Na osnovu člana 221. stav 1. tačka 4. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni list SFRJ", broj 63/80), u sporazumu sa predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zaštitu, predsednik Saveznog komiteta za saobraćaj propisuje

PRAVILNIK

O ZDRAVSTVENIM USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNjAVATI VOZAČI MOTORNIH VOZILA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 5/82 i 50/88)

Član 1.

Zdravstveni uslovi koje kandidati za vozača, odnosno vozači motornih vozila moraju ispunjavati za upravljanje motornim vozilom (telesna i duševna sposobnost) utvrđuju se prema vrsti i stepenu telesnog - duševnog stanja, oboljenja, povrede i mane kao i prema kategoriji motornog vozila kojim vozač upravlja.

Član 2.

Kandidati za vozače i vozači motornih vozila razvrstavaju se, u smislu ovog pravilnika, u dve grupe, i to:
1) u prvu grupu: kandidati za vozače i vozači motornih vozila kategorija A i B kojima upravljanje motornim vozilom nije osnovno zanimanje;
2) u drugu grupu: kandidati za vozače i vozači motornih vozila kategorija A i B kojima je upravljanje motornim vozilom osnovno zanimanje, kao i kandidati za vozače i vozači motornih vozila kategorije C, D i E.

Član 3.

Kandidati za vozače i vozači motornih vozila iz prve grupe smatraju se sposobnim za upravljanje motornim vozilom u saobraćaju na putu, ako ne boluju od neke od sledećih bolesti i ako nemaju neku od sledećih povreda ili mana: a) Psihološka, psihijatrijska i neurološka stanja i oboljenja:
1) psihomotorni i senzomotorni poremećaji koji se manifestuju kao izrazitije smanjena vizuomotorna koordinacija, psihomotorna i senzomotorna usporenost;
2) oblici intelektualne insuficijencije bez obzira na etiologiju, osim ako ne utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom;
3) izrazitije promene kognitivnih funkcija koje se manifestuju kao: smetnje, smanjenje ili odsustvo pažnje i koncentracije i poremećaji opažanja, mišljenja i pamćenja;
4) izraženi neurotski poremećaji i psihička stanja, osim ako ne utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom;
5) izrazitiji poremećaji strukture ličnosti koji se ispoljavaju kao sklonost neprilagođenom ponašanju, socijalna i emocionalna nezrelost i nestabilnost;
6) alkoholizam, osim medicinski kontrolisanih slučajeva apstiniranja najmanje šest meseci kod kojih se ne ispoljavaju psihičke promene ili neurološke komplikacije;
7) toksikomanija, osim medicinski kontrolisanih slučajeva apstiniranja najmanje 12 meseci, kod kojih se ne ispoljavaju psihičke promene ili neurološke komplikacije;
8) aktuelne psihoze, bez obzira na etiologiju ili hronične psihoze sa izraženim rezidualnim ili regresivnim promenama;
9) stanja i oboljenja koja se manifestuju poremećajima koordinacije, rigorom, tremorom, horeatičnim i atetotičnim pokretima (multipla skleroza, M. Njilson, M. Parkinson, itd.);
10) svi oblici epilepsije i drugi poremećaji svesti, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u kojima se, bez terapije, napadi ne pojavljuju najmanje dve godine;
11) neurološka stanja, oboljenja, povrede i anomalije živaca i mišića, koje utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom, a za koja se ne može na odgovarajući način adaptirati vozilo;
12) maligni tumori centralnog nervnog sistema prema lokalizaciji; 13) stanje posle povrede mozga, sa psihičkim i neurološkim posledicama osim ako posledice ne utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom;
14) stanje posle povrede mozga, sa izraženim neurološkim znacima i simptomima, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u toku bolesti i šest meseci od dana povrede;
15) nespecifična i specifična zapaljenja, odnosno oboljenja centralnog nervnog sistema, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u toku bolesti i šest meseci od dana izlečenja;
16) definitivni oblici hemiplegije i hemipareze, za koje nije moguća adaptacija vozila;
17) oboljenja i povrede kičmene moždine sa trajnim posledicama koje onemogućavaju bezbedno upravljanje motornim vozilom, a za koja se ne može na odgovarajući način adaptirati vozilo;
18) progresivna mišićna oboljenja;
19) arterioskleroza mozga u izraženom stadijumu, sa poremećajima, osim ako ne utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom;
20) luetična oboljenja centralnog nervnog sistema, sa poremećajima, osim ako ne utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom.
b) Stanja i oboljenja organa vida:
1) oboljenja ili mane organa vida koje funkciju vida poremećuju u tolikoj meri da mogu dovesti u pitanje bezbedno upravljanje motornim vozilom;
2) oštrina vida, korigovana ili nekorigovana ne sme biti manje u zbiru na oba oka od 0,8, s tim da jedno oko ima vizus 0,5 i da je vidno polje potpuno normalno.
Ako lice ima samo jedno oko, oštrina vida, korigovana ili nekorigovana, ne sme biti manja od 0,8 i da je vidno polje potpuno normalno;
3) oštećenje vidnog polja kod temporalnog suženja se dozvoljava od 20^o, da se pri tom eliminiše uticaj monokularnih skotoma i da je oštrina vida na oba oka normalna.
v) Stanja i oboljenja organa ravnoteže i sluha:
1) oboljenja vestibularnog aparata sa poremećajima ravnoteže.
g) Stanja i oboljenja srca i krvnih sudova:
1) teški slučajevi oboljenja koronarnih krvnih sudova, sa učestalim napadima angine pektoris;
2) infarkt miokarda, bez angioznih smetnji ili znakova poremećaja ritma, stanje u toku bolesti i do šest meseci posle preležane bolesti;
3) oboljenja srca koja mogu da dovedu do promene ritma i sinkopalnog stanja;
4) urođene i stečene srčane mane sa znacima dekompenzacije;
5) urođene i stečene bolesti velikih krvnih sudova sa znacima dekompenzacije;
6) kompletni srčani blok, osim implantiranog elektronskog stimulatora (PACE MAKER);
7) hronično plućno srce sa znacima dekompenzacije;
8) stanje posle perikardita, sa znacima konstrukcije;
9) hipertonična bolest sa dijastolnim pritiskom preko 16,0 kPa, sa znacima oštećenja krvnih sudova oka, mozga, srca ili bubrega.
d) Stanja i oboljenja respiratornog sistema:
1) koja izazivaju tešku respiratornu, kardiorespiratornu ili srčanu insuficijenciju (hronični bronhitis sa teškim emfizemom, težak oblik bronhijalne astme i sl.)
đ) Bolesti gastrointestinalnog i urinarnog sistema:
1) teška oboljenja želuca, jetre ili bubrega usled kojih mogu da nastupe kolike, odnosno komatozne stanja.
e) Oboljenja endokrinog sistema:
1) diabetes melitus komplikovan očnim, nervnim ili kardiovaskularnim poremećajima i nekompenzovanom acidozom;
2) hipertireoze težeg oblika, sa okulobulbarnim sindromom ili komplikacijama kardiovaskularnog sistema;
3) teški oblici hipotireoze praćeni bradipsihijom;
4) hiper i hipoadenokorticizam u teškim oblicima.
ž) Bolesti krvnog sistema:
1) maligne hemopatije i retikuloze, osim ako lekar specijalista hematolog izričito ne naglasi da lice sposobno za bezbedno upravljanje motornim vozilom.
z) Oboljenja kože:
1) koja mogu bitno uticati na bezbedno upravljanje motornim vozilom (teški oblici neurodermatitisa i sl.).
i) Stanja i oboljenja koštanog sistema i lokomotornog aparata:
1) sva stanja, oboljenja i povrede koštanog i mekog tkiva kojima je prouzrokovan potpun ili delimičan nedostatak ekstremiteta ili oduzetost, ukočenost, atrofija, smanjena motorna snaga, iskrivljenje, skraćenja ekstremiteta i sl.

