Na osnovu člana 97. Zakona o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS broj 129/07) i člana 98.i 99. Statuta grada Šapca (Službeni list grada Šapca broj 32/08) Skupština grada Šapca, na sednici od 28.03.2009. godine, donela je
ODLUKU
O ZAŠTITNIKU GRAANA GRADA ŠAPCA
(Objavljena u "Sl. listu grada Šapca", br. 6 od 28. marta 2009)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Zaštitnik građana štiti individualna i kolektivna prava i interese građana od nezakonitog i nepravilnog rada Gradske uprave, kao i javnih preduzeća, ustanova i drugih nosilaca javnih ovlašćenja, kojima je povereno vršenje određenih poslova čiji je osnivač Grad (u daljem tekstu: organi uprave), ako se radi o povredi propisa i opštih akata Grada.
Zaštitinik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda i u vršenju poslova iz svoje nadležnosti postupa u skladu sa Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i odlukama Grada.
Ovom Odlukom uređuju se nadležnosti i ovlašćenja, način postupanja, izbora i prestanak dužnosti zaštitnika građana za teritoriju Grada Šapca.
Član 2.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u svom radu i ne može biti pozvan na odgovornost niti kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju svojih nadležnosti utvrđenih ovom Odlukom.
Osnovni principi delovanja zaštitnika građana su zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost i pravičnost.
Član 3.
Za svoj rad zaštitnik građana odgovara Skupštini grada u skladu sa odredbama ove Odluke.
Član 4.
Sedište zaštitnika građana je u Šapcu.
Zaštitnik građana ima pečat okruglog oblika.sa tekstom: "REPUBLIKA SRBIJA - ŠABAC" u spoljnom krugu pečata i grbom Republike Srbije u sredini pečata, dok se u sledećem unutrašnjem krugu ispisuje naziv: "ZAŠTITNIK GRAANA GRADA ŠAPCA".
II IZBOR, PRESTANAK I RAZREŠENjE
Član 5.
Zaštitnika građana bira Skupština grada većinom glasova prisutnih odbornika, na predlog gradonačelnika.
Mandat zaštitinika građana traje četiri godine i isto lice može biti izabrano na ovu funkciju najviše dva puta uzastopno.
Član 6.
Zaštitnik građana može imati zamenika kojeg na njegov predlog bira Skupština grada većinom glasova prisutnih odbornika.
Zamenik pomaže zaštitniku građana u obavljanju poslova utvrđenih ovom Odlukom i zamenjuje ga u radu u slučaju njegove odsutnosti.
Mandat zamenika zaštitnika građana traje četiri godine i isto lice može biti izabrano na ovu funkciju najviše dva puta uzastopno.
Član 7.
Za zaštitnika građana može biti izabrano lice koje ima državljanstvo Republike Srbije, završen pravni fakultet, položen pravosudni ili stručni ispit za rad u državnim organima.sa najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima, koje nije osuđivano i protiv koga se ne vodi krivični postupak i koje uživa visoke moralne i stručne kvalitete u svojoj sredini.
Funkcija zaštitinika građana nije spojiva sa vršenjem bilo koje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, bez obzira da li su plaćene ili ne, kao ni sa članstvom u političkim partijama.
Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode.
Član 8.
Za zamenika zaštitnika ,građana može biti izabrano lice koje ima državljanstvo Republike Srbije, završen pravni fakultet, položen pravosudni ili stručni ispit za rad u državnim organima, sa najmanje tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima, koje nije osuđivano i protiv koga se ne vodi krivični postupak i koje uživa moralne i stručne kvalitete.
Odredba člana 7.stav 2. i 3. odnosi se i na zamenika zaštitnika građana.
Član 9.
Mandat zaštitnika građana prestaje na njegov lični zahtev, u slučaju smrti, istekom mandata, trajnim gubitkom radne sposobnosti ili ispunjavanjem uslova za penziju.
Član 10.
Zaštitnik građana može biti razrešen dužnosti u slučaju da bude pravnosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, ako započne obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti u toku trajanja mandata, ili ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju.
Zaštitnik građana ima pravo da se obrati odbornicima na sednici Skupštine grada, na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju.
Član 11.
Postupak za razrešenje zaštitnika građana pokreće se na predlog jedne trećine odbornika Skupštine grada.
Skupština grada razrešava zaštitnika građana većinom glasova prisutnih odbornika.
Odredbe članova 9, 10 i 11 Odluke, odnose se i na zamenika zaštitnika građana, s tim što predlog za njegovo razrešenje može podneti i zaštitnik građana.
III OVLAŠĆENjA
Član 12.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana utvrđuje povrede prava građana učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave ako se radi o povredama Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona i odluka Grada.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilonost rada organa uprave.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad gradonačelnika i njegovog zamenika, predsednika Skupštine grada i njegovog zamenika, kao ni rad članova Gradskog veća, osim kada ovaj organ postupa kao drugostepeni u upravnom postupku.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad republičkih organa uprave koji imaju podružnice na teritoriji Grada, pravosudnih organa i javnih tužilaštava ustanovljenih na teritoriji Grada.
Član 13.
