcija stranog porekla;
8) magnetna indukcija stranog porekla;
9) elektromagnetna visokofrekventna polja;
10) rad dodatnih naprava;
11) temperatura sredine.
Granice varijacije grešaka prouzrokovane promenom uticajnih veličina ne smeju da prelaze vrednosti date u tabeli 14.
Tabela 14
-----------------------------------------------------------------------------------------
Promena uticajne veličine u Vrednost struje Faktor Granice varijacije greške u (%)
odnosu na referentne uslove (uravnoteženo snage -------------------------------
opterećenje cos (fi) Brojilo klase tačnosti
ako nije 1 2
drugačije
predviđeno)
-----------------------------------------------------------------------------------------
Napon 1) 100%Io 1 0,7 1,0
+/- 10% 100%Io 0,5 ind. 1,0 1,5
Frekvencija 100%Io 1 0,8 1,3
+/- 5% 100%Io 0,5 ind. 1 1,5
Oblik talasa: 10% trećeg
harmonika u struji 2) 100%Io 1 0,6 0,8
Promenjeni redosled faza 10 Io 1 1,5 1,5
Neuravnoteženi naponi:
prekid jedne ili dve faze
trofazne mreže 3) 100% Io 1 2,0 4,0
DC komponenta u AC
strujnom kolu 4) 50% Im 1 3,0 6,0
Stalna magnetna indukcija
stranog porekla 5) 100%Io 1 3,0 6,0
Magnetna indukcija stranog
porekla 0,5 mT 6) 100%Io 1 2,0 3,0
Elektromagnetna VF polja 7) 100%Io 1 2,0 3,0
Rad dodatnih naprava 8) 5%Io 1 0,5 1,0
-----------------------------------------------------------------------------------------
Napomena: 1) za promene napona od -20% do -10% i od + 10% do + 15% referentnog napona brojila, granice varijacije greške iznose tri puta vrednost data u tabeli.
Za vrednosti napona ispod 80% referentnog napona brojila, greška brojila može da bude između + 10% i -100%;
2) faktor izobličenja napona mora da bude manji od 1%;
3) višefazno brojilo mora da meri i registruje energiju u granicama varijacije greške datim u tabeli, ako su jedna ili dve faze u trofaznoj mreži na koju je brojilo priključeno prekinute;
4) ovo ispitivanje ne primenjuje se na transformatorsko brojilo. Ispitivanje uticaja DC komponente vrši se po sledećoj šemi i pod uslovima:
a) da bi se osigurala tačnost merenja, impendansa za uravnoteženje mora biti jednaka impendansi brojila koje se ispituje;
b) impendansa za uravnoteženje može da bude brojilo istog tipa kao i brojilo koje se ispituje;
c) ispravljačke diode moraju da budu istog tipa;
d) da bi se poboljšali uslovi uravnoteženja dodatni otpornik RB može da se stavi u obe grane. Njegova vrednost treba da bude približno 10 puta veća od vrednosti brojila koje se ispituje;
e) efektivna vrednost struje I isp. koja prolazi kroz brojilo koje se ispituje smanjuje se za faktor (koren iz) 2 u odnosu na efektivnu vrednost struje I ref. koja prolazi kroz etalon-brojilo. Zbog toga efektivna vrednost struje I ref. koja prolazi kroz etalon-brojilo mora da se poveća za faktor (koren iz) 2 u odnosu na Im brojila koje se ispituje;
5) stalna magnetna indukcija stranog porekla može se dobiti koristeći elektromagnet koji se napaja jednosmernom strujom. Elektromagnetno polje treba da deluje na sve površine brojila kada se ono postavi u normalni položaj upotrebe. Vrednost magnetnomotorne sile elektromagneta treba da bude 1000 ampernavojaka;
6) magnetna indukcija stranog porekla od 0,5 mT proizvedena od struje iste frekvencije kao i napon priključen na brojilo, pod najnepovoljnijim uslovima ne sme da prouzrokuje varijaciju greške u procentima veću od vrednosti date u tabeli. Brojilo je izloženo magnetnoj indukciji od 0,5 mT ako se postavi u centar kružnog kalema srednjeg prečnika 1 m, kvadratnog preseka male radijalne debljine u odnosu na prečnik i koji ima 400 ampernavojaka;
7) uslovi ispitivanja propisani su u članu 27. ovog pravilnika.