Član 4.

Kandidati za vozače i vozači motornih vozila druge grupe smatraju se sposobnim za upravljanje motornim vozilom u saobraćaju na putu ako, pored uslova iz člana 3. ovog pravilnika ispunjavaju i uslove da ne boluju od neke od sledećih bolesti i ako nemaju neku od sledećih povreda ili mana: a) Psihološka, psihijatrijska i neurološka stanja i oboljenja:
1) svi oblici smanjene intelektualne efikasnosti koji se označavaju kao granični ili niži od graničnih, bez obzira na etiologiju;
2) izražena astenija sa jačom neurastenijom;
3) svi oblici epilepsije i drugi poremećaji svesti;
4) neurološka stanja, oboljenja, povrede i anomalije živaca i mišića, koji utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom, bez obzira na mogućnost adaptaciju vozila;
5) stanja posle potresa mozga, do šest meseci, zavisno od težine potresa;
6) hemiplegije i hemiparaze, bez obzira na moguću adaptaciju vozila;
7) oboljenja i povrede kičmene moždine, sa posledicama koje onemogućavaju bezbedno upravljanje motornim vozilom, bez obzira na moguću adaptaciju vozila;
b) Stanja i oboljenja organa vida:
1) oštrina vida svakog oka posebno sa upotrebom korekcionih stakala, ne sme biti manja od 0,8, odnosno oštrine vida jednog oka 1,0, a drugog oka najmanje 0,6. Ta oštrina vida može se postići upotrebom korekcionih stakala, ali ne jačim od 4,0 dioptera, s tim da vidno polje oba oka bude potpuno normalno;
2) poremećaji kolornog vida: protanopi (crvena boja) i deuteranopi (zelena boja).
g) Stanja i oboljenja srca i krvnih sudova:
1) infarkt miokarda, bez anginoznih smetnji ili znakova poremećaja ritma, u toku bolesti i najmanje šest meseci posle preležane bolesti;
2) urođena i stečena oboljenja velikih krvnih sudova;
3) kompletni srčani blok i AV blok II stepena;
4) blok leve grane hisovog snopa;
5) hronično plućno srce;
6) stanje posle perikardita sa znacima konstrukcije.
d) stanja i oboljenja respiratornog sistema:
1) aktivna tuberkuloza pluća.
e) Oboljenja endokrinog sistema:
1) svi oblici diabetes melitusa, osim onih koji mogu da se kompenzuju dijetom i oralnim antidijabeticima, a pod uslovom da su pod stalnom medicinskom kontrolom;
2) teški oblici hipertireoze;
3) hiper - i hipoadenokorticizam u izraženom stepenu.
ž) Bolesti krvnog sistema:
1) maligne hemopatije i retikuloze;
2) anemije teškog stepena i hemoragični sindrom.
i) Stanja i oboljenja koštanog sistema i lokomotornog aparata:
1) sva stanja, oboljenja i povrede koštanog i mekog tkiva, kojima je prouzrokovan potpun ili delimičan nedostatak ekstremiteta ili oduzetost, ukočenost atrofija, smanjeno motorna snaga, iskrivljenja, skraćenja ekstremiteta i sl. a utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom.

