hor001

WEB PROPISI - Delimični pregled pojmova po propisima i tekstovima prakse

Traženo: povreda intelektualne svojine

Ukupno nađeno: 331 primer (stranica je generisana 20.12.2013)



hor002

U dokumentima tipa propisi od ukupno 270 pronadjenih primera ovde je prikazano 16 nasumice izabranih.   Više informacija    OSTALI PRIMERI    Besplatno 3 dana  

Krivični zakonik (RS)

Povreda moralnih prava autora i interpretatora

Povreda pronalazačkog prava

Carinski zakon (RS)

UVOZ, IZVOZ ILI TRANZIT ROBE KOJIM SE POVREUJU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici (RS)

<lat>IV</lat>. POSTUPANjE SA ROBOM ZA KOJU JE UTVRENO DA SE NjOME POVREUJE PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE

Zakon o oznakama geografskog porekla (RS)

Zaštita u slučaju povrede registrovane oznake geografskog porekla

Povreda registrovanog imena porekla , odnosno geografske oznake

Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda (RS)

5) obrazloženje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva, odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu može da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu ;

Krivični zakonik (RS)

(4) Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe uređaje ili sredstva čija je osnovna ili pretežna namena uklanjanje, zaobilaženje ili osujećivanje tehnoloških mera namenjenih sprečavanju povreda autorskih i srodnih prava , ili ko takve uređaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava , kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova (RS)

20) obaveštenje da naknadu za korišćenje patenata , kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač;

Zakon o uređenju sudova (RS)

... autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka , industrijskog dizajna, modela , uzoraka , žigova , oznaka geografskog porekla , topografije integrisanih kola ... povrede ... prava ... prava ...

Zakon o žigovima (RS)

13) koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili druga prava industrijske svojine ;

Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlašćenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta.

Oglašavanje žiga ništavim i prestanak žiga nemaju dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava , odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savestan.

Tužbu zbog povrede prava može podneti nosilac žiga , podnosilac prijave, sticalac licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno društvo, ili drugo pravno lice koje na način iz člana 72. ovog zakona povredi žig , odnosno pravo iz prijave.

ogl1
ogl2

U dokumentima tipa sudska praksa od ukupno 61 pronadjenog primera ovde je prikazano 14 nasumice izabranih.   Više informacija    OSTALI PRIMERI    Besplatno 3 dana  

...

Krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava čini onaj ko stavi u promet ili, u nameri stavljanja u promet, drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka. U cilju utvrđivanja postojanja ovog krivičnog dela, neophodno utvrditi čija su autorska prava ili druga srodna prava povređena radnjama okrivljenog.

...

Nezavisno od toga što odgovornost pravnog prethodnika za učinjenu povredu žiga nije prenosiva na njegove pravne sledbenike, prenosive su imovinske obaveze nastale u vezi sa povredom : obaveza naknade materijalne štete prouzrokovane povredom žiga i obaveza uništenja robe kojom je povreda učinjena, a koja je kao sastavni deo imovine prethodnika, preuzete od strane sledbenika.

...

Odluka parničnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje rešeno, pa se zbog prirode žiga , kao apsolutnog prava (koje dejstvuje prema svima), u parnici zbog povrede ne može raspravljati o postojanju uslova za oglašavanje žiga ništavim kao o prethodnom pitanju.

...

U slučaju povrede žiga , aktivno legitimisani tužilac može po Zakonu o žigovima tražiti sveobuhvatnu zaštitu svojih prava (imovinskih i neimovinskih) isticanjem svih ili nekih tužbenih zahteva čijim usvajanjem može ostvariti interes da se povreda utvrdi, da se vršenje povrede zabrani, da se otklone sve posledice učinjene povrede i pribave informacije o eventualnim drugim učesnicima u povredi , pa ne može imati interes da zaštitu ostvaruje po odredbama Zakona o

...

U slučaju statusne promene - podele uz osnivanje, na novoosnovana privredna društva kao pravne sledbenike privrednog društva koje se podelilo i podelom prestalo da postoji, prelazi njegova imovina i obaveze koje su prenosive, a odgovornost za povredu žiga nije prenosiva.

...

Upotreba malog latiničnog slova "b" umesto malog latiničnog slova "d", sadržanog u registrovanom verbalnom žigu , koja u stvari predstavlja inverziju tog slova, predstavlja upotrebu koja kod prosečnog potrošača može izazvati zabunu u pogledu porekla proizvoda i njegovog kvaliteta, te ima karakter povrede prava .

...

Nosilac žiga , na osnovu odredbi Zakona o žigovima , ukoliko povreda postoji, ima pravo na sveobuhvatnu zaštitu koja se manifestuje raznovrsnim tužbenim zahtevima imovinske i neimovinke prirode, uz mogućnost njihovog kumulativnog isticanja, kao i kroz odredbe o privremenim merama i merama obezbeđenja dokaza, pa nema jasnog pravnog interesa da, pored toga, zaštitu traži po Zakonu o trgovini, koji prevashodno ustanovljava zaštitu za oznake koje nisu registrovane.

...

Prema odredbama Zakona o žigovima , aktivno legitimisan tužilac može tražiti da se uništi roba kojom je izvršena povreda njegovog žiga , ali ovaj tužbeni zahtev mora biti postavljen prema pravilima procesnog prava i to tako da usvajanjem zahteva tužilac može steći ispravu podobnu za prinudno izvršenje, ispravu u kojoj su označeni poverilac i dužnik obaveze, kao i njena sadržina.

...

U nadležnosti je Zavoda za intelektualnu svojinu ispitivanje uslova za priznanje žiga u postupku ispitivanja prijave, kao i u postupku za oglašavanje ništavim žiga koji je ranije priznat, a privredni sudovi, nadležni za rešavanje sporova zbog povrede žiga između određenih subjekata, po pravilima parničnog postupka, nisu ovlašćeni za ocenjivanje zakonitosti odluka Zavoda donetih u tim postupcima.

...

Postoji povreda moralnih autorskih prava tužioca, kada tuženi bez saglasnosti autora sakupi odlomke iz njegovih autorskih dela i objavi ih.

...

Povredom patenta se smatra svako ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska bez dozvole nosioca prava .

...

Nosilac žiga do pravnosnažnog okončanja spora po tužbi za osporavanje žiga , ima pravo da žig koristi u prometu, kao i na sudsku zaštitu podnošenjem tužbe zbog povrede . Ograničenje koje mora trpeti u ovom slučaju je odlaganje odluke o povredi žiga dok traje prekid postupka po tužbi zbog povrede . Ako u sporu zbog povrede uspe, on ima pravo i na naknadu štete koju je (i ako je) usled odlaganja odluke pretrpeo.

...

Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta , po Zakonu o patentima , nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede . Parnični sud može, ali ne mora taj postupak prekinuti. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere, jer se uvek može podneti nov predlog, a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje, niti se može isticati prigovor presuđene stvari.

...

Zahtev za objavljivanje presude o trošku tuženog je tužbeni zahtev upravljen na otklanjanje stanja koje je nastalo povredom prava ( žiga ) i ima za cilj postizanje određene moralne satisfakcije tužioca, pa predstavlja vid naknade nematerijalne štete.

hor003