8) dodatne naprave smeštene u kućište brojila, napajane povremeno (npr. magnet višetarifnog brojčanika). Potrebno je da stezaljke dodatnih naprava budu obeležene da bi se omogućio ispravan način vezivanja. Ako su te veze izvedene pomoću utikača i utičnice, one treba da budu takve da nisu moguće zamene pri vezivanju.
Član 32.
Srednji temperaturni koeficijent ne sme da prelazi vrednosti date u tabeli 15.
Tabela 15
----------------------------------------------------------------------------
Vrednost struje Faktor snage Srednji temperaturni koeficijent (%K)
cos (fi) Brojilo klase tačnosti
1 2
----------------------------------------------------------------------------
10% Io do Im 1 0,05 0,10
20% Io do Im 0,5 ind. 0,07 0,15
----------------------------------------------------------------------------
Određivanje srednjeg temperaturnog koeficijenta brojila za datu temperaturu vrši se u temperaturnom opsegu od 20 K, i to 10 K iznad i 10 K ispod te temperature. Pri određivanju temperaturnog koeficijenta brojila temperatura ne sme da bude ispod -10oC niti iznad +45oC.
Član 33.
Ispitivanje praznog hoda i osetljivosti brojila vrši se pod uslovima propisanim u članu 29. ovog pravilnika.
Brojilo mora biti u potpunosti spremno za ispravan rad posle 5 s od priključenja brojila na referentni napon.
Bez struje u strujnom kolu (kolima), a naponskim kolom (kolima) priključenim na napon vrednosti od 80% Ur do 110% Ur, brojilo ne sme da ima prazan hod, odnosno izvod za ispitivanje tačnosti brojila sme da proizvede najviše jedan impuls za vreme ispitivanja koje traje: 60000/K (minuta), gde je K konstanta brojila (imp./kNjh).
Brojilo mora da počne da radi i da nastavi da registruje, odnosno da je osetljivo pri vrednosti struje datoj u tabeli 16.
Tabela 16
--------------------------------------------------------------------
Brojilo klase tačnosti Faktor snage
1 2 cos (fi)
--------------------------------------------------------------------
Struja u (%) osnovne struje 0,4 0,5 1
--------------------------------------------------------------------
Član 34.
Odnos između impulsa izvoda za ispitivanje tačnosti brojila i pokazivanja brojača, odnosno elektronskog displeja mora odgovarati konstanti brojila navedenoj na natpisnoj pločici.
Na izvodu za ispitivanje tačnosti brojila koji ne proizvodi homogeni niz impulsa uzima se takav broj impulsa koji osigurava tačnost merenja od najmanje 1/10 klase tačnosti brojila pri svim tačkama ispitivanja.
IV. NATPISI I OZNAKE
Član 35.
Brojilo mora na vidnom mestu da ima natpisnu pločicu na kojoj su na jednom od jezika i pisama naroda Jugoslavije ispisani natpisi i oznake.
Natpisi i oznake iz stava 1. ovog člana, kao i simboli na natpisnoj pločici moraju biti jasni, dobro vidljivi u radnim uslovima i ispisani tako da se ne mogu izbrisati ili skinuti.
Član 36.
Na natpisnoj pločici brojila iz člana 35. ovog pravilnika moraju biti naznačeni:
1) oznaka merne jedinice na pločici brojčanika ili među osnovnim podacima brojila sa "kNjh" ili "MNjh";
2) oznaka vrste brojila (npr. "Jednofazno brojilo", "Trofazno brojilo", "Trofazno transformatorsko brojilo").
Specijalna namena brojila ne mora da bude naznačena ako se ona jasno vidi iz samog oblika brojila pri zatvorenom kućištu brojila. To važi i za brojila sa višetarifnim brojčanikom;
3) službena oznaka Saveznog zavoda za mere i dragocene metale (npr. F-6-20);
4) fabrička oznaka tipa brojila;
5) fabrički broj brojila (npr. 28 064 123);
6) podaci o referentnom naponu u "V" (npr. 220 V 32 dž 400 V; 3 dž 230/400 V; 100 V; 3 dž 100 V; 3 dž 100/(koren iz) 3 V);
7) podaci o osnovnoj struji, a za brojilo sa proširenim strujnim mernim opsegom i podaci o maksimalnoj struji, u "A" (npr. 10 A, 10-40 A), s tim da se maksimalna struja brojila koja iznosi 1,2 puta vrednost osnovne struje ne označava.