Član 5.

Kandidati za vozače i vozači motornih vozila iz prve grupe mogu se smatrati sposobnim za upravljanje motornim vozilom i u sledećim slučajevima:
1) ako imaju samo jedno oko, pod uslovom da prođe 12 meseci od dana gubitka funkcije vida;
2) ako su potpuno gluvi, pod uslovom da svoj nedostatak funkcionalno kompenziraju;
3) ako boluju od diabetes melitusa i primaju insulin, pod uslovom da se nalaze pod stalnom medicinskom kontrolom;
4) ako imaju stanja i oboljenja koštanog sistema i oboljenja lokomotornog aparata, zdravstvena sposobnost se ocenjuje prema vrsti i stepenu smetnji da ekstremitet vrši potrebnu funkciju. U ovim slučajevima lekar odgovarajuće specijalnosti dužan je da da mišljenje da li je kandidat za vozača, odnosno vozač sposoban da upravlja svakim ili specijalno adaptiranim motornim vozilom.
Kandidati za vozače, odnosno vozača motornih vozila druge grupe mogu se smatrati sposobnim za upravljanje motornim vozilom i u sledećim slučajevima:
1) ako im je korišćenje kontaktnih sočiva dozvoljeno samo uz posebnu saglasnost lekara specijaliste za očne bolesti;
2) ako im je oštrina sluha takva da čiju šapat sa udaljenosti od jednog metra, a glasni govor sa udaljenosti od 4 do 5 metara, bez upotrebe amplifikatora. Vozači motornog vozila kategorije D mogu oštrinu sluha postizati upotrebom samo selektivnog amplifikatora.

Član 6.

Ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da kandidat za vozača ili vozač motornog vozila boluje od jedne od bolesti ili ima jednu od povreda ili mana navedenih u ovom pravilniku, ocenjuje se kao nesposoban za upravljanje motornim vozilom pod uslovom:
1) da utvrđena bolest, povreda ili mana potpuno isključuje bezbedno upravljanje motornim vozilom ili može prouzrokovati iznenadnu nesposobnost;
2) da eventualne funkcionalne poremećaje nije moguće kompenzirati.

Član 7.

Vozač motornog vozila koji potrebnu oštrinu vida, odnosno potrebnu oštrinu sluha, određenu ovim pravilnikom, postiže upotrebom korekcionih stakala (kontaktnih sočiva), odnosno slušnog amplifikatora, dužan je za vreme upravljanja motornim vozilom nositi korekciona stakla (kontaktna sočiva), odnosno slušni amplifikator. Upotreba korekcionih stakala, odnosno slušnog amplifikatora mora biti naznačena u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti vozača motornog vozila i u vozačkoj dozvoli.
Vozač motornog vozila čija je sposobnost za upravljanje motornim vozilom uslovljena adaptiranim vozilom mora ima potvrdu da je adaptacija vozila kojim upravlja izvršena adekvatno telesnoj mani ili nedostatku, a što mora biti naznačeno u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti vozača motornog vozila i u vozačkoj dozvoli.

Član 8.

Kandidat za vozača, odnosno vozač motornog vozila dužan je uz zahtev za dobijanje vozačke dozvole, da podnese uverenje o zdravstvenoj sposobnosti u kome je utvrđena njegova telesna i duševna sposobnost za upravljanje motornim vozilom, a ako ne ispunjava zdravstvene uslove propisane ovim pravilnikom, i navod da li je trajno ili privremeno zdravstveno nesposoban, odnosno ograničeno sposoban za upravljanje motornim vozilom određena kategorije.

Član 9.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila ("Službeni list SFRJ", br. 20/75).

Član 10.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".