Zaštitnik građana je ovlašćen da obavlja i sledeće poslove:
- prati primenu međunarodnih ugovora i međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava na području Grada;
- prikuplja informacije o primeni propisa iz oblasti ljudskih prava od strane organa uprave;
- sastavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju i poštovanju ljudskih prava od strane organa uprave;
- obaveštava nadležne organe i širu javnost o kršenju ljudskih prava;
- prima i ispituje zahteve koji se odnose na povredu ljudskih prava građana od strane organa uprave;
- postupa po sopstvenoj inicijativi u svakom slučaju gde postoji sumnja o postojanju kršenja ljudskih prava od strane organa uprave;
- vrši periodične preglede i kontrole rada organa uprave
- ostvaruje neposrednu saradnju sa republičkim organima i deluje kao posrednik između područnih organa državne uprave i nosilaca javnih ovlašćenja iz delokruga Republike Srbije i građana, na teritoriji Grada;
- inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja ljudskih prava od strane organa uprave;
- organizuje i učestvuje u pripremi i organizaciji kampanja za informisanje javnosti o pitanjima značajnim za ostvarivanje i poštovanje ljudskih prava;
- inicira i podstiče obrazovanje o ljudskim pravima u svim oblastima života;
- sarađuje i razmenjuje iskustva sa drugim zaštitnicima građana, ombudsmanima i organima i organizacijama koji se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava u zemlji i inostranstvu;
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i propisima Skupštine grada.
Član 14.
Radi unapređenja i usklađivanja postojećih propisa sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava, zaštitnik građana je ovlašćen da daje inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom i da predlaže Skupštini grada i drugim nadležnim organima donošenje novih i promenu postojećih propisa i drugih akata iz njene nadležnosti.
Član 15.
O predlozima akata Skupštine grada koji imaju uticaja na ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao i na odnose organa uprave i građana, Skupština je dužna da pribavi mišljenje zaštitnika građana koje će razmotriti u postupku usvajanja ovih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana obavezno prisustvuje svim sednicama Skupštine grada, a po potrebi i njenih tela.
Član 16.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini grada godišnji izveštaj o svojim aktivnostima najkasnije do kraja aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Izveštaj sadrži opštu ocenu o radu organa uprave sa stanovišta primene propisa, stanju ljudskih prava i sloboda, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje, inicijativu za izmenu postojećih ili donošenje novih propisa u cilju unapređenja ljudskih prava i sloboda ili efikasnijeg rada organa uprave, kritike i pohvale pojedinim organima uprave.
Zaštitnik građana, po potrebi.može podnositi posebne izveštaje Skupštini grada kojima ukazuje na naročito ozbiljne slučajeve povrede prava građana, sistemsko kršenje ljudskih prava, ili na probleme u radu organa uprave koje bi hitno trebalo ispraviti.
Član 17.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Organi uprave su dužni da bez odlaganja prime zaštitnika građana na njegov zahtev, a najkasnije u roku od petnaest dana od dana upućivanja zahteva.
IV POSTUPAK I NAČIN RADA
Član 18.
Zaštitniku građana se u obliku zahteva za pokretanje postupka može obratiti svako ko smatra da, mu je aktom ili radnjom organa uprave povređeno neko ljudsko pravo.
U ime lica iz stava 1. ovog člana može se obratiti i njegov naslednik.staratelj ili punomoćnik.
Treće lice, nevladina organizacija, udruženje ili. druga organizacija, može se obratiti zaštitniku građana uz pismeno ovlašćenje lica koje smatra da mu je povređeno neko ljudsko pravo.
Član 19.
Zaštitnik građana može postupati i po sopstvenoj inicijativi na osnovu saznanja ili drugih izvora, ako oceni da je verovatno da postoji ili je postojala povreda ljudskih prava od strane organa uprave.
Član 20.
Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, zaštitnik građana ima pravo da kada utvrdi da je zahtev građanina preuranjen, predloži organu uprave i podnosiocu zahteva da sprovedu postupak medijacije (rešavanje konflikta mirnim putem) kao preventivnog delovanja, kako u daljem postupku pred organom uprave eventualno ne bi došlo do kršenja prava građana, a u cilju unapređenja rada organa uprave i ostvarivanja većeg poverenja između ovih organa i građana,
Član 21.
Postupak pred zaštitnikom građana je besplatan Član 22.
Svako lice koje želi da podnese zahtev za pokretanje postupka pred zaštitnikom građana, prethodno je dužno da zaštitu svojih prava ostvaruje u odgovarajućem postupku pred organima uprave dok ne iscrpi sva pravna sredstva.
Ako je zahtev podnet pre nego što je pokrenut postupak pred organom uprave, a vođenje takvog postupka je zakonom predviđeno, zaštitnik građana može takav zahtev sam proslediti nadležnom organu uprave na rešavanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva.
Izuzetno, zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva u upravnom postupku, ako bi podnosiocu zahteva bila naneta nenadoknadiva šteta, ako se vođenje postupka neprimereno odugovlači, ili ako zaposleni u organima uprave zloupotrbljavaju svoja procesna ovlašćenja.
Član 23.
Zahtev se može podneti najkasnije u roku od jedne godine, od dana dostavljanja drugostepene odluke organa uprave ili od dana dostavljanja poslednjeg akta u slučaju na koji se zahtev odnosi.
Ukoliko protiv akta ili radnje organa uprave nije moguće pokretanje upravnog postupka, zahtev se podnosi u roku od godinu dana od dana kada je povreda učinjena.
Član 24.
Zahtev za pokretanje postupka se podnosi u pismenom obliku koji nema posebnu formu, uključujući sve oblike elektronske komunikacije, a samo izuzetno, usmeno na zapisnik kod zaštitnika građana.
Zahtev za pokretanje postupka sadrži:
- lične podatke podnosioca zahteva (ime, prezime, adresa, telefon);
- naziv organa uprave čiji rad treba ispitati;
- kratak činjenični opis slučaja;
- pismene dokaze koji potkrepljuju navode iz zahteva;
- pismene dokaze koji ukazuju na pravna sredstva koja su u postupku korišćena;
- datum i potpis podnosioca zahteva.