Kod transformatorskog brojila ispred vrednosti struje brojila mora se naznačiti podatak o nazivnoj sekundarnoj struji strujnog mernog transformatora, koji se stavlja ispred zagrade (npr. 1(1) A, 5(5) A, 1 (1,5) A, 5(7,5) A, 1(2) A, 5(10) A);
8) podaci o referentnoj frekvenciji, u "Hz" (npr. 50 Hz);
9) klasa tačnosti brojila (npr. 2 ili kl. 2);
10) konstanta brojila u imp./kNjh, odnosno imp./MNjh (npr. 15000 imp./kNjh);
11) referentna temperatura ako se razlikuje od 23oC;
12) šema veza ili broj šeme veza;
13) godina proizvodnje brojila (npr. 1992. ili 92);
14) firma, odnosno naziv proizvođača ili njegov zaštitni znak;
15) natpis "suprotno registrovanje sprečeno" ili odgovarajući simbol - za brojila sa napravom za sprečavanje suprotnog registrovanja;
16) natpis "trofazno transformatorsko brojilo", odnosno odgovarajući simbol za brojila za priključak preko mernih transformatora. Taj natpis može da se ispiše na posebnoj natpisnoj pločici ili da se kombinuje sa ostalim glavnim podacima o brojilu, na primer "trofazno transformatorsko brojilo". Transformatorsko brojilo mora da ima posebnu natpisnu pločicu na kojoj će moći naknadno da se upišu podaci o mernim transformatorima i o konstanti transformacije kojom se množi pokazivanje brojača da bi se dobila energija na primarnoj strani mernih transformatora;
17) podatak o konstanti davača impulsa za daljinsko merenje u Njh/imp., odnosno kNjh/imp;
18) podaci o impulsima davača impulsa za daljinsko merenje:
- vreme trajanja ili pauza impulsa;
- napon impulsa;
- snaga kola kojim davač impulsa direktno upravlja (npr. 80 ms, 100 V, 1A);
19) podaci o naponu pomoćnih kola, ako ta kola nisu povezana sa naponskim kolima brojila (npr. Up = 3 dž 100 V, Up = 100 V);
20) oznaka za brojilo namenjeno za merenje energije u oba smera.
Podaci o impulsima davača impulsa za daljinsko merenje mogu se naznačiti na posebnoj natpisnoj pločici koja se može postaviti na poklopac kućišta brojila.
Ako je natpisna pločica na kojoj su naznačeni podaci o brojilu iz stava 1. ovog člana smeštena na poklopcu kućišta brojila, fabrički broj brojila mora da se naznači na nosaču mernog sistema ili na osnovnoj ploči brojila.
Na priključnici moraju biti obeležene sve stezaljke prema šemi veza.
Ako se povećava kapacitet brojača sa koturovima, to mora da bude označeno na pločici brojčanika (npr. dž 1000, dž 1000 itd.).
Član 37.
Na brojilu mora biti naznačena šema veza i to brojem na natpisnoj pločici brojila, odnosno crtežom na onom delu pločice brojčanika ili na unutrašnjoj strani poklopca priključnice.
Šema veza iz stava 1. ovog člana pokazuje vezu spoljašnih provodnika sa električnim kolima brojila, a po potrebi, i unutrašnju vezu brojila sa dodatnim i tarifnim napravama. Iz šeme veza brojila koje radi u vezi sa drugim napravama (npr. sa mernim transformatorima ili uklopnim časovnikom) mora da se vidi način vezivanja brojila sa tim napravama.
Šema veza crta se simbolima i oznakama utvrđenim jugoslovenskim standardom JUS N.A3.008, propisanim pravilnikom o jugoslovenskim standardima za grafičke simbole za primenu u električnim šemama ("Službeni list SFRJ", br. 10/87).
Oznake na priključnici brojila moraju da odgovaraju oznakama u šemi veza.
V. ZAVRŠNA ODREDBA
Član 38.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Br. 0401-2008/1
20. decembra 1991. godine, Beograd
Direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale, Mihail Ežov, s